недеља, 19.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:30

Калемегдан међу 14 угрожених локалитета културног наслеђа Европе

уторак, 10.12.2019. у 14:11
(Фото А. Васиљевић)

Београдска тврђава је међу 14 одабраних угрожених локалитета културног наслеђа Европе, а спровођење штетног пројекта изградње жичаре (гондоле) Калемегдан-Ушће драстично би угрозило интегритет и аутентичност тог локалитета који није само симбол Београда, већ споменик од изузетног значаја за Србију, саопштио је данас стручни панел организације Европа Ностра и института Европске инвестиционе банке, преноси Бета.

Истакнуто је да је „Београдска тврђава са окружењем драгуљ културног наслеђа читаве Европе, јер сведочи о бројним цивилизацијама које су насељавале просторе Балкана од неолитског периода до данас, и чува сведочанства о Келтима, Римском царству, Византијском царству, као и Угарској, Бугарској и српској средњовековној држави, те Османском царству и Аустроугарској монархији”.

Одабраних 14 угрожених локалитета културног наслеђа биће у ужем избору за програм „7 најугроженијих” 2020. који спроводе Европа Ностра и Институт Европске инвестиционе банке.

(Фото А. Васиљевић)

Ти најугроженији споменици културе су одабрани на основу њиховог историјског значаја и културних вредности, као и ургентности њихове угрожености.

Европа Ностра се више од 50 година бори за очување културне баштине у Европи, пре свега кроз програм „7 најугорженијих”, а делегација стручњака те организације боравила је у Београду у мају ове године како би анализирала пројекат градње жичаре и опасност пројекта по Београдску тврђаву.

Институт Европске инвестиционе банке даје подршку друштвеним, културним и академским иницијативама широм Европе.


Коментари10
cbc92
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Лека, 'ој'те брод
Од 14 предложених, Београдска тврђава једина је која не пропада, која није предвиђена за рушење и нестајање, већ је "само" угрожена једном бесмисленом, несмотреном и бахатом одлуком градских власти, и то о будућој градњи некакве жичаре, која би за горњу полазну тачку имала западни бедем Калемегдана. Несхватљиво је да Град финансира надлежни завод који рестаурира и конзервира тврђаву, а да истовремено планира да је уништи, односно оштети изградњом жичаре зване гондолом (погрешан, нови "термин")
Ivo
Umesto da se zabrinu zbog nominovanja Beogradske tvrdjave medju ugrozene spomenike kulture od strane Evropa Nostra,jedne od najcenjenijih strucnih asocijacija iz oblasti zastite ,pojedini ocigledno nestrucni botovi brane neodbranjivo,i pokusavaju relativizovati neshvatljivu nameru postavljanja gondole na kulturno dobro nulte kategorije.Dok nam se celokupna evropska strucna javnost iscudjava i smeje,nasi strucnjaci iz ustanova zastite uporno cute,iako su placeni da se bore protiv ovakvih ludosti
Саша Микић
Да ли сте посетили сајт те ''најцењеније стручне асоцијације''? Да ли сте видели којих су то 7 најугроженијих споменика? Један од тих ''споменика'' је кућа у Холандији чији власник одбија да уложи новац у одржавање. Затим замак у Италији и замак у Чешкој за који држава ''нема пара'' да их ревитализује. Има других ''споменика'' који су у плану за рушење али локални архитекти трже да се сачувају. Нпр. позориште у Тирани и стадион у Љубљани. И тако даље.
Препоручујем 10
Саша Микић
Својевремено је била идеја да се направи жичара, која би ишла од Калемегдана преко Велико ратног острва до Гардоша. Нико од струке се није тада бунио да ће то наружити ''визуру'' града и да ће утицати на живи свет на острву. Једина препрека је била то што тада није било новца за ту идеју. Сада сви имају нешто против, а колико ја видим највећи мотив је политичке природе. Питам се да је нека друга власт то предложила и урадила да ли би било толико буке?
Срба
Да, пошто у целој Србији постоји само једна оштећена тврђава- на Калемегдану.....
Zoran
Na mnogim istorijskim lokalitetima postoje inovativne instalacije i neke atrakcije koje poboljsavaju uslove i poseta a ujedno dobijaju na atraktivnosti lokaliteta. Nema tu nista loseg, nebi smelo da se vrse prepravke koje uticu na izgled ali skrnavljenje neko. Ovi iz Evrope mnogo brinu za nas vec su vise puta pokazali na delu, mislim rusenjem Srbije, a valjda nam je jasno da ne zele bas preveliki napredak nas.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља