четвртак, 28.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 04.12.2019. у 20:00 Гордана Поповић

Лувр под опсадом

Велика гужва на изложби Леонарда да Винчија, али редови и испред Гран палеа (Ел Греко и Тулуз Лотрек), Орсеја (Дега), Бобура (Бејкон)...
Леонардо да Винчи, Свети Јован Крститељ, 1513–1516. (лево), Едгар Дега, Плаве плесачице, око 1893–1896.. (Фотографије Г. Поповић)

Од нашег специјалног извештача
Париз – Осим живе активности на улицама у виду разноразних протеста (против насиља над женама, против одузимања атељеа уметницима), па чак и трактора на Шанзелизеу, пред генерални штрајк најављен за 5. децембар, француску престоницу ове сезоне одликује и изузетно богата изложбена активност, због које је такође велики број људи на улицама али у редовима испред музеја. Осим већ месецима најављиване, а од 24. октобра кад је отворена и описиване, изложбе у Лувру поводом 500 година од смрти Леонарда да Винчија, Гран Пале је понудио дела Ел Грека и Тулуза Лотрека на две изложбе, у Орсеју је Едгар Дега, у Бобуру Френсис Бејкон, а у Мармотану Мондријан.

Највећа гужва је, наравно, испред Лувра који је под опсадом. Чим се прође контрола, у раскошном бутику овог музеја вас дочекује Леонардо, односно његова дела, на свим могућим производима: јастуцима, шољама, оловкама, чоколадама, торбама, новчаницима, сапунима, па чак и на кутијицама са кремом за усне. Ова невиђена комерцијализација неће се допасти дежурним критичарима, али сувенири се купују, јер многи желе да имају успомену на изложбу на коју се улази искључиво уз резервацију. Карте се резервишу посредством интернета и распродате су много унапред. Неки су, додуше, успели да уђу и без резервације, детаље откривати нећемо, али ни кад се уђе „битка није завршена”, јер је од гужве тешко прићи изложеним делима, а и није их лако добро осмотрити због слабе осветљености која је нужна да се слике не би оштетиле.

Многи имају замерке на концепцију изложбе, али нема сумње да је привилегија на једном месту видети дела великог ренесансног мајстора (1452–1519) који се исказао у многим дисциплинама али свој максимум досегао у сликарству у које је удахнуо цело своје биће сублимирајући лепоту света. Изложено је више од 160 слика и цртежа, а међу њима и ремек-дела попут „Тајне вечере”, „Портрета непознате жене”, „Даме с хермелином”, „Светог Јована Крститеља”, „Богородице међу стенама”...

„Мона Лиза” која се и иначе чува у овом музеју није увршћена у ову изложбу, већ се налази у другом делу Лувра у специјалној стакленој кутији, а могућно је видети је и уз помоћ технике виртуелне реалности. Циљ изложбе јесте да се виде и схвате Да Винчијеве методе рада и структуре дела кроз нацрте, скице и слике, помоћу белешки, инфрацрвене технологије снимања и виртуелне стварности.

Анри Тулуз Лотрек, Црвенокоса жена у белој блузи, 1889. (лево), Френсис Бејкон, Улична сцена (са аутомобилом у даљини), 1984.

И друге поменуте поставке заслужују посебне приче, поготово Ел Грекова у Гран палеу (отворена од 16. октобра до 10. фебруара) и изложба „Дега у опери” у Орсеју (отворена 24. септембра, траје до 19. јануара), те ћемо их понудити нашим читаоцима другом приликом. Ел Греков вансеријски таленат, који га је водио од Крита до Венеције, Рима и најзад до Толеда, и који га је учинио једним од највећих уметника ренесансе и много касније пророком модернизма, осваја и на овој изложби. С друге стране изложба Едгара Дегаа која је повезана са 350-годишњицом париске опере у којој је он стварао многа дела, врви од оне лепоте какву су могли да нам пруже само импресионисти.

У Гран палеу је веома посећена и изложба посвећена животу и раду Анрија Тулуза Лотрека (отворена 9. октобра, траје до 27. јануара) који је у уметничким круговима био добро знан као посматрач и учесник париског ноћног живота а јавности постао познат по серији плаката које је направио за тада отворени Мулен Руж чији је био редовни гост. На овој изложби се могу видети и ти плакати, али наравно и слике међу којима има и атмосфере из кабареа, али и портрета… Изложба се завршава видеом на великом екрану снимљеним у Мулен Ружу сасвим у складу са животом Тулуза Лотрека.

У „Бобуру” је од 20. септембра до 20. јануара изложено 60 слика Френсиса Бејкона, укључујући и 12 триптиха, из последње две деценије његовог живота (преминуо 1992). Реч је о највећој изложби посвећеној енглеском сликару у последњих 30 година. Бејкон је био велики љубитељ литературе, а његова библиотека је у моменту његове смрти имала више од хиљаду књига, па је изложба насловљена „Бејкон: књиге и слике” будући да је књижевност отварала врата његове маште, како је сам тврдио. Слике су распоређене у шест просторија, а изложба је обогаћена и гласовима глумаца који читају одломке из дела Бејконових омиљених песника и писаца (Есхила, Елиота, Ничеа, Конрада, Батаја) на француском и енглеском.

Коментари4
1dbd9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dr Slobodan Devic
Iako su Francuzi kroz istoriju imali velike umetnike (ovde bih pomenuo samo Klod Monea, pionira impresionizma i njegov muzej Marmotan-Mone u Parizu) tuzna je cinjenca da dva prvopomenuta umetnima u uvodniku ovog clanka (da Vinci i El Greko) u stvari nisu Francuzi. Tuzno je da muzeji po svetu svoje najvrednje eksponate duguju osvajackim pohodima svojih vojnika a ne umetnika. Ali, to je valjda samo jos jedan deo ljudske prirode ...
Nisam doktor ali...
Mone, Mane, Renoar, Sezan, Pisaro, Dega.. su Francuzi. Insinuacija da su dela umetnika van Francuske ukradena u osvajackim pohodima recimo Napoleona su tipicno srpska. Neka jesu, ali vecinom ne. Recimo, Leonardova Mona Liza je u Francuskoj od Leonardove smrti 1519. godine. Umro je za vreme posete Francuskoj u mestu Amboaz. Sliku je nasledio njegov ucenik po imenu Salai koji ju je prodao francuskom kralju Fransoa I za 4.000 zlatnika. Iako naslikana od Italijana, Mona Liza je oduvek u Francuskoj.
Дечак
Лувр је потпуно препорођен (стаклена пирамида) да би био што видљивији, отворенији и посећенији. Наш Народни музеј је стидљиво обележен само ћирилицом а у њега се улази из споредне улице на тешка метална врата.
Sasa Trajkovic
Tako se ponaša država koja ulaže i negiuje svoju kulturu i narod koji ceni sopstvenu i svetsku kulturu... podsetio bih sve da su Paskaljević i Kusturica svoje najbolje filmove snimali u Francuskoj koprpdukcioji dakle oni ulažu u svetsku kulturu i umetnost.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља