уторак, 21.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:48

Ноћ када су хрватске снаге убиле 18 цивила

Посмртни остаци жртава побијених 1991. у Паулин Двору код Осијека, у покушају прикривања злочина после рата пребачени на Велебит, где су откривени 2002. године
среда, 11.12.2019. у 11:05
Ратна разарања на подручју Осијека (Фото Л. Адровић)

У ноћи између 11. и 12. децембра навршава се 28 година од када је више припадника 130. бригаде Хрватске војске (ХВ) упало је у кућу Андрије Буквића у селу Паулин Двор код Осијека и у знак одмазде због смрти саборца ликвидирали 18 цивила, 17 Срба и једног Мађара. Они су у поменутој кући били у некој врсти кућног притвора. Просечна старост ликвидираних била ј 64 година, а међу њима је било осам жена и четири брачна пара.

Само из породице Катић убијени су Дмитар (82), његови синови Милан (59) и Петар (54), снаха Босиљка (47) и рођака Драгиња (69). Због тог ратног злочина против цивилног становништва, у марту 2003., оптужена су само двојица припадника 130. бригаде ХВ као непосредни извршиоци. На суђењу, које је потрајало све до 2013, правоснажно су осуђена обојица оптуженика: Никола Иванковић на 15 и Енес Витешкић на 11 година затвора.

Иако је протекло двадестосам година од злочина у Паулин Двору, хрватско правосуђе за овај злочин још никога није процесуирало по командној одговорности, као ни оне који су прикривали, односно наредили, организовали и реализовали премештање посмртних остатака жртава.

Након мучног убиства недужних цивила, 17 посмртних остатака је одвежено са места злочина И скривено на простору војног складишта Луг код Чепина, тако што је „гробница” прекривена са старим расходованим возилима, док је на месту злочина остављен скалпирани леш Вујновић Даре (57), која је зетечена и убијена ван „куће смрти”, саопштио је Веритас.

Ујутро су злочинци кућу Андрије Буквића, у циљу уништавања трагова злочина, експлозивом сравнили са земљом. Истога дана из своје куће, која је била под стражом, нестала је болесна и непокретна старица Лапчевић Милка (81), чије је тело почетком марта 1992. године пронађено смрзнуто у јарку у близини села Храстин, на удаљености од око 2,5 километра од њене куће.

О овом злочину убрзо је дознао и комадант оперативне зоне, пук. Карл Гориншек, и одмах о свему обавестио Главни штаб ХВ-а и „про форме” наредио истрагу, која се претворила у строго чувану тајну.

О овом злочину се поново почело говорити тек крајем новембра 1996. када су се око складишта Луг почели врзмати хашки истражиоци, због чега је тадашњи комадант Другог зборног подручја, генерал Ђуро Дечак, од тадашњег шефа Хрватске извјештајне службе (ХИС), Мирослава Туђмана, тражио мишљење о прелокацији посмртних остатака.

Под надзором Сигуроносно - информативне службе (СИС), на чијем је челу тада био пуковник Анте Гугић, и уз пратњу и знање Криминалистичког сектора Војне полиције, којем је на челу био бојник (мајор) Анте Главан, транспорт посмртних остатака, спакованих у бијелу пластичну бурад, средином јануара 1997. обавила је Карловачка инжењеријска бригада ХВ-а.

Посмртне остатке паулиндворских жртава, на локацији Ризвануша на Велебиту у близини Госпића, око 500 километара удаљеној од примарне гробнице, пронашли су и ексхумирали истражиоци Хашког трибунала у мају 2002. године.

Годину дана касније, породице су их идентификовале на Заводу за судску медицину у Загребу и већину од њих сахраниле у заједничку спомен гробницу у њиховом селу, коју су сами изградили И финансирали.

Посмртни остаци Лапчевић Милке ексхумирани су у јуну 2006. године са Централног гробља у Осијеку, а идентификована је у октобру исте године и сахрањена на истом гробљу.

Жртве (убијени): Јован Гаврић (1936), Боја Грубишић (1917), Анђа Јелић (1950), Бошко Јелић (1944), Босиљка Катић (1944), Дмитар Катић (1909), Драгиња Катић (1922), Милан Катић (1933), Петар Катић (1937), Драгутин Кечкеш (1939), Милан Лабус (1941), Милка Лапчевић (1910), Вукашин Медић (1923), Милица Миловић (1934), Спасоја Миловић (1933), Милена Родић (1928), Божидар Суџуковић (1913), Марија Суџуковић (1914), Даринка Вујновић (1934).

По попису становништва у РХ из 1991. у Паулин Двору је живело укупно 168 становника: 147 Срба, 9 Југословена, 4 Хрвата и 8 осталих. По попису становништва у РХ из 2011. године у том селу је живјело укупно 76 житеља, без навођења националне припадности, преноси Танјуг.

 

 


Коментари8
e300b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

S.O.S. 820044
Inace taj zlocin a i druge npr protiv Glavasa,Mercepa...najvise je istrazivao pokojni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Vojin Dabic rodom sa tih prostora.Umesto podrske od komunistickih vlasti je proganjan.
Леон Давидович
Isti način ubijanja kao što su i ustaše ubijale 1941. To znači radilo se o identičnom neprijatečju i 1941. i 1991. Samo Srbi su te 1991. pokazali još veću naivnost nego 1941.
Теодор
Све похвале за вас што се сећате пострадалих Срба. Надам се да ће ова подсећања бити чешћа. У нашим медијима, тзв. "јавним сервисима" и слично, ретко када ћемо чути о страдалим Србима у претходним ратовима. То је и показатељ како себе видимо и ценимо.
Mustafa Aga
Kakvi su to ljudi da pobijesh nevine civile samo zato shto je tvoj saborac poginuo...Pa i da su zarobljeni borci druge strane...Ne smesh da ih pipnesh...Mozesh da zalish za svojim palim saborcem i da plachesh na sav glas...Ali zarobljenici...Njih...Ne ne...Ni u snu...
Gordana
Hvala Politici sto je dozvolila da izadje ovaj tekst, secanje na zrtve u Hrvatskoj. Mi iz tih krajeva ih nikada necemo zaboraviti. Nasi roditelji su zaboravili Jasenovac i druga stratista, pa se ponovilo. Ne smemo zaboravljati. A o oprostu treba da govore oni koji se razumeju u tu tematiku - filozofiju, psihologiju, antropologiju....Mozda nesto naucimo od njih.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља