уторак, 21.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:33
ПРИЧА О СОЛИ

И у јелу, и у телу

Помињу је свете књиге и Шекспир, кувари не могу без ње – као ни индустрија прераде хране – а лекари и нутриционисти још већају о томе у којој количини и у којем облику је здрава
Аутор: Александра Мијалковићуторак, 10.12.2019. у 15:24
(Фотографије Ансплеш)

Најлепше сведочанство о важности соли исписао је Вилијам Шекспир у „Краљу Лиру”: кад је остарели владар одлучио да остави земљу оној кћери за коју се покаже да га највише воли, најмлађа Корделија је рекла да је отац за њу као со, без које нема живота. Краљ је, нажалост, прекасно схватио ову метафору.

Потцењени састојак у исхрани

И дан-данас многи потцењују значај овог састојка у храни, који је у новије време стекао лошу репутацију као један од узрочника високог притиска. Чињеница је, међутим, да су неслана јела не само безукусна, већ и нездрава – проблем је само у количини. Наиме, многе врсте индустријски прерађених намирница садрже со, односно натријум који је њен главни чинилац, чак и кад се то не би могло закључити на основу њиховог укуса. Да не помињемо разне саламе, чипсове, готове супе... С друге стране, поврће и житарице које једемо често имају у себи сасвим довољно соли за наше дневне потребе.

Натријумске „бомбе”

Занимљиво је да су нека јела из ресторана брзе хране неправедно оптужена као „рудници соли”, на пример пржени кромпирићи, док се за неке друге који то заиста јесу то никад не би претпоставило, рецимо за пицу и хамбургере. Висок садржај соли је откривен, показују нека истраживања у САД, а преноси америчко издање популарног часописа „Ридерс дајџест”, чак и у 60 одсто сировог меса и живине на тржишту. Посебно се то односи на паковања на којима пише „продужена свежина”, „маринирано”, „побољшано” – најбоље је бирати она с ознаком да садржи највише до четири одсто воде.

Чак и они који немају повишени крвни притисак не би било лоше да у исхрани користе мање поменутих „сланих” производа, препоручују стручњаци, нарочито ако су у познијем животном добу, јер со може да им проузрокује главобољу. Једно скорашње истраживање на око хиљаду испитаника са хипертензијом, који имају од 60 до 80 година, показало је да „неслана” исхрана значи мање главобоља.

Не можемо без ње

Не можемо, ипак, живети сасвим без соли. Она је неопходна нашем организму јер омогућава пренос хранљивих састојака и кисеоника, захваљујући њој раде мишићи, а нерви су у стању да шаљу поруке. Тело одрасле особе у просеку садржи око 250 грама натријума, што је отприлике количина која стане у три сланика.

Двадесетих година прошлог века јодирана со је постала једно од главних оруђа за борбу против гушавости, обољења тироидне жлезде, насталог услед недостатка јода. Више од половине кухињске соли која се данас може наћи у продаји је обогаћена јодом, а гушавост је такорећи истребљена.

„Слана” плата

У античко доба со је била толико драгоцена да су, рецимо, њоме исплаћивали војнике у старом Риму, па ако су били незадовољни његовом службом, и врећица са сољу је била лакша. Отуда у енглеском језику израз „Није вредно дате соли” за лоше обављени посао. Реч која значи плату, односно исплату на енглеском језику (salary) потиче управо од латинског назива за со (sal).

Данас се у кулинарству користе разне врсте соли, од обичне кухињске, крупне морске, па до беле и ружичасте хималајске, а најскупља на свету је „аметист” која се добија изузетно сложеном процедуром из бамбуса, и кошта скоро 800 долара за килограм!

Иако се сматра да је морска со здравија од кухињске, обе имају у саставу исти проценат натријума, око 40 одсто. Ако бисте желели њега да избегнете, онда зачините храну бибером, луком, босиљком, рузмарином, ориганом, алевом паприком...

Библијска метафора

Вредност соли потиче од тога што се показала као најбоље средство за конзервисање хране. Успон Венеције у 13. веку уско је повезан с тиме што је била највећи трговац сољу у то време. Сетимо се да су многи предузетници у минулим столећима изградили своје богатство управо на монополу у транспорту у промету соли – поменимо српског „краља соли” Мишу Анастасијевића!

Способност да очува (намирнице) од пропадања допринела је да со стекне и симболичну вредност, као метафора за трајност, сталност, убеђење. У том смислу се помиње и на више места у Библији: „со земље”, „стубови од соли”, „споразум о соли”.

Чешће на улицама него на тањиру

Статистички подаци говоре да се највећа количина соли на тржишту не користи у исхрани и преради хране него – за посипање улица у зимском периоду, против клизања. На наше трпезе стигне мање од три одсто.


Коментари1
67cb4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mika
Vezano za glavobolju... Meni se dešava da kada ništa drugo ne može da mi pomogne kod glavobolje, ni voda, ni vitamini, ni tablete, jedna čaša vode sa pola kašičice soli i malo meda odnese glavobolju za manje od 10 minuta.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља