уторак, 21.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:48

Разоткривање митова на Фестивалу науке

На око 6.000 квадрата окупили су се научници и истраживачи – чувари научног знања који разбијају заблуде из области физике, хемије, екологије, биологије...
Аутор: Ана Вуковићпетак, 06.12.2019. у 14:00
(Фотографије: Фестивал науке/О. Тоскић)

Звуци електричног пражњења, котрљања куглица, смеха и граје малишана које учитељице покушавају да одрже у групи јуче су испунили хале 3, 3А и 5 Београдског сајма где је под слоганом „Разоткривање” отворен 13. Фестивал науке.

Под куполама највеће градске сајамске дворане окупили су се научници и истраживачи, али и велики број малих радозналаца са гомилом разних питања.

– А која од ових бактерија је најопаснија? Где оне живе? За кога су оне опасне? Које органе нападају? – „решетали” су дечаци и девојчице лекара микробиолога Драгану Божић. Она и њена колегиница Бранкица Филипић са Фармацеутског факултета стрпљиво су одговарале на све дилеме девојчица и дечака док су они разгледали теглице са засејаним разним сојевима бактерија или их посматрали под микроскопом.

– Циљ нам је да деци укажемо зашто је важна рационална употреба антибиотика, када они смеју да се узимају и када их не би требало пити – објашњава Драгана Божић њихову „мисију” на овој научној смотри.

Како изгледа „пут” од јајне ћелије до бебе, на који начин нам шећери мењају мозак, шта ли су то Теслине муње... откривали су научници, студенти и ђаци. Софија Маричић са Физичког факултета објашњавала је клинцима и клинцезама моменат инерције на стрмој равни, Емилија са Факултета за физичку хемију доказивала је да куглица брже пролази кроз воду него уље јер то зависи од вискозности течности, а не од њене густине. Тајне северног и јужног пола откривали су студенти Геолошког факултета и ученици средње Геолошке и хидрометеоролошке школе.

– Показујемо шта је то магнетно поље Земље, како настаје лед, а посетиоцима штанда причамо и о томе како су људи уопште дошли до Северног и Јужног пола. Такође, знатижељнике упознајемо и са традицијом људи који настањују Северни пол – објашњава Ана Ђукић.

Антонија Авдаловић са Биолошког факултета ту је да радозналце упути у теорију еволуције. Деци показује сличности и разлике скелета птице, пацова, жабе, рибе, змије... док Немања из новосадске Гимназије „Јован Јовановић Змај” демонстрира „магију” претварања дводимензионалне у тродимензионалну слику, компјутерским програмом.

Уз велику димну експлозију Фестивал науке удруженим снагама отворили су израелски глумац и научни комуникатор Ори Вејл, познатији као Др Молекула и најмлађи учесник фестивала, дванаестогодишњи Марко Богићевић

Недалеко од њега су и причљиве ученице седмог три  одељења из ОШ „Стеван Синђелић”, Емилија и Маја које нам објашњавају како су месеци добили имена.

– У почетку је било само десет месеци, а онда су уведени јануар и фебруар. Јануар је добио ме по богу почетка Јанусу, а фебруар по обреду у том периоду. Март је назван по богу марта Марсу, април по латинској речи „отворити”, пошто тада цвеће отвара пупољке. Мај се зове по богињи цвећа Маји, а јун по Јунони, богињи младих, трудноће и брака... – декламују њих две готово углас.

Са тајнама египатског календара посетиоце упознаје Данило Петровић, из петог четири разреда ове осмолетке. Он открива да су Египћани годину рачунали од једног до другог појављивања планете Сиријус, док су месецом сматрали период од једног до другог пуног месеца.

„Заронимо на један дах и упознајмо се са живим светом језера”, позивају нас ђаци ОШ „Трећи крагујевачки батаљон”.

– Деца овде могу да виде ларве вилинских коњица, барских, мушица, пужића... Ту је и игрица коју је наставница информатике програмирала са ђацима, а тиче се ланаца исхране, док је изложена и макета језера са роботићем који га чисти од муља и одржава бистру плаву воду – објашњава Сузана Милошевић Добричић, наставница биологије.

На око 6.000 квадрата сајамског простора сви ови чувари научног знања разбијали су различите митове и заблуде из области физике, хемије, екологије и биологије. А исти програм очекује и све оне који на Сајам дођу до 8. децембра.
– У ове три хале окупљамо најбриљантније умове у Србији. Ту је велики број факултета, научних институција, студентских организација, средњих и основних школа и сви су употребили сву своју машту, знање и енергију да припреме поставке и више од 600 експеримената које ћете моћи да видите наредних дана – рекао је Ненад Зарић, главни програмски координатор Фестивала науке.


Коментари0
a963b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља