среда, 30.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 11.12.2019. у 21:52 М. Р. Б.

Два милиона људи ради у услужним делатностима и индустрији

​Евидентиран је раст запослености у грађевинарству, где је од 2014. запослено око 13.000 радника више
(Фото А. Васиљевић)

Број формално запослених првенствено је порастао у приватном сектору и у првом делу ове године премашио је цифру од милион и по радника, остваривши тако просечан раст од 16,5 одсто у односу на 2014. У исто време запосленост у јавном сектору смањена је за 4,1 проценат, на мање од 600.000 људи, будући да је и даље на снази рационализација јавног сектора.

У услужним делатностима и сектору индустрије у првој половини 2019. у просеку је било запослено близу два милиона људи, што је за око 230.000 више него у истом периоду 2014, при чему је само у оквиру прерађивачке индустрије број радно ангажованих повећан за око 86.000.

У анализи трендова на домаћем тржишту рада, којој се посветила Народна банка Србија, између осталог, пише и да запосленост у грађевинарству евидентно расте од 2018. и у петогодишњем периоду запослено је око 13.000 радника више, док се једино смањио број регистрованих индивидуалних пољопривредника и запослених у тој области и то за око 50.000, где је највише учешће такозване рањиве запослености (самозапослени и помажући чланови домаћинства).

У анализи НБС-а истиче се и да је, ако се посматра кретање радно способног и активног становништва у периоду од 2014. до 2018, Србија предњачила у динамици раста стопе учешћа радне снаге и стопе запослености у поређењу с другим земљама западног Балкана (са изузетком Албаније), као и у односу на чланице ЕУ из непосредног окружења, изузимајући Мађарску. Да су побољшани услови на тржишту рада показује и Бевериџова крива о односу броја незапослених и броја слободних радних места.

– У првој половини 2014, када су услови на тржишту рада били рестриктивни, у просеку је било око 3.000 слободних радних места и око 785.000 незапослених. Стање се постепено поправљало и током наредне две године просечан број слободних радних места повећан је на око 6.000, а број незапослених просечно је умањен на око 743.000 у 2015, односно на 713.000 у 2016. години. Послодавци су интензивније пријављивали потребе за ангажовањем нових лица у 2017. и нарочито у 2018, да би у првој половини 2019. број слободних радних места достигао готово 8.000, при чему је просечан број незапослених пао на најнижи ниво откад се прати, на око 552.000 – подсећају у НБС-у, истичући да су томе допринели стварање стабилнијег макроекономског окружења, привлачење страних директних инвестиција и бољи пословни и финансијски резултати предузећа.

Опала и стопа дугорочне незапослености

Повећање активности и запослености пратило је и знатно смањење стопе укупне незапослености (мерене анкетом), која је за претходних пет година практично преполовљена – са 20,7 одсто у другом кварталу и 17,9 одсто у трећем кварталу 2014. године, на 10,3 одсто и 9,5 одсто у истим периодима ове године. Први пут у посматраном периоду, укупан број незапослених годину дана и дуже пао је испод 200.000, тако да је и стопа дугорочне незапослености у другом кварталу 2019. била најнижа до сада (6,1 одсто). На сличне закључке упућују и подаци Националне службе за запошљавање о регистрованој незапослености, која се у континуитету смањује и у септембру 2019. спустила се на нови историјски минимум од 502.561 незапосленог, што је за близу 265.000 незапослених мање од просечног нивоа из 2014. године. У трећем кварталу 2019. број запослених износио је 2.938.700, а број незапослених 308.400. Стопа запослености за дати период износи 49,6 одсто, а стопа незапослености 9,5 процената.

Коментари0
72e33
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља