уторак, 07.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:48

Млади глумац са дугим стажом

Марко Грабеж ново је лице у серији „Сенке над Балканом 2” у којој тумачи лик Божидара Зечевића, инспектора у Главњачи, централном затвору старог Београда
Аутор: Љиљана Петровићуторак, 03.12.2019. у 15:42
Марко Грабеж (Промотивне фотографије)

У другом делу серије „Сенке над Балканом” догађа се, поред осталог, и модернизација полиције у Србији, због чега стара гарда у њеним редовима, људи попут искусног инспектора Андре Танасијевића Танета, начелника Јеремића, жандара Живојина..., негодује. С друге стране, млади инспектор Станко Плетикосић, Танетов наследник, и његов сарадник Божидар Зечевић, кога ја играм, као „рајсовци”, ученици школе Арчибалда Рајса за форензику и крвне деликте, поступаће искључиво по законским правилима, без ослањања на старе методе испитивања.

Открива нам то Марко Грабеж, млади глумац који обећава. Он је ново лице у серији „Сенке над Балканом” (Нова С, понедељак, 21.00). Завршио је Пету београдску гимназију и дипломирао на Факултету драмских уметности, у класи Драгана Петровића Пелета. Вредан је и озбиљан, већ на трећој години факултета играо је у филмовима „Бранио сам Младу Босну” Срђана Кољевића и „Отаџбина” Олега Новковића.

– Сва искуства ми много значе – каже наш саговорник и додаје:
– „Бранио сам Младу Босну” је филм базиран на изводима из стенограма са суђења члановима Младе Босне и није ту било много места за машту, као у „Сенкама”. Овај филм, као и истоимена серија, саткани су од историјских података па се требало само придржавати одређених карактеристика који су ти ликови носили. Ја сам тумачио Недељка Чабриновића, учесника у атентату на аустријског надвојводу Франца Фердинанда.

Са седам година у Дадову

Испричао нам је када је постао свестан тога да жели да му глума буде животни позив... Цео живот је ишао на разне студије глуме. Са седам година родитељи су га уписали у Дадов, седам година је похађао студио Сандре Родић Јанковић, где је стекао пријатеље. Каже да се Сандра Родић Јанковић, ни у једном тренутку, није трудила да их глумачки профилише, већ је у њима одржавала жар за игром. „Хајде мало јаче. Можеш ти то енергичније!”.

– Ти разни студији глуме често умеју да угуше дечју радост! Користе се методе са којима се ради на факултету, што је погрешно.

Додаје још да је имао привилегију што је за професора на факултету имао Драгана Петровића Пелета, који је глумачки активан. Он их је држао у некој врсти „свакодневног линковања”, упућујући их у све шта се дешава у свету глуме. Уз то, радио је на томе да већ током студија могу да заиграју у разним пројектима. „Гробница за Бориса Давидовича” Данила Киша, у режији Ивице Буљана, прва је његова позоришна представа, а играо је на трећој години факултета. Настала је у копродукцији Хартефакт фонда, Битеф театра и Центра за културну деконтаминацију, а он је, признаје, био у страху: „С њом ми се отворио пут да размишљам шире о томе шта је глума, а шта је перформанс...”

Није му било тешко да игра у многим студентским представама и кратким филмовима. Зато сада младим студентима препоручује да се што више одазивају на позиве филмских редитеља и учествују у студентским радионицама, јер то је јако битно за напредак; таленат се прочисти кроз младалачка трагања и испробавања. У то време добио је и улоге у представама „Магареће године”, у режији Марка Манојловића, у Позоришту „Бошко Буха”, и у „Дневнику о Чарнојевићу”, у режији Милоша Лолића, у ЈДП-у.

Поново причамо о Бјелогрлићевој серији „Сенке над Балканом” која је прошле године била прави хит. Занима нас који је његов најјачи утисак са снимања...

Људи, хајдемо поново...”

Мој најјачи утисак је посвећеност Драгана Бјелогрлића и стрпљење целе екипе током снимања. Мислим да је то нешто што недостаје многим данашњим домаћим серијама. Разумем продукционе оквире и то да се нема времена, али стварно мислим да је потребно да се остави одређени простор у току снимајућег дана за квалитет. То је оно што се неговало на сету „Сенки”. Када бих осетио да нешто није добро, могао сам да кажем: Људи, хајдемо поново. Веома се водило рачуна о стилу, естетици... Већ првог дана снимања Бјелогрлића сам замолио да поновимо сцену неколико пута, ако је могуће. И он ми је максимално изашао у сусрет. Ту прву сцену гледаћемо тек у четвртој, петој епизоди, иначе она се односи на разрешавање случаја око убиства које се догодило на Авали. Андрија Кузмановић, који игра инспектора Плетикосића, и ја седимо за столом... Рекао сам: ОК. Миран сам. Требало је само да прођем кроз кадар. Али, када сам дошао на сет дали су ми велики свежањ папира: Ово је текст који треба да изговориш. Ухватила ме је паника. Међутим, када сам видео како све функционише, снимање је глатко прошло, није било никаквих проблема. За мене су „Сенке” једно велико искуство. Драго ми је што су ми се догодиле на почетку каријере. И надам се да ће друга сезона одржати ниво прве, ако је и не превазиђе.

Летос је Грабеж био члан младог жирија на „Дунав филм фесту 2019”, одређивао је који је најбољи дебитантски филм, дебитантски редитељ, глумац... Чули смо како је и до тога дошло. Позив је добио од директора Југословенске кинотеке и уметничког директора Феста Југослава Пантелића. Иако се плашио да није довољно компетентан да доноси одлуке о идеји филма, режији, неким другим аспектима, поносан је на искорак који је направио у каријери. Сада, када погледа уназад, ова 2019. година за њега је била успешна. Осим „Сенки”, играо је и у серији „Јутро ће променити све”, а са представом „Црвена” наставио је да путује по свету. И у њој је асистент, али једног сликара кога игра Бранислав Лечић.

Снимили и спот – „Бог те убио”

Што се приватности тиче, наш саговорник је шкрт на речима. Ипак, открива да није школован музичар, али да му је музика више од хобија. С пријатељима је основао рокенрол бенд „Коикои” и снимио други спот – „Бог те убио”.

– Наша прича подсећа на америчку гаражну причу. Све је почело у Жаркову, у подруму куће Ивана Павловића, бубњара, с којим сам био и у другом бенду – CheGuerillaz. Нови смо, не наступамо често. Објавили смо прву песму „Сутра”, а сада излази спот „Бог те убио”, о народним клетвама, посебно о влашкој магији. Сложићете се да имамо сочне клетве – псовке и да се неко потрудио да их смисли. Човек се јако добро забави кад мало прошара по свим тим клетвама... Иначе, део нашег ансамбла су и Ивана Миљковић, која свира клавијатуру, бас и пева, и Емилија Ђорђевић која такође свира бас и пева, ја свирам гитару и певам. Два мушкарца, две девојке, направили смо један баланс, па смо то учинили и са именом бенда. Недавно смо имали свирку у београдском ноћном клубу „Драгстор”, на Хали Гали фестивалу. Музику јако волим. Дуго сам се плашио да ћу морати да се уско определим – за само једну професију, али, ето, за сада ми добро иде.


Коментари2
a0ca8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Неша
"Црвена" је одлична, а Марко игра маестрално. Браво!
sreten
Bravo Marko odličan si samo tako nastavi i trudi se da svaki sledeći put budeš za dlaku bolji od prethodnog i ceo svet je tvoj. Uživamo da te gledamo u Senkama bravo!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Мозаик /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља