субота, 18.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:40
ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА

Родитељ као другар

Мама и тата не треба да избегавају сваки конфликт с дететом и да верују да се свака ситуација може решити објашњењем и договором, њихов циљ је да децу дисциплинују и припреме их за самостални живот
Аутор: Зоран Миливојевићпонедељак, 09.12.2019. у 08:00
(Срђан Печеничић)

Деца имају потребу да се играју с другом децом. Некада, не тако давно, деца су се играла у двориштима, игралиштима и улицама. Данас се тај јавни простор сматра потенцијално опасним и самим тим неприкладним за боравак деце без надзора одраслих. Једно, одбачено, законско решење предлагало је да деца до 12 године не смеју бити на улици без надзора одраслих.

Из тога разлога, деца, нарочито у већим градовима, своје другаре налазе у вртићима, с којима се до одређеног времена међусобно играју под надзором одраслих. Остатак времена проводе у својим домовима, где их повремено на неколико сати посећује неки друг или другарица. Зато деца, нарочито у оној половини породица у којима немају брата или сестру, очекују да се с њима играју њихови родитељи. Родитељи који на овај начин спасавају своју децу од усамљености и досаде постају „другари у игри”.

Значај ауторитета

Због велике разлике између одраслог и детета, њихов однос не може да буде равноправан. Родитељ треба да води и усмерава дете, и без обзира на количину љубави према детету, он је тај који треба да дисциплинује дете. Зато однос родитеља и детета треба да има, онда када је то потребно, вертикалну димензију у којој је родитељ ауторитет који је „надређен” детету, а да је дете њему „подређено”. Најбоље је када родитељ има способност да мења улоге између ауторитета и другара у игри, јер на тај начин задовољава две врсте дететових потреба.

Проблем у односу родитеља и детета настаје онда када родитељ претежно функционише као „другар” избегавајући позицију надређеног, остајући на „хоризонталном” нивоу, покушавајући да се око свега договори са дететом. Типично за ове родитеље је да избегавају сваки конфликт с дететом и да верују да се свака ситуација може решити објашњењем и договором. То у неком малом броју случајева може бити исправан приступ, али већина ових родитеља „другара” открије да њихова деца, која су до тада била послушна, око седме, осме године постају непослушна, као и да се проблем њиховог понашања повећава са сваком следећом годином.

Поред тога што деци треба да пруже што више љубави, родитељи треба да их дисциплинују, како би остварили свој родитељски циљ, а то је да припреме децу за самостални живот у људском друштву. Малим дететом управља његова биологија, „принцип пријатности”, то јест уверење да је корисно само оно што је пријатно, а да је штетно све што је непријатно. Родитељ заступа људско друштво и он је тај који једноставно мора да улази у конфликт са дететом и његовим жељама, и да кроз различита „не смеш” и „мораш” научи дете да постоје границе између допуштеног и недопуштеног, као и да му изгради хигијенске и друге навике. Управо кроз дисциплиновање од стране родитеља, дете полако изграђује способност самодисциплине која ће му и те како требати касније у одраслом животу.

Често деца коју су васпитали „родитељи-другари” упркос својој интелигенцији, талентима и широкој обавештености једноставно не умеју да управљају сама са собом. Недостатак самодисциплине их чини неуспешним у свим оним областима у којима је потребно дуже времена корачати ка циљу. Како ова деца нису научила да се код куће носе с ауторитетом, она показују да не подносе касније ауторитете у животу. Она не разликују „бити подређен”, што је друштвена улога, од „бити понизан”, што је признање ниже вредности.

Замена улога

Посебно су угрожена она деца чији родитељи инсистирају да им буду најбољи другови у њиховим тинејџерским годинама. Поред тога што често оптерећују децу негативним причама о другом родитељу, од њих очекују разумевање и подршку. А када дете покуша да оствари неку емотивно интензивнију везу с неким вршњаком, ови родитељи реагују увређеношћу, љубомором и заједљивошћу. Некада, уместо да се понашају као мама или тата, понашају се као старија сестра или брат, или у још горем случају, замењују улоге, тако да дете стављају улогу њиховог родитеља који треба да задовољи њихове потребе.

Иако је најбоље да оба родитеља и воле и дисциплинују, када је један родитељ „другар”, добро је да бар други родитељ дисциплинује. У реду је повремено бити дететов „другар у игри”, али треба знати да се из те позиције не може правилно васпитати дете.


Коментари10
4f7dd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar V. Terzic
Roditelji mogu biti krajnje autoritativni apsolutisti i formirati decu koja ce kasnije biti disciplinovani roboti bez invencije i inicijative.S druge strane su roditelji koji robuju drugoj vrsti krajnosti i vaspitavaju mazene "slobodnjake" koji ce kasnije predstavljati drustvene probleme.Da bi izbegli zamke ovih krajnosti, roditelji moraju balansirati tako sto ce u dovoljnoj meri sacuvati roditeljski autoritet i druziti se sa svojom decom kroz razne oblike zabave i igre.Vazan je porodicni sklad.
Berislavci
"Hajde tata da igramo",kaze sin ocu. - "Nemam vremena sine, sutra cemo igrati, obecavam ti",rece otac. -"Ah tata, uvek kazes sutra, a kad dodje sutra, opet odlazes za sutra!", rezignirano ce sin. -"Sine, imam puno drugih obaveza", izgovara se otac.-"Tata, nesto mislim i kazem sebi da necu da ucim velike skole kao ti i da nemam vremena da igram sa svojom decom! Nemoj me vise terati da sto bolje ucim!", sin ce odlucno ocu. -"Hajdemo sine, moram naci vreme da igram sa tobom", postidjeno ce otac.
Slavka T.
Za napredak drustva jako je vazno da se gaje zdrave mlade generacije. Roditeljska odgovornost je velika, jer ako oni omanu nastaju siri drustveni problemi. Potrebno je da i drustvena zajednica pomaze ulaganjem u: jaslice, obdanista, vrtice, dnevne boravke dece, savetovalista, KUD-ove, sportska takmicenja itd.. Autoritet roditelja je nuzno potreban za disciplinovanje dece. U skladnim porodicnim odnosima znaju se obaveze i prioriteti, a za igru se svakako mora naci odgovorajuce porodicno vreme.
MegatrendasZinat
" Она не разликују 'бити подређен', што је друштвена улога, од 'бити понизан', што је признање ниже вредности". Priznajem da ne shvatam razliku i ne znam da li je do mene ili do nase "kulture" u kojoj se autoritet ispoljava drskim, pretecim ili uvredljim ponasanjem prema ponizenom...pardon - potcinjenom.
Nikola
Prvo Deci je treba reci sta ne treba raditi vec sta treba, a treba znati i za sta su talentovanu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља