понедељак, 20.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:49

Тресе нас јадранска микроплоча

Не можемо да одредимо тачно време догађања земљотреса али можемо да прорачунамо ефекте земљотреса на свакој локацији у нашој земљи, објашњава сеизмолог др Миодраг Петровић
Аутор: Јелена Чалијапонедељак, 09.12.2019. у 21:00
(Фото EPA-EFE/Malton Dibra)

Вест „Опет се затресао Балкан!” сеизмолози сигурно не би написали с узвичником на крају. Потреси, попут недавног чији је епицентар био у мору недалеко од Крита (4,5 јединица Рихтерове скале) и оног нешто ранијег у околини Столца (2,9 јединица Рихтерове скале) за њих су очекивани. После јаког земљотреса, какав је 26. новембра погодио околину Драча у Албанији накнадних потреса биће у дужем временском периоду. Оно што нас код земљотреса плаши је њихова непредвидивост јер тешко може да се процени када ће се потрес тачно догодити. Али, о осталом у вези са потресима наука много тога зна.

Како објашњава сеизмолог др Миодраг Петровић из Републичког сеизмолошког завода прича о узроцима настанка земљотреса добро је позната: постоји одређен број тектонских мегаплоча на нашој планети на чијим се границама дешавају тектонски покрети различитог типа.

– Померање тектонских плоча последица је процеса који се одигравају у земљином омотачу где долази до конвекционих кретања магме. Та померања су дуготрајна, трају милионима година и праћена су настајањем земљотреса. Поред великих тектонских плоча, афричке, евроазијске, пацифичке, антарктичке и других, постоји читав низ мањих плоча на чијим се границама и контактима с другим геотектонским елементима генеришу земљотреси. Настајање земљотреса на нашим просторима и у ширем окружењу приписује се процесима који настају на контакту афричке и евроазијске плоче. Једна од мањих тектонских плоча, значајна за појаву земљотреса дуж контактне зоне с афричком и евроазијском плочом, јесте јадранска микроплоча – каже Петровић.

Он објашњава да је положај микроплоче дефинисан појасом који окружује Јадранско море (Апенини, систем Алпа и Динариди с пружањем ка Хеленидима) и представља на специфичан начин наставак односно продужење афричке плоче.

Скопље 25. јула 1963. (Фотодокументација „Политике”)

– Овај појас карактерише велика густина епицентара земљотреса. Сложени математички прорачуни и анализа механизама раседања у жариштима јаких потреса указују да јадранска микроплоча ротира у смеру обрнутом од кретања казаљки на сату око (замишљеног) пола ротације који се налази у предалпском делу у северној Италији. Овакви геодинамички услови праћени су подвлачењем јадранске масе под Динариде, настајањем великих напона у земљином омотачу и појавом земљотреса различитих јачина. Напонско поље из контактне зоне преноси се по дубини па је то узрок генерисања земљотреса и на просторима удаљеним и по неколико стотина километара од контакт зоне, конкретно на простору Србије, Бих, Македоније – каже наш саговорник.

Потреси који се догађају на овом простору су узрочно-последично повезани. Слично овоме што се сада збива после земљотреса у Албанији, Миодраг Петровић подсећа да се догађало после земљотреса у Црној Гори 15. априла 1979, како истиче, најјачег догођеног земљотреса новијег датума у овом делу Медитерана.

– Магнитуда земљотреса била је 6,9 јединица Рихтерове скале. Овако јаки потреси изазивају тотални поремећај напонског стања и постојеће привидне равнотеже у земљиној кори и практично су окидачи земљотреса у другим ближим и удаљенијим областима. Праћени су великим бројем накнадних земљотреса од којих неки имају и јако велике магнитуде. У случају црногорског земљотреса најјачи накнадни удар имао је магнитуду 6,3 јединице Рихтерове скале а чак 132 потреса имала су магнитуде веће 4,3 јединице Рихтерове скале. Сличан сценарио постоји и код земљотреса који је погодио околину Драча у Албанији. У току је, свакодневно смо сведоци тога, такозвана афтершок сеизмичка активност која може да потраје и да генерише велики број земљотреса – каже Петровић.

Земљотрес у Румунији 7. марта 1977. (Фотодокументација „Политике”)

Што се тиче наше земље, земљотреси који се чулно манифестују на територији Србије често имају епицентре у окружењу, додаје наш саговорник.

– Јаке манифестације изазивали су потрес из региона Вранчеа у Румунији, земљотрес у Скопљу, црногорски потрес и други. Аутохтона жаришта на подручју Србије такође се одликују великим количинама ослобођене сеизмичке енергије а од скорашњих потреса још су у сећању земљотрес на Копаонику 1980. с магнитудом 5,8 јединица Рихтерове скале, земљотрес у региону Мионице 1998 (5,7 јединица Рихтерове скале), земљотрес у околини Краљева 2010 (5,4 јединице Рихтерове скале). Јасно је да иако нисмо на маргинама јадранске микроплоче постоје утицаји, напонско поље у земљиној кори које се формира као последица геодинамичких процеса везаних за јадранску микроплочу. С тим морамо да живимо и да се супротставимо стихији земљотреса на за сада једини могући начин – прорачунима прогнозних параметара. Не можемо, наука није на том нивоу, да одредимо тачно време догађања земљотреса али можемо да прорачунамо ефекте земљотреса на свакој локацији у Србији. Срачунати параметри, уз поштовање норми грађевинарства, омогућавају безбедну градњу и смањење губитака на најмању меру – истиче сеизмолог Миодраг Петровић.

Немамо милион угрожених објеката

После земљотреса у Албанији и у српском медијском простору процењивало се колико је наша земља угрожена од потреса, па су се чак појавиле информације да спадамо у земље високог ризика када је реч о земљотресима и елементарним непогодама и да би чак милион објеката било угрожено уколико би се у нашој земљи догодио „албански сценарио”.

– Информације о „милион” објеката и паушалне процене излазе из оквира реалног као и податак да је само Албанија угроженија од нас. Ризик од земљотреса није ни већи ни мањи него у другим земљама, у директној је сразмери са сигурношћу објеката. У случају јаких земљотреса страдају у већој или мањој мери сви они објекти који нису грађени по прописима. Ризик од земљотреса постоји и треба све то сагледавати у домену реалног. И у случају потреса у Драчу с магнитудом 6,4 јединице Рихтерове скале, а код нас таквих земљотреса никад није било нити постоје услови за генерисање потреса такве јачине, немамо тај фамозни број од „милион” објеката. Коначно, страдају само објекти који су у такозваној уској епицентралној зони, при томе опадање малтера или накривљени цреп на кући није исто што и тотално рушење с „милионским” последицама – каже др Петровић.


Коментари1
580b0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miki
Zemljotres u Rumuniji 1977 koji sam osetio u Kragujevcu bio je najstrašniji. Živeli smo na trećem spratu, u novom stanu, u koji smo se uselili 1975. Čula se jaka tutnjava koja je dopirala iz zemlje, zgrada se ljuljala, nestala je struja i bili smo u potpunom mraku. Ja sam imao nepunih 9 godina. Svi su krenuli da beže i bila je velika gužva na stepenicama. Strah se osećao prisutan kod svih. Ulica između zgrada bila je prepuna ljudi. Nikada više se nije desilo ništa slično...p.s. pisao bih još ali

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља