среда, 01.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:28

„Лајбахова” лекција о индустријализацији

Аутор: Владимир Вукасовићчетвртак, 05.12.2019. у 08:17
Словеначка група пред београдском публиком извела „севернокорејски” репертоар (Фото Ненад Неговановић)

Наступом у Северној Кореји 2015. године словеначка група „Лајбах” испунила је сврху сопственог постојања, досегла лични смисао колико би то за себе могао рећи ватикански хор који би добио прилику да на Божић пева у рају или сатанистички дед метал бенд који би свирао у паклу пред јуриш сила зла на Судњи дан. У очима многих, након те своје апотеозе у Пјонгјангу „Лајбах” би могао и да се повуче јер нема начина да ће икада надмашити оно што је извео када је, после толико година присвајања милитаризма и тоталитаризма да би рашчланио њихове механизме, доспео у својим униформама до ексклузивне бине у држави чији велики вођа, уместо права и слобода, земљацима нуди култ нуклеарне бомбе.

Међутим, овом словеначком музичком колективу концепт јединствености, оригиналности и индивидуалности уопште – све те идеолошке флоскуле, рекао би неки „Лајбахов” посвећеник, којима се капитализам служи да би хипнотисао људе како не би приметили да су као безлични шрафови упрегнути у несаломиви апарат моћи – ионако не значи ништа. Тако, не само да су објавили албум с песмама које су свирали у „најизолованијој комунистичкој диктатури на свету” озлоглашеној по испирању мозгова, па сад зарађују продајући га освешћеним либералима и антидогматским левичарима по Западу, него програм с тог уникатног наступа и изводе уживо по разним местима, укључујући синоћ и „Комбанк дворану”.

Нема код „Лајбаха” ни трага притворно сентименталног колебања око тога да ли је у реду да свој најблиставији час, који се могао десити искључиво пред севернокорејском публиком – јер њој је прилагођен био чак и репертоар, који ова група никад раније није свирала нити би он у другој земљи имао такво значење – претворе у серијализовани производ за међусобно замењиве масе. Као и безброј других ствари у њиховом опусу, сама чињеница да су прошле ноћи одржали и београдски концерт са веома сличним репертоаром била је лекција о индустријализацији, тајним преклапањима комунизма и капитализма и вечито проданој души масовне културе, која је од слободе увек радо одустајала у замену за профит.

И синоћни наступ почео је као онај у Пјонгјангу, песмама из чувеног мјузикла „Моје песме, моји снови”, једине западњачке музике која је званично доступна у Северној Кореји. У верзији „Лајбаха”, и тај филм, који ваљда сви осим њиховог земљака филозофа Славоја Жижека памте као нежну антифашистичку причу, и ове мелодије и стихови попримили су језовит тон. Богатство референци, слојева значења и идеолошке деконструкције којима барата „Лајбах” били су видљиви већ и из видео-материјала који је пратио само једну од тих песама. Док се певало о девојачким трепавицама, на огромном видео-биму видео се „страх и трепет” многих данас на Западу: забрађена муслиманка с нашминканим очима. Коњићи као они из јапанских цртаних филмова смењивали су се с ворхоловским конзервама супе. Девојке су биле обучене у одоре опатица, ношње болничарки и војничке униформе, то јест у знакове патерналистичке, умирујуће, али истовремено и претеће.

Кад се завршио блок песама из „Мојих песама, мојих снова”, изобличени глас је монтипајтоновским лајтмотивом „А сад нешто сасвим другачије” најавио нови део концерта, у којем се „Лајбах” вратио на грмљавину својих „индастријал” дана из осамдесетих година и албум „Нова Акропола”. Што се дубље ронило у њихове најпопуларније песме, аплаузи и узвици публике одавали су све више одушевљења.


Коментари1
38834
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Pera
Lepo ali ne volim da ih slušam...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља