среда, 08.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 10.12.2019. у 13:18

Размишљања малог човека о Космету

(Новица Коцић)

Просечан грађанин Србије, а ја сам један од њих, осећа да је највећи проблем који нас тренутно притиска – Космет. Власт, политичари, аналитичари већ дуже време расправљају како да се нађе решење за овај проблем. То траје годинама, и не види се крај. Тренутно чекамо укидање такса, па да полако крену преговори. Верујем да је овај тешки проблем, до сада нерешен, главни разлог нашег тешког пута према ЕУ.

Ми обични људи само пратимо разне изјаве са свих страна у очекивању најбољег решења за Србију. У том очекивању желимо да се информишемо што више, да нам буде што јасније и да тиме себе припремимо да у тренутку када се и ми будемо питали одговоримо по својој савести на питање у вези са коначном одлуком о нашем опстанку на Космету.

Сада се највише помињу ове варијанте.

Разграничење – што подразумева промене граница. Како, куда, шта је прече? Шта са српским народом, манастирима? Шта са енклавама? Шта са „Трепчом”, акумулационим језером, Брезовицом? Шта са Горанцима?

На крају, када би се све ово и разрешило, део који би остао Албанцима био би од наше стране признат као независно Косово.

Решење (не знам како се назива), које се састоји од максималног давања свих права Србима на Космету, давања аутономија српским манастирима: Грачаници, Дечанима, Пећкој патријаршији, Богородици Љевишкој, Св. арханђелима, Богословији у Призрену и многим другим српским светињама. То је наше благо, наша историја, наше светиње. То зна цео цивилизовани свет, Унеско их штити. Некако се данас ово мање истиче, а требало би много више и гласније. На крају, ако се све ово гаранцијом светских великих сила и обезбеди, Космет се опет признаје као независна држава.

Замрзавање конфликта – које не води ничему, како се закључује са свих страна, јер нас коначно кочи ка Европи и уопште ка сваком напредовању. Изолација и голо преживљавање нам не гину. (Ипак, имамо пример Кипра, као неку утеху или зрачак наде).

Шта се још може очекивати испод шешира, на којем је написано: „Трајно решење”, „Компромис”, „Узајамно признавање”, „И ми и они да будемо задовољни и незадовољни” – то се може често чути ту и тамо, а нека од ових и од нашег председника господина Вучића. Шта то може значити? Није нам лако, свима нама, па ни челницима који воде Србију. Није лако ни нашој цркви.

Када бих се ја питао, борио бих се и упорно тражио да Космет остане у границама Србије. Албанцима бих понудио сва права и све што траже (осим самоопредељења) у разумним границама. Увео бих пуну толеранцију, равноправну сарадњу међу људима свих националности, сарадњу на свим нивоима, међусобно разумевање и поштовање. Како са господином Рамом то може, тако и са косовским Албанцима то чинити.

Нисмо ми криви што смо ово дочекали и уплели се у овако тежак положај. Много раније се све ово „кувало”. А било је шанси, почетком овог века, да останемо важан фактор и господар ситуације.

Али ко пита малог човека, а и зашто, када постоји власт?

Мишо М. Младеновић,
акад. сликар и писац, Београд

Коментари8
4c03a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Раде
Битно је одолевати притицима .Ако временски оквири не постоје за решавање међунационалних проблема за државе на западу зашто би важили за нас. А референдум је више него неприхватљив ,вређа здрав разум.Који се народ икада одрекао своје територије путем референдума?
Dusan T
Nevolja Srbije je sto taj mali covek ima pamcenje zlatne ribice, a vlast se bira na izborima. Elem, u tim pregovorima sa EU je toliko puta bilo "samo jos ovo" da je pametnom dosta. Englezi imaju izreku "Prevari me jednom, na svoju sramotu. Prevari me drugi put, na moju sramotu." Sa prevarantima ne treba imati posla. Racionalno je jedino pustupati uvek suprotno bilo cemu sto preporuce. Dakle EU (Nemacka) moze da bude trziste, koliko dozvole, ali se braniti i ekonomski i politicki od neprijatelja.
Dragan Nenadovic
Albanci na KiM trenutno prolaze kroz demografsku katastrofu. Zene im totalno prestale da radjaju, a mladi im se masovno iseljavaju. Po zadnjoj proceni SVK njih trenutno tamo ima oko 800 hiljade,a i broj im drasticno opada. Ovog puta vreme radi za nas. Polako. ZAMRZNUT KONFLIKT je za nas ocigledno jedino trenutno resenje.
pera
Da napravimo novu Jugoslaviju(mali sengen) to je jedino resenje Bosna, CG, Makedonija, Albanija i Srbija. Posle 100godina da opet zivimo zajedno u miru i slozi Srbi i Albanci.
Baglama
Pitanje Kosovu svedeno je Briselskim sprazumom na tehničko pitanje. Mi smo Kosovo tim sporazumom priznali u načelu, tako da sad možemo samo da razmišljamo o pojedinostima. Pod pritiskom ili ne, time je stvorena situacija u kojoj više ne možemo ni napred ni nazad, što našem mudrom rukovodsvtu inače najviše odgovara. Zato više nema mesta ni za kakvo razmišljanje, pogotovo kad se uzme u obzir da Vučića trenutno nema ko da zameni, iako znamo će nas Kosovo u suprotnom koštati Srbije.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља