среда, 22.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:51

Моралес избегао Аљендеову судбину

среда, 04.12.2019. у 14:07
Ево Моралес (Фото EПA/Str)

Исти идеали и исти циљеви повезују председника Чилеа Салвадора Аљендеа 1973. године и Ева Моралеса, председника Боливије новембра ове 2019. године. И један и други платили су високу цену. Први је убијен, или је пред непријатељским фашистичким фалангама генерала Аугуста Пиночеа извршио самоубиство у опкољеној председничкој палати Монеда да се не би предао непријатељу. Други је овог месеца нашао спас у егзилу, у Мексику.

Обојица су штитили националне интересе, борили се против сиромаштва и експлоатације од стране великих страних компанија, делећи добро и зло са својим народом. Салвадор Аљенде је усмрћен 11. септембра 1973. године, а најтежа казна изречена му је десет месеци раније, децембра 1972. године, када је пред представницима Уједињених нација одржао историјски говор: „Оптужујем, у име народа Чилеа, због зла које му чине, Сједињене Америчке Државе” и био прекинут дуготрајним аплаузом. Амерички амбасадор Буш (много година касније председник САД), учтиво је устао, али једини, наравно, није аплаудирао. Салвадор Аљенде, не бирајући речи, директно је оптужио америчке компаније, посебно компанију бакра „Кенекод” и моћну „Интернешенел телеграф енд телефон корпорејшен”, због завереничких акција са циљем да оборе чилеанску владу народног јединства.

Чим је у Вашингтону објављена вест о избору Аљендеа за председника Чилеа, 7. септембра 1970. почело је ковање завере за његово свргавање. Представник компаније ИТТ за Латинску Америку Хал Хендрикс упутио је својој влади телеграм следеће садржине: „У уторак увече амбасадор САД у Сантјагу Едвард Кори примио је поруку Стејт департмента у којој му се дозвољава да делује у име председника САД Ричарда Никсона да предузме све што је могуће, укључујући акцију каква је примењена у Доминиканској Републици (војна интервенција), како би Аљендеу било онемогућено да преузме власт.” Већ тада је, дакле, донета одлука о смакнућу марксисте Салвадора Аљендеа, кога је његов народ из милоште назвао Ел Чичо.

После пуних 46 година, недавно, овог пута, срећом, без смртног исхода, председник Боливије Ево Моралес спасао се егзилом у Мексику. „Његову левичарску владавину обележили су социјални програми захваљујући којима је проценат сиромаштва са 40 спао на 17 одсто. Покренуо је јавне радове, национализовао гасна поља и нафтну индустрију, одређујући колико се приватне земље може поседовати. Напуштено приватно земљиште конфисковао је и разделио сиротињи...” („Политика” 17. новембра 2019, страна седам). Због тога је, наравно, баш као и Салвадор Аљенде, постао мета политичких и моћних корпорација. Шта се може закључити? Парадокс је да богати и моћни, у ствари, воле сиротињу. Јер без ње, а они је циљано стварају, не би били ни богати ни моћни.

Борислав Комад,
новинар, Земун


Коментари5
06ee9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

KatarinaV
Divan clanak, nadahnuto napisan uz navode podataka i komparacije sa trenutim dogadjanjima u Boliviji.
sloba car
Za S. Stojčića- jeste interesantno za privrednike u Vranju jer je Aljende oboren vrlo dugotrajnim štrajkom kamionskih prevoznika (nije bilo prevoza vozom u Čileu) pa nije bilo hrane u zemlji. A kamiondžije su dobijali dolar dnevno da ne voze, bez poreza i to su bile velike pare (ali manje nego što je dobijao Otpor) tako da su ti privrednici uništili veliki deo naroda i doprineli teroru, ubistvima i diktaturi. Tako da privrednici moraju uvek malo i da razmisle šire od jedan plus jedan jeste tri.
zarije bulatović
ispravka, taj štrajk nije uspeo. 40 hiljada kamiondžija je štrajkovalo ali je 5000 aktivista vladajuće stranke, mesecima snabdevalo stanovnike, pa su ameri morali da upotrebe vojsku, a prethodno je u njujorku ubijen lojalni šef čileanske vojske, da bi ga pinoče zamenio, celu akciju zamene transporta je vodio kao i celu državu ministar eduardo frey i engleski kibernetičar staford bear. wikipedija projekat sybersyn
Препоручујем 9
Siniša Stojčić
Borislav, jako interesantna tema za privrednike u Vranju
Јованка Вождовчанка
"Шта се може закључити?" Ја бих рекла да је најисправнији закључак да јужноамеричким државама, а нарочито домородачким народима нема живота док им над главом "виси" овакав комшија, као што је САД. Или ће, заувек, остати америчко задње двориште, или ће се ујединити и организовати у борби протов угњетавача, за шта је прво потребно да се изборе са локалним крупним капиталистима, углавном англосаксонског порекла.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља