среда, 05.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 07.12.2019. у 21:00 Александра Петровић
ДЕСЕТ ГОДИНА ПОСЛЕ РЕИЗБОРА СУДИЈА И ТУЖИЛАЦА

Неуспела реформа правосуђа коштала Србију 44 милиона евра

Ова сума исплаћена је за плате неизабраних 836 судија и 75 заменика тужилаца, које су им исплаћиване готово две године, иако нису радили
Зграда Високог савета судства (Фото ВСС)

После тачно десет година од реизбора судија и тужилаца, државни органи нису сабрали комплетну штету коју је буџет претрпео због одштета и исплате плата неизабранима, као ни губитке због проблема и застоја у раду судова и тужилаштва.

Према рачуници Министарства правде, укупно је потрошено 5,2 милијарде динара односно 44,4 милиона евра само за плате неизабраних 836 судија и 75 заменика тужилаца, које су им исплаћиване готово две године, иако нису радили. Они су имали право на 65 одсто плате све док Високи савет судства није завршио дуготрајан поступак преиспитивања одлука о „неизбору”, када су добили појединачна писана образложења, али је Уставни суд у лето 2012. године поништио одлуке ВСС и све неизабране вратио на рад.

Реч је о 579 судија основних судова, 152 судије виших судова, 70 судија привредних судова, 11 судија Привредног апелационог суда, 24 судије Врховног суда и 75 јавних тужилаца и њихових заменика.

Они су 18. децембра 2009. године сазнали да нису на списковима у новој мрежи судова и тужилаштава, иако им је Устав и тада гарантовао сталност функције.

Од 1. јануара 2010. године нису долазили на посао, иако су многи тада већ деценијама били судије и тужиоци. Затим су поднели уставне жалбе, па је поступак преиспитивања овог кадровског дела неуспешне реформе правосуђа најпре почео пред Уставним судом.

Већ после неколико месеци тај суд је одлучио да све предмете проследи ВСС-у, где су неизабрани месецима из свих крајева земље долазили на заказане разговоре са члановима комисије. Износили су контрааргументе за све оно што им је узето као „грех” и разлог да више не буду судије. Иако су се тешки грехови могли решити и путем дисциплинских поступака против појединаца, многи су због неколико лошијих резултата у статистици остали на улици. Сви су касније враћени на посао, али опет неселективно, јер Уставни суд није улазио у појединачне случајеве већ је поништио комплетан поступак „сече кадрова”.

Многи су веома тешко поднели свој „неизбор”, па су имали и озбиљних здравствених проблема, а забележени су и смртни случајеви, па и самоубиства. Током наредних година, велики број њих су поднели тужбе судовима и тражили накнаде штете, како материјалне тако и нематеријалне, због повређене части и угледа и душевног бола.

Одштетни захтеви износили су од неколико стотина хиљада до неколико милиона динара, а данас не постоје збирни подаци о томе колико је одштета досуђено и колико је тиме „олакшан” државни буџет.

Материјалну штету успели су да израчунају стручњаци за финансије у Министарству правде. За 65 одсто плате, на коју су неизабране судије и тужиоци имали право од 1. јануара 2010. до 30. септембра 2012. године, са припадајућим порезима и доприносима, исплаћено је укупно 3,1 милијарду динара.

Касније су исплаћене и разлике до пуне плате, па је судијама за 35 одсто плате исплаћено још 1,6 милијарди, а тужиоцима 85 милиона динара. Сабрани су и сви судски трошкови и затезне камате, који износе око 350 милиона динара, па је Министарство правде тако дошло до укупне суме од тачно 5.249.211.000 динара или – 44.484.839 евра (по тадашњем курсу од 118 динара).

Неке од ових података недавно је навео државни секретар Радомир Илић, па је наш лист тражио од Министарства правде што потпуније и прецизније суме. И поред износа до којих су дошли, сматрају да се целокупна штета не може сагледати, не само због одштета које су касније исплаћене, него и због споријег и лошијег функционисања правосуђа у годинама после „реформе”.

– Последице општег избора судија и јавних тужилаца осећају се и дан-данас. Тај избор није спроведен јавно, уставно. Поред тога, правосудна мрежа није била процењена на одговарајући начин, процесни закони нису били адекватно измењени нити је остварен захтев за равномерном оптерећеношћу судова и судија – рекао је Радомир Илић.

Неадекватна мрежа судова директно је утицала на доступност правде грађанима Србије, а довела је и до тога да су многим судијама и тужиоцима плаћане накнаде за одвојени живот и трошкови путовања. Због свега поверење грађана у правосудни систем било је равно нули.

Илић је навео и податак да је 2012. године затечено стање дугова Министарства правде према судским вештацима, судијама поротницима и браниоцима по службеној дужности било такође више десетина милиона евра, али су ти дугови до данас у потпуности исплаћени.

Реформа из 2009. године коштала је све грађане наше земље, нагласио је Илић, а српско правосуђе се ни данас од тога није опоравило.

Реформа правосуђа 2009. године спроведена је у време када је председник Србије био Борис Тадић, најпре доношењем сета правосудних закона у Скупштини Србије, где је председник одбора за правосуђе био Бошко Ристић. Измене закона, „општи избор” судија и тужилаца и нову мрежу судова предложило је Министарство правде на челу са тадашњом министарком Снежаном Маловић.

Све тадашње судије и тужиоци морали су да конкуришу за посао, равноправно са кандидатима који нису били на правосудним функцијама. Избор судија спроводио је Високи савет судства, на челу са председницом Врховног суда Натом Месаровић, а избор тужилаца Државно веће тужилаца, на челу са републичким јавним тужиоцем Слободаном Радовановићем.

Коментари8
84c92
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sve je to preko ledja naroda
Kostala Srbiju? Koga je ta reforma stvarno kostala? Njene gradjane, a najvise penzionere. Sve greske, vratolomije i neznanja vlasti, ma koje, placamo mi gradjani. Ne samo malim platama i penzijama vec losim zdravstvom, obrazovanjem, losim putevima, zapustenom poljoprivredom... celokupnom losom situacijom u zemlji.
Jelena
Jedno od predizbornih obećanja AV je bilo da će država tražiti naknadu štete od odgovornih za pogrešno sprovedenu reformu. Pošto nije pozvao na odgovornost tu strukturu, oni dalje i još više urušavaju pravosuđe katastrofalnom kadrovskom politikom. Danas najboljim mladim pravnicima ne pada na pamet da konkurišu za rad u sudu jer vide da su sudije loše plaćene a kriterijumi za napredovanje su netrnasparentni. Pravosuđem sve više upravlja NVO Pravosudna akademija koju finansira USAID.
адвокат Горан Зечевић
Хитно вратити правосуђе у осамдесете године.Срећан повратак.Бисере из Венеције вратити са захвалношћу.Како ко дође на власт само убацује нове и нове бисере из правосуђа европских држава и што је добро и што није добро ,професори биркају ово може ово не може, преводиоци већ преморени од превођења,пола преведу а пола не, па сада имамо отпад огромних размера па треба основати агенцију за рециклажу овог све већег отпада у правосуђу.Ево јављам се добровољно без хонорара за директора ове агенције.
nikola andric
Jedina zastita gradjana od samovolje izvrsne vlasti je nezavisno sudstvo. U ranijim prilozima je vec naglaseno da se srpski sudije osecaju zavisnim od vlasti. Trias politica ''princip'' je usvojen u svim tkozavnim ''pravnim drzavama''. To je pricip podele vlasti na zakonodavnu , izvrsnu i sudsku. Velika greska pri osnivanju EZ je bila nedostatak pravila za ostranjivanje clanica koje ne postuju ''uslove zajednice''. Poljska i Madjarska to jasno pokazuju. Srpska ''nemoc'' da uredi sudstvo je ista
Vale
Nislim da ova tema treba biti analizirana jos mnogo detaljnije. Pravosudje, i strukture koje ga prate, je definitivno na kolenima. Treba istrazivati da li ima izlaz jer je ovo nije odrzivo. Ohrabrujuce je da se konacno pocinje javno govoriti o kolapsu pravosudja. Pravosudje i tako kako je bilo, je ipak verovatno bilo ispravniji deo jednog inace klimavog sistema.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља