уторак, 11.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 11.12.2019. у 22:55 Ј. Антељ, И. Албуновић

У Србији храна највећи трошак, у Европској Унији – рачуни

Становници ЕУ у ресторанима и хотелима оставе нешто мање новца него у супермаркетима. – Само у Црној Гори набавка намирница скупља него у Србији

Издаци за храну домаћинстава у земљама Европске уније чини, у просеку, 12,1 одсто њихових укупних расхода. У Србији се за основне намирнице из породичног буџета троши двоструко више – 24,2 процента, показују подаци европске статистичке службе – „Евростат”.

Прошле године та издвајања у државама чланицама била су 12,2 одсто, а код нас 24,88 од укупних трошкова.

Како преноси Танјуг, резултати истраживања, објављени на званичној интернет страници „Евростата”, показују да су домаћинства у ЕУ 2018. године потрошила 1.047 милијарди евра на храну и безалкохолна пића, што чини 6,6 бруто домаћег производа (БДП) двадесетосмочланог блока, а у Србији 7,05 милијарди евра или 16,4 процента БДП-а.

У државама бивше СФРЈ, храна и безалкохолна пића били су прошле године значајна ставка у укупним расходима домаћинстава. Али не свима подједнако, у Црној Гори с уделом од 24,8 одсто, у Хрватској су чинили 18,8 посто, а у Словенији 14 процената укупних трошкова. У студији нису дати подаци за Босну и Херцеговину и Северну Македонију.

Издаци за храну су и иначе трећа највећа ставка у укупним трошковима домаћинстава у ЕУ, после расхода за стан, воду, струју, гас и друга горива који односе 24 одсто кућног буџета. Издвајања за превоз имају удео д 13,2 процента. Међутим о квалитету живота у ЕУ доста говори и податак да тамо на трошкове у ресторанима и за боравке у хотелима одлази само нешто мање новца него за набавку хране – 8,7 одсто

Ова агенција наводи да у анализи нису дати подаци о томе колики удео режијски трошкови и превоз имају у укупним расходима српских домаћинстава. Храну и безалкохолна пића 2018. године најскупље су плаћали грађани Румуније, којима су ти издаци чинили чак 27,8 одсто кућног буџета. Најбоље су пролазила британска домаћинства где су ти трошкови чинили само 7,8 одсто укупних кућних расхода. Како истичу истраживачи, само у четири државе чланице та издвајања су нижа од 10 одсто прихода – осим Британије, реч је и о Ирској, Луксембургу и Аустрији.

У анализи се наводи да се у последњих десет година удео у укупним издацима домаћинстава за храну смањио или остао стабилан у већини држава чланица ЕУ у којима су били доступни подаци за прошлу годину. Највеће смањење забележено је у Литванији – са 24,8 одсто укупних расхода домаћинстава у 2008. години на 20,9 у 2018, што је пад од 3,9 одсто. Следе Пољска (минус 3,4 одсто) и Малта, где су ови трошкови пали за три одсто. Насупрот томе, ти издаци су у овом периоду постали веће оптерећење за грађане чак десет држава Европске уније. Највећи пораст забележен је у Чешкој и Словачкој – 1,4 одсто, Холандији (један одсто) и Мађарској 0,8 одсто.

Коментари4
4c7ca
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

milica
Neznam koju metodologiju su koristili i koje parametre su koristili ali odgovorno tvrdim da ova istraživanja nisu realna bar kada je Slovenija u pitanju.
Božidar Anđelković
U naslovu ste pogrešno napisali ' Evropska Unija, u treba malo!
Бранислав Станојловић
Хвала Богу у Србији је ПИЋЕ далеко мањи трошак!
nikola andric
Na zajednickom trzistu (EZ) cene se uskljadjuju ali ne i dohotci. Srpski procecni dohodak je 500 evra(?) je cetiri puta manji od evropskog. U Grckoj koju Srbi rado posecuju se mogu videti posledice ''golim ocima''. Umesto fiksacije na clanstvo EZ je mozda bolje uciti od Svajcarske i Norveske za drugu orijentaciju.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља