понедељак, 20.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:28
РЕКОРДЕРИ ЕВРОЛИГЕ (КУПА ШАМПИОНА)

Ларкин на једном мечу 49, Кораћев просек 54,8 поена

Рекорд Шејна Ларкина, у ери Евролиге, далеко је од остварења асова из времена Купа шампиона, у којем је, у истој сезони Кораћ на два узастопна меча постигао 170 поена
Аутор: Александар Милетићуторак, 03.12.2019. у 20:00
Рекордер за сва времена: Радивој Кораћ (Фото: Радиша Младеновић)

Кошаркаш Ефеса Шејн Ларкин обележио је претходно коло Евролиге, пошто је поставио рекорд тог такмичења, постигавши 49 поена на мечу Ефес – Бајерн 104:75. То је најбољи учинак у овом миленијуму, откако је Евролига преузела најбоље клупско такмичење на континенту од Фибе, али је далеко испод онога што су радили асови Купа шампиона. Евролига се у својим алманасима донекле надовезује на то такмичење, покренуто 1958 (један од оснивача Бора Станковић), међутим, не води јединствену листу рекорда. Мада је 2008. прогласила 50 личности које су највише допринеле развоју Евролиге у „њених” првих 50 година (1958–2008).

Ако се гледа само овај миленијум, Ларкин је без премца, а иза њега су четири играча са 41 поеном: Боби Браун (клуб Сијена, година 2013), Каспарс Камбала (Ефес, 2001), Карлтон Мајерс (Фортитудо, 2001) и Алфонсо Форд (Перистери, 2001). Шесто место, са 40 поена, деле садашњи помоћник тренера у Партизану Владо Шћепановић (Партизан, 2002), Марк Селјерс (Роан, 2007) и Арвидас Мацијаускас (Виторија, 2003). Још један играч „црно-белих” је на деоби девете позиције, Фредерик Хаус, са 39 поена (2003). Кад је реч о плеј-офу, Мајерс је без премца са 41 поеном.

Од увођења фајнал-фора, 1988. године, највише поена на једном мечу Купа шампиона постигао је кошаркаш мадридског Реала Џо Арлаускас – 63 – на мечу против Виртуса из Болоње, у сезони 1995–1996. Други најбољи резултат у овој ери има израелски кошаркаш Дорон Ђамши (49, Макаби, сезона 1990–1991), трећи Мајкл Јанг (47, Лимож, 1993–1994), четврти Никос Галис (46, Арис, 19911992), а тројица су постигла по 45 поена (један од њих је Карлос Лисбоа, играч Бенфике, против Партизана, сезона 1995–1996).

Осамдесетих година Дражен Петровић (Југославија) и Никос Галис (Грчка) често су давали 40 и више поена. Једна од најбољих сезона коју је имао неки играч у најбољем клупском такмичењу у Европи била је она Дражена Петровића, 1985–1986, када је загребачку Цибону предводио до друге узастопне титуле, са просеком од 37 поена. Макабију је убацио 44, Милану 47, Жалгирису 40, Реалу 48, Лиможу 51…

Седамдесетих година наши стрелци су такође често пребацивали „коту 40”, а Жарко Варајић је уписан у анале овог такмичења као најбољи стрелац финала свих времена. У финалу Босна – Емерсон 96:93, 1979. године, постигао је 45 поена. У тој деценији Дражен Далипагић је у дресу Партизана, против Спартака из Брна, дао 44, Драган Капичић (Ц. звезда) убацио је 41 поен Макабију…

Као ненадмашни стрелац овог такмичења остаје легенда наше и европске кошарке Радивој Кораћ који је почетком 1965, на мечу ОКК Београд – Алвик, поставио рекорд за сва времена – 99 поена. На две утакмице против тог шведског тима, 6-14. јануара, постигао је укупно 170 поена (71 на првој утакмици). У тој сезони остварио је рекордан просек поена (54,8). Два пута је имао више од 40: против АЕК-а (43) и Реала (60), у реваншу полуфинала Купа шампиона. Сезону пре тога, француском ПУЦ-у је дао 52, грчком АЕК-у 46, а бугарском Академику – 41. На свим мечевима Купа шампиона у својој каријери имао је просек од 41,4 поена.

Тих година у најбоље стрелце овог такмичења спадао је и капитен Олимпије и репрезентације Југославије Иво Данеу. Овај изузетни плејмејкер постигао је на два узастопна меча више од 40 поена, против Антверпена (42) и Реала (45). Пред утакмицу са Мадриђанима имао је посебну мотивацију, зато што је једна словеначка златара обећала сваком играчу Олимпије по два грама злата за сваки поен. Тако је Данеу после тог реванша полуфинала био „тежи” за 90 грама злата.


Коментари0
5d2cc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт / Кошарка

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља