понедељак, 28.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 09.12.2019. у 20:00
ФИЛАТЕЛИЈА: ЗНАМЕНИТЕ ЛИЧНОСТИ СРБИЈЕ (3)

Сто педесет година од рођења Милоја Васића

Издање у оптицају од 14. новембра садржи три марке номиналних вредности по 27 динара, три коверта првог дана (ФДЦ) и пригодан жиг и штампано је у тиражу од по 25.000 примерака
(Фотографије Пошта Србије)

Милоје М. Васић, археолог и универзитетски професор, рођен је у Великом Градишту 16.09.1869. Класичну филологију и историју на Великој школи у Београду завршио је 1892. Једно време радио је као наставник гимназије у Великом Градишту и Неготину. Током 1895. постављен је за помоћника чувара у Народном музеју у Београду. Уз помоћ Михајла Валтровића издејствовао је стипендију за студије археологије у Берлину (1896–1898) а потом прешао у Минхен код професора А. Фуртвенглера (1898–1899) и одбранио докторску тезу „Бакља у култу и уметности Грка” (Die Fackel in Kultus und Kunst der Griechen).

Дужност управника Народног музеја обављао је од 1906. до 1914. Ванредни професор постао је 1920, а од 1922. био је редовни професор до пензионисања 1939. Руководио је археолошким семинаром (1903–1939) и био уредник „Старинара” од 1922–1939. Након Другог светског рата поново се активирао као редовни професор (1947–1955) и учествовао у организовању Археолошког института. Од 1949. био је дописни, а од 1952. редовни члан САНУ. Објавио је већи број расправа и чланака из области праисторије, класичне и средњовековне археологије, нумизматике, историје уметности, историје религије и етнологије. Научни рад започео је 1894. објављивањем радова о „Пинцуму” (Велико Градиште) и „Виминациуму”, римским градовима на тлу данашње Србије. У свом научном раду одбацио је дотадашње археолошке методе засноване на скупљању материјала и њиховој дескрипцији, те дао стручне анализе, смештајући налазе у шири културно-историјски контекст.

Од 1899. до 1911. вршио је ископавања на више локалитета у Србији. Резултати истраживања, објављени у студијама „Прилози решавању тројанских проблема” (1906), „Жуто брдо” (1907) и „Градац” (1911), значајни су јер су у њима постављени темељи археолошке науке у Србији. Од 1911. започео је системска истраживања у Винчи, али их је прекинуо због Првог светског рата. По завршетку рата није било могуће наставити с ископавањима због недостатка новца, па је приступио проучавању средњовековне архитектуре и уметности. Из ових истраживања објавио је дела „Архитектура и скулптура у Далмацији од 9. до 15. века” (1922) и „Жича и Лазарица” (1928). Наставио је са систематским ископавањима у Винчи (1929–1934), а резултат овог истраживања је дело „Праисторијска Винча 1–4” (1932–1936). Умро је у Београду 4.11.1956.

Стручна сарадња: Народни музеј Велико Градиште

Уметничка реализација издања: мр Бобан Савић, академски сликар

Коментари1
2c945
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Дејан.Р.Тошић
Значи, већници града Београда су "одлучили" да на 150.годишњицу рођења Милоја Васића, обележе почетком изградње "спалионице" у Винчи и да се тим пројектом диче у садашњости спаљујући прошлост стару 7000.година.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља