уторак, 11.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 08.12.2019. у 21:21 Ана Вуковић

Музеј Југославије – незаобилазан за туристе

Ове године здање на Топчидерском брду забележиће рекордну посету – више од 130.000 гостију, а највећи број чине странци, око 80 одсто
„Њу­јорк тајмс” је Му­зеј Ју­го­сла­ви­је ста­вио на ли­сту атрак­ци­ја Бе­о­гра­да ко­је ту­ри­сти мо­ра­ју оби­ћи у то­ку 36 са­ти бо­рав­ка у на­шем гра­ду (Фото Д. Јевремовић)

Од коринтског шлема до каменчића са Месеца – више од 75.000 предмета чини богати фонд Музеја Југославије. Здање на Топчидерском брду једна је од најпосећенијих градских знаменитости којима не одолевају ни југоносталгичари из Србије и из региона, али ни они који никада нису живели на нашим просторима. Тако је пре петнаестак дана и угледни „Њујорк тајмс” овај музеј ставио на листу атракција Београда које туристи морају обићи у току 36 сати боравка у нашем граду.

– Ове године премашићемо бројку од 130.000 посетилаца, што је рекорд. Више од 80 одсто наших гостију чине странци. Долазе људи из Кине, Америке, Грчке, Турске, Јапана... а све је више и младих из Европе који посећују Музеј. Они стижу у Београд као у град који је често на листама добрих места за обилазак, а не пропуштају да дођу и код нас. Ту су нам и туристи са крузера, а имамо посете које су заказане и по више година унапред – каже Нeда Кнежевић, директорка Музеја Југославије.

Организовањем програма „Лето у Музеју” ова установа све се више окреће и анимирању млађих, локалних гостију, којих раније није било често међу посетиоцима. Зато је, у најтоплије доба године, плато испред здања са амфитеатрима препун омладинаца који на забаван начин могу да уче о историји своје земље.

– Најпосећенији смо у току маја и октобра. Велики број посетилаца имамо и за новогодишње празнике – објашњава Кнежевић. На датуме Титове смрти и рођендана, односно 4. и 25. маја, додаје она, стварају се читаве колоне људи из региона жељних да посете Кућу цвећа и одају пошту бившем маршалу. Често комшије из Словеније, Хрватске, Босне... долазе и у оквиру туристичких тура које тих мајских дана посвећених сећањима на државу које више нема, организују њихова друштва.

– Наш музеј је јединствен у свету по томе што има збирку од око 20.000 штафета. То је „жива” збирка јер и даље нам стижу из Војводине, Македоније, Црне Горе... – истиче Кнежевић.

Музеј Југославије, наглашава она, остварује изванредну институционалну и ванинституционалну сарадњу са колегама из региона, али и светским институцијама тог типа.

Ове године, изложбом „Тито у Африци” музеј је, гостујући у Лос Анђелесу, освојио и Америку. Изложба је премијерно била приказана у Београду, затим и на Оксфорду у Енглеској и изазвала је и велику пажњу енглеске јавности.

– Поставка је пробудила велико интересовање како локалног становништва, тако и наших пријатеља у дијаспори – истиче Кнежевић и додаје да осим што музеј гостује у иностранству, често и страним музејима позајмљује предмете за тематске изложбе.

Реновирани део Музеја Југославије  (Фото Н. Неговановић)

А да би чувари наше историје „на свом терену” дочекивали колеге из других држава како доликује, следи велико дотеривање овог здања. Пре неколико дана завршена је друга фаза обнове Музеја 25. мај, саниране су термотехничке инсталације, а обновљен је и ентеријер. Нови, „умивени” простор, посетиоцима је премијерно приказан отварањем изложбе „Деведесете: Речник миграција”.

– Поново нас чека затварање зграде Музеја 25. мај за публику јер предстоје рестаурација и конзервација фасада и припадајућих платоа. У зависности од добијања новца знаћемо и када ће тачно радови почети – најављује директорка ове установе.

Приводи се крају дорада сталне поставке, да би се испричала једна од прича о Југославији. Кустоси ће наредне године променити један њен део у част обележавања Дана победе – 75 година од завршетка Другог светског рата. У сарадњи са Галеријом Матице српске, конзервиран је и део фонда који се налазиo у кући Јованке Броз, и који ће бити приказан у Новом Саду и Београду.

Три здања комплекса

Музеј Југославије баштињењем јединствених збирки и изграђеном мрежом сарадника (појединаца и установа), не само у регионалним већ и светским оквирима, незаобилазна је установа за проучавање наслеђа 20. века. Поједини предмети у збиркама од изузетне историјске, уметничке и материјалне вредности део су светске културне баштине, а поједине су јединствене, као што је збирка штафета, или су највеће те врсте у нашој држави попут фото-архива.

Сребрни прибор за писање, дар Џона Кенедија, каменчићи са Месеца које је поклонио Ричард Никсон, филигранске гусле које је Маршалу даровао Одбор Социјалистичког савеза Никшића… неки су од предмета из ризнице поклона доживотног председника СФР Југославије Тита, који су овде изложени.

Трагови социјалистичке прошлости и државе које више нема чине највећи део музејског фонда, иако ова установа негује и успомене на рађање југословенске идеје, некадашње Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, али и на распад бивше заједнице братства и јединства.

Музеј Југославије основан је 1996. године спајањем Меморијалног центра Јосип Броз Тито и Музеја револуције народа и народности Југославије. Чине га Стари музеј, Кућа цвећа (објекат подигнут као зимска башта са просторијама за рад и одмор у централном делу резиденцијалног комплекса) и Музеј „25. мај”. Комплекс је пројектовао архитекта Михаило – Мика Јанковић, који је осмислио, између осталог, и „Партизанов” стадион, Палату „Ушће”, односно некадашњи ЦК, као и Палату Србија.

Прошле године, зградама на пропланку са којег се пружа прелеп поглед на град, у бујном зеленилу са каскадним стазама и степеништем и парком скулптура, придружио се још један објекат. Реч је о кафеу К25 који има и модерну билетарницу, сувенирницу, као и башту у којој посетиоци и историјски радозналци могу предахнути после обиласка музеја. Д. М. – А. В.

Коментари14
14669
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Deda
Mada smo u SFRJ ziveli pod opresivnim rezimom, secam se dugog perioda mira, izgradnje i prosperiteta. O tome cemo vise videti na izlozbi "Projekat Jugoslavija" u Muzeju Jugoslavije, koja ce biti otvorena 17. decembra.
Srboljub Petrovic
Nasa domovina se zove Srbija, a ne Jugoslavija. Pojave neotitoizma, odnosno pop-brozovstine koje velicaju ovog srbomrsca svakako ne treba da finansiraju poreski obveznici drzave Srbije. Muzej Jugoslavije, tj. "25. maj" stoga treba ukinuti, a muzejske fondove preraspodeliti po drugim srpskim muzejima.
ljiljana ljiljana
Valjda postoji neki prihod od ulaznica. U Srbiji ulaz u ni jedan muzej nije besplatan. Ako dolazi toliko mnogo posetilaca znaci da Muzej zaradjuje. U ostalom, hteli mi to ili ne vreme, Jugoslavija je deo nase istorije. Juzne Slovene je objedinio u zajednicku drzavu kralj Aleksandar, a Broz je preimenovao sa Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u Jugoslaviju. Ako budemo rusili svaki muzej i zaostavstine na cemu cemo se uciti i graditi buducnost.
Деда
Јуче сам посетио музеј. Велика зграда је реновирана, успешно. Изложба МИГРАЦИЈЕ, доста комликована, је у току. Део музеја посвећен Брозу је класично сређен, богат, прегледан и симпатичан. Поздрав и дуг живот желим МЈ.
Srpska tragedija!
Koliko ima ljudi u Srbiji koji su bez krova nad glavom i žive po stepeništima zgrada?! Da se oni zbrinu u ovu zgradu, bio bi najbolji "muzej". A o kojim posjetiocima je riječ? Obzirom na navedeni broj posjetilaca, uskoro će biti veći broj posjetilaca nego stanovnika Srbije. Nikad kraja obmanama i propalim idealima! Srbi nestaju i nestaju, ali nikako da se opamete. Zar je moguće i pred svih posledica da ima toliko ispranih mozgova?! Kome i čemu služi ova propala ideologija i bacanje para?
Kosovka
@ Srpska tragedija!.... Pa, da je nisu neki srbi rušili da bi se vratila monarhija i zelenaši, bilo bi za svakoga i posla i stanova.
Propala država!
Još jedno bacanje novca od poreza građana! Još jedna propala investicija. Tipično za komuniste, važan je samo njihov ideal, a ne rentabilnost. A onda će se žaliti kako se loše živi i tražiti krivce. Eksperiment koji su Srbi skupo platiti. Gdje su vam oči?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља