субота, 31.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 10.12.2019. у 18:00 Бранка Васиљевић
У Улици кнеза Милоша 19

Кућа Петронијевића добила место у културном наслеђу

Зграда коју је за др Милоша Петронијевића, шефа Народне банке за страну кореспонденцију, 1922. године пројектовао архитекта Никола Несторовић
(Фото: Завод за заштиту споменика културе града Београда)

Вишеспратна зграда у Улици кнеза Милоша 19 осмишљена у академском стилу и са фасадом којом доминирају елементи сецесије проглашена је спомеником културе, јуче на седници владе. Објекат је пројектован 1922. године као стамбено-пословна зграда за др Милоша Петронијевића, шефа Народне банке за страну кореспонденцију.

Зграду је пројектовао архитекта Никола Несторовић, првенствено за породицу Петронијевић, уз станове и дућане за рентирање. Пратећи облик парцеле Несторовић је на готово целој површини пројектовао зграду симетричне основе са једним централним светларником и по два бочна са сваке стране.

– Као код већине објеката у Београду тог времена, у приземљу су смештени дућани, на мезанину (међуспрат) два бироа и два мала стана, а на преостале три етаже по два велика стана. На мансарди је био један стан и тавански простор – кажу у Заводу за заштиту споменика културе града Београда.

Овај споменик културе поседује архитектонско-урбанистичку вредност као важан део стваралачког опуса архитекте Николе Несторовића, али и културно-историјску вредност с обзиром на то да баштини сећање на три веома значајне српске породице које су учествовале у стварању и дефинисању српске модерне државе. То су породице Петронијевић, Пироћанац и Јуришић-Штурм.

Милош Петронијевић био је син Милана Петронијевића (1831–1914), кнежевског посланика у Цариграду и Берлину, и унук Аврама Петронијевића, (1791–1852), министра иностраних дела Кнежевине Србије.

– Милан Петронијевић, Милошев отац, женио се два пута. Први пут Клеопатром Карађорђевић, Карађорђевом унуком, са којом није имао деце, а други пут Јелисаветом, унуком војводе Павла Цукића.

Милош се оженио ћерком Милана Пироћанца, председника Министарског савета – објашњава Катарина Вељковић, потомак породице Петронијевић. Она је и оснивач Удружења „Старе куће Србије”.

Према неким подацима, сестра Милана Пироћанца се удала за Павла Јуришића Штурма, чувеног генерала и једног од великих војсковођа из Првог светског рата. На тај начин су ове три породице повезане.

Удружење Кућа Петронијевића, спомен-дом ових великих породица, у свом фундусу има велики број оригиналних докумената, оригиналних уметничких дела, оновременог намештаја, употребних предмета који су доступни јавности на увид посредством изложби, организованих предавања, публикација и семинара.

Богато украшена фасада

Кућа Петронијевића, како објашњавају у Заводу за заштиту споменика културе града Београда, има рустично приземље и међуспрат, док су спратови урађени уз обиље сецесијске пластике. Пластични биљни, углавном цветни украс на фасади у виду гирланди и картуша (орнамент у облику медаљона), као и балконске ограде од кованог гвожђа представљају типичне елементе декоративног језика сецесије. Тространи истурени прозори главне фасаде обухватају три спрата које по хоризонтали повезују полукружни балкони. Зона приземља је пословне намене и осмишљена је у виду излога са централно постављеним главним улазом наглашеним стубовима и декоративним пластиком.

Коментари2
adab9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

скочко
Гле чуда, нема надградњу уз прећутну дозволу одговорних! Не могу да поверујем.
Заврам
Чувајмо као зеницу ока своју градитељску баштину и успомене на славне претке, без чијег прегалаштва наш Београд и Србија не би били оне величине и лепоте, какве су вековима уназад, до данашњих дана. А ни ми без њих не би смо имали овај осећај снажног поноса, ову идеју водиљу, и жељу да истрајемо и трајемо унедоглед на овим просторима. Слава нашим дичним прецима, светлим примерима наших потомака.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља