уторак, 11.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 08.12.2019. у 20:30 Александра Петровић

Бекство из кућног затвора

У 2018. години извршено је 1.416 оваквих казни, али у већини случајева није могуће потпуно контролисати да ли је осуђеници поштују
(Фото Пиксабеј)

Чак 67 одсто осуђених на кућни затвор нема фиксни телефон, а само 25 људи је обучено да инсталира опрему за електронски надзор, показала су истраживања стручњака Института за упоредно право и Института за криминолошка и социолошка истраживања.

У прошлој години извршено је укупно 1.416 казни кућног затвора, од чега 692 са електронским надзором а 723 без њега.

– У великом броју случајева осуђени живе у забаченим и планинским крајевима, а повереничке службе немају довољно возила нити времена да обилазе све осуђенике на свом терену. То су неке техничке околности о којима треба водити рачуна приликом изрицања ове казне – каже др Јелена Костић, научни сарадник Института за упоредно право.

Забележени су и случајеви да је осуђенима изречена мера забране коришћења телефона, иако су дужни да се јаве на телефон када их позове повереник за спровођење алтернативних санкција.

– Било би целисходније забранити комуникацију са одређеним људима и бројевима телефона. Неопходно је проверити да ли осуђени има фиксни телефон на који се може инсталирати уређај, затим ко је власник стана и да ли је он сагласан да се такав уређај инсталира – наводи др Марина Матић Бошковић, научни сарадник Института за криминолошка и социолошка истраживања.

Могуће је да се на мобилни телефон инсталира уређај за електронски надзор, али тада осуђеник може бити било где уколико са собом понесе мобилни телефон.

– Постоји могућност праћења преко ГПС система али то захтева додатна материјална средства и унапређење техничких капацитета – кажу наше саговорнице.

Повереници за алтернативне санкције обилазе осуђенике бар једном месечно, по потреби и више пута. Међутим, они не раде нон-стоп, већ имају ограничено радно време, што осуђени знају, па се најчешће у вечерњим часовима и током викенда и празника удаљавају од места становања.

Ипак, до сада је забележен занемарљив број кршења правила кућног затвора, јер су осуђеници свесни свих предности оваквог издржавања казне.

„Ако учиниоцу кривичног дела изрекне казну затвора до једне године, суд може истовремено одредити да ће се она извршити тако што ће је осуђени издржавати у просторијама у којима станује – уколико се може очекивати да ће се и на тај начин остварити сврха кажњавања”, пише у члану 45, ставу три Кривичног законика.

Притом суд узима у обзир личност учиниоца, његов ранији живот, држање после учињеног дела, степен кривице и друге околности под којима је дело учинио.

КЗ предвиђа да осуђени не сме напуштати просторије у којима станује, осим у случајевима прописаним законом.

„Уколико осуђени једном у трајању више од шест часова или два пута у трајању до шест часова самовољно напусти просторије у којима станује, суд ће одредити да остатак казне затвора издржи у заводу за извршење казне затвора”, наводи се у законику.

С обзиром на то да се пријемник укључује у утичницу фиксног телефона, а наногвица служи као одашиљач, онда је у случају кућног затвора са електронским надзором лако установити када је осуђени самовољно напустио просторије. Међутим, то је много теже утврдити у случајевима кућног затвора без електронског надзора, јер се контрола спроводи ненајављеним посетама повереника и телефонским позивима. Без фиксног телефона таква контрола је готово немогућа.

– Кућни притвор је само модалитет извршења затворске казне, који позитивно делује на ресоцијализацију осуђених, јер им омогућава да наставе са радом, школовањем и другим активностима које могу превентивно да утичу да се кривично дело не понови – каже др Јелена Костић.

Ова казна није намењена вишеструким повратницима ни онима који одговарају за насиље у породици, управо због природе кривичног дела и односа према жртвама. Најчешће се изриче за угрожавање безбедности саобраћаја, имовински криминал, кривична дела са елементима насиља, злоупотребу дроге и изазивање опште опасности.

Кућни притвор смањује оптерећење правих затвора, а пракса је показала да позитивно делује на оне који су први пут извршили неко лакше кривично дело, јер спречава њихову „криминалну инфекцију” која је готово неизбежна у затворима. Осим тога, ови осуђеници могу да одржавају везе са породицом и пријатељима, да наставе школовање, рад и друге активности са којима је упознат повереник.

Међутим, капацитети Повереничке службе су скромни, наглашавају наше саговорнице.

– Просечан број пробационих повереника на 100.000 становника у европским државама је 5,8, а у Србији 1,5. У 25 повереничких канцеларија у Србији запослено је 27 повереника са пуним радним временом и 36 васпитача који половину радног времена раде у казненим установама, а половину у Повереничкој служби – кажу наше саговорнице.

Навеле су и податак да 72 одсто повереника сматра да је приликом извршења казне кућног затвора немогуће спроводити контролу коришћења интернета, телефона или посета.

Коментари1
6adc6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milan
Jao nisam lepo spustio slusalicu.Zauzeto.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља