среда, 12.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 13.12.2019. у 11:28 Милица Димитријевић

Студеница у проширеној стварности

САНУ и овај манастир обележавају 800 година аутокефалности Српске цркве изложбом која ће вечерас бити отворена у академијској галерији
Феликс Каниц: „Манастир Студеница”, (1859–1862)

„Духовно и културно наслеђе манастира Студенице – древност, постојаност, савременост” наслов је изложбе којом ће у Галерији Српске академије наука и уметности, од вечерас у 19 сати, САНУ и поменути манастир заједнички обележити 800 година аутокефалности Српске цркве, уз пригодну свечану академију одржану јуче.

Како су новинари јуче могли и сами да се увере, за ову прилику примењен је приступ који изложбу чини атрактивном за сва годишта. На маштовит и просторно прилагођен начин укрштени су оригинални, вредни манастирски артефакти који заиста ретко могу да се виде, савремене реплике појединих предмета и дигиталне инсталације, па ће уз помоћ најновијих технологија виртуелне и проширене стварности посетиоци у последњој изложбеној сали моћи, малтене, да уроне у Студенички животопис и амбијент. Као што је то могла публика широм света претходних година приликом њихових посета сличним изложбеним пројектима посвећеним Ван Гогу, Климту, Каравађу или Леонарду.

Идеја за саму поставку потекла је од игумана Студенице архимандрита Тихона, њен аутор и уредник каталога је дописни члан САНУ Миодраг Марковић, креативни тим заслужан за интерактивни дизајн, илустрације, анимације и продукцију (LiveViewStudio) радио је под координацијом Марка Савића, а ауторка документарног филма о конзерваторским радовима изведеним на овом светом месту је Нарциса Даријевић Марковић.

„Распеће”, Богородичина црква, (1208–1209)

Како објашњава Миодраг Марковић, под окриљем СПЦ током протеклих осам векова трајала је богата уметничка делатност, која је имала пресудну улогу у културној историји нашег народа. Студеница је, како каже, одабрана јер је најзначајнија задужбина Стефана Немање, јер је ту Свети Сава створио језгро аутокефалне српске цркве и јер је реч о најважнијем уметничком комплексу те врсте, који садржи изванредна дела архитектуре, скулптуре, животописа и примењене уметности и који најбоље репрезентује трајање чак и под најгорим околностима. Он истиче Богородичину цркву, која је сама за себе посебно уметничко дело и која спаја најважнија тадашња стваралачка достигнућа са истока и запада, утичући несумњиво на потоњи развој српске средњовековне уметности.

– Приказали смо више целина, историју Студенице, архитектуру, ликовну уметност, ктиторе, рестаурацију и реконструкцију, ризницу, значај у културном и идентитетском обрасцу српског народа, владарску идеологију и културну политику Немањића. Присутни су аутентични, репрезентативни предмети, од фрагмената портрета краља Стефана Првовенчаног и његовог брата Вукана, који су били насликани на улазној капији у Студеницу, а по угледу на цариградске манастире, преко Београдског паримејника, једног од наших најбитнијих рукописа те епохе, у науци у последње време приписиваног управо Стефану Првовенчаном, па до оригиналних примерака новца пронађених у скривеним оставама и сачуваних у ризници. Бројни су предмети примењене уметности, кадионице и крст Светог Саве, иконописи, ту је читав низ од 12 икона које је урадио Георгије Митрофановић, наш најважнији иконописац 17. века, плаштаница митрополита Антонија, који је службовао у једном граду у Тракији, важном у историји Васељенске цркве. Ту је и триптих из 18. века рађен у Темишвару на основу остатака триптиха који је Свети Сава поклонио манастиру, као и дела настала током 20. века, међу којима су и дела игумана Тихона, човека који веома инсистира на уметничком раду, а и сам је дипломирао примењену уметност – наглашава наш саговорник.

Додатни циљеви ове изложбе, која траје до 31. марта следеће године, како је наведено, јесу да се подстакне истраживање још нерасветљених питања у вези са историјом Студенице и њене баштине и да се покрене довршавање рестаураторских и конзерваторских радова који трају непрекидно од Другог светског рата.

Коментари2
e0554
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Срећна слава Светог Андреја
Данас је Свети Андреј, слава наше краљевске породице, честитам свим читаоцима и православним Србима у земљи и расејању! Било би лепо да прочитамо у данашњим вестима нешто о томе, то је посебан дан за све нас. Нашој краљевској породици Карађорђевићима желим свим срцем од Господа благослов у свему, и да дочекају повратак монархије! Живели Карађорђевићи! Живела Монархија!
Заврам
Да ли би ишта Србија изгубила, уколико би поново постала монархија? Била би на добитку. Огрнула би ново, краљевско, пурпурно рухо. Надајмо се. Нада умире последња. И биће Србија монархија на челу са Карађорђевићима!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља