понедељак, 24.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:16

Овако су се огласи у Србији развијали у последњих 200 година

петак, 06.12.2019. у 13:07

Циљ оглашавања јесте да производ дође до циљне публике, а огласи у Србији имају праксу оглашавања дугу два века.

Почевши од рекламе за сапуне, па све до неизбежне „Ц” кафе, „Пез” бомбона или црвеног „Марлбороа” – оглашавање у Србији ишло је турбулентним путем, а сазнајте како се развијало и куда се запутило.

Два века дуга традиција

Данас је довољно да на било ком претраживачу укуцамо: Огласи Србија и добићемо велики број сајтова који служе да нешто купимо или продамо. Међутим, то је луксуз који је тек средином деведесетих почео заиста да живи у нашој култури.

Историју оглашавања дугу два века није било лако одржати на истом нивоу. Био је потребан страни капитал, стабилност динара, реконструкција економије и предузећа, као и напуштање социјалистичког привредног система.

Окретање тржишним вредностима донело је ефикасније рекламирање, као један од главних механизама продаје. Тада долази до бржег развоја оглашавања у Србији.

Први огласи с краја 18. века и период почетка Великог рата

Крајем 18. века у Србији почињу да излазе први штампани огласи. Први оглас, објављен је 1791. у првим српским новинама „Сербскија новини повседневнија”, штампаним у Бечу, на славеносрпском језику. Оглас је нудио црквени календар за 20 круна и био је намењен српским пољопривредницима.

Првим комерцијалним огласима у Србији сматрају се огласи за лутрију (трећи број ових новина) и огласи који становницима говоре о могућности куповине: „Немачке граматике за 4 цванцика, код Глигорија Возаровића, књиговезца и књигопродавца” (из десетог броја).

Почетак Првог светског рата доноси затишје на плану оглашавања, да би друга половина 19. века представила разноврсније и украшеније огласе. У том периоду створени су и услови за развој оглашавања као занимања. О томе сведочи оглас у листу „Домаћи пријатељ”, објављеном у Београду почетком 1890. године. Оглас је био понуда простора Прве српске агенције за огласе.

„Шта нема у излогу потражите у радњи.”

Око 1900. године, испред радњи у већим градовима појављују се тзв. „позивари” који извикују текст, позивајући пролазнике да уђу.

Оснивање „Политике” и првих рекламних листова

Почетком 20. века (25. јануара 1904.) почиње да излази дневни лист „Политика”, најстарије дневне новине у Србији. Већ у првим бројевима објављивани су огласи за осигуравајућа друштва, банке, лутрију, трговачке радње, књижаре, дрогерије.

Најпознатији огласи били су за Вајфертову пивару и разгледнице „Гранд Париз” хотела којима власници својим клијентима честитају Нову годину и Нови век.

Овај период је доба када почиње да се говори о реклами као таквој – и када настаје посебан лист намењен рекламирању, под називом: „Реклама: бесплатан огласни лист за трговину, индустрију, привреду, саобраћај и моду.”

Термин реклама напушта се после Другог светског рата као непримерен у доба социјализма, а уместо њега је уведен појам економска/привредна пропаганда.

Међуратне агенције и брендови

Период између два рата сматра се „златним добом” српског оглашавања. Оснивају се први листови, специјализовани за рекламирање и настаје спољашње рекламирање: рекламне табле, мурали, па и ознаке на превозу.

Развија се радио, а публику освајају неми филмови. Међу првим видео рекламама приказане су рекламе за Калодонт, Шонда и Галеб чоколаде, ментол бомбоне и многе друге производе које и данас познајемо (Мерима, Негро, Пионир).

Прва агенција за оглашавање у Краљевини Југославији била је Рекламна агенција „Облик” из Београда. Њен оснивач, Богдан Вучетин и његов син Новица, заслужни су за развој индустријског дизајна и паковања као средства промоције.

Године 1937. излази „Вештина продаје и рекламе”, Славка Станића, а Реклама и економски публицитет постаје предмет на Економско-комерцијалној високој школи у Београду (данашњи Економски факултет).

Професије и агенције у социјализму

Социјализам је донео благо замирање оглашавања и избацивање термина „реклама” као тековине капитализма. Оглашавало се искључиво у циљу преношења информације, а не промоције.

Ипак, шездесетих година 20. века долази до институционалног развоја рекламирања као професије, са 40 нових агенција широм Југославије. Највећа међу њима била је агенција ОЗЕХА, затим „Стандард” и „Југореклам”. Године 1960. формирано је Удружење економских пропагандиста Србије (УЕПС).

Транзиција и интернет оглашавање

Иако се деведесетих бележи побољшање у рекламирању и оглашавању, транзиција у Србији почиње тек око 2000. и касније. Првим примером интернационализације огласа у Србији сматра се агенција „Студио маркетинг” која је постала члан једне од највећих светских агенција, Saatchi & Saatchi.

Значајно се развија спољашње оглашавање. Основане су посебне агенције, као што је Alma Quattro, али долазе и први велики закупци рекламног простора, најпре билборда, да би се ишло у смеру оглашавања на интернету као најефикаснијег вида оглашавања који тачно циља публику. Огласи у Србији регулисани су Законом о оглашавању.


Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља