субота, 18.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:40
ПОГЛЕДИ

Медијске бомбе, узбуне и спинови

Заједничко је одсуство чак и минимума добре воље и било каквог слуха за позицију, разлоге и аргументе друге стране
Аутор: Ђорђе Вукадиновићнедеља, 08.12.2019. у 18:00

Афера у вези са насловном страном недељника НИН, са које се, наводно, позива на убиство председника државе, могла би бити банална, дневнополитичка бура у чаши воде (а, да је среће, чак ни то), да се у вези с њом није покренула медијско-политичка лавина која побуђује озбиљне сумње и страхове кад је реч о правцу у којем ово друштво иде.

На првобитно објављеној – а у међувремену, интервенцијом НИН-овог власника „Рингијера”  са насловне стране повученој – агенцијској фотографији налазе се Александар Вучић и Милорад Додик у обиласку изложбе наоружања пре две године. Фотографија је већ више пута објављена у јавности, није фотомонтажа, и њоме је уредништво илустровало нови текст из серијала о „Крушику” и злоупотребама у области наменске индустрије којима се већ недељама баве.

Али, авај, на фотографији се у првом плану види пушка, чија је цев окренута у правцу високих гостију, тачније, према стази којом се посетиоци манифестације крећу, што је у владајућим круговима изазвало праву поплаву моралне панике, лажне драме, јефтине патетике и „крокодилских” суза.

Занимљиво је да је режимска страна у овом најновијем медијско-политичком окршају добила и (не)очекивана појачања у лику неколико перјаница либералне и НВО Србије (попут Слободана Георгијева), чији су се критички твитови на рачун колега из НИН-а нон-стоп вртели по Пинку и осталим власти блиским медијима. Неки други су, пак, не спорећи невиност и добре намере уредника НИН-а, ипак замерали што је овим инцидентом пружена прилика власти да читаву ствар испинује и причу о афери „Крушик” и злоупотребама власти преусмери на тему да ли неко позива на убиство председника републике.

У сваком случају, перје је просуто и ма колико читава тема у заметку деловала минорно убрзо је попримила чудовишне размере, са све митингом подршке тј. протестом у Нишу под индикативним слоганом „Ђиласе, не убијај Србију” и новинским насловима типа: „Вучићу угрожен живот” („Новости”), „Тражи ли Ђилас новог Звекија” („Ало”), „Насловна страна НИН-а је позив на убиство Вучића” (Александар Мартиновић) и сличним. А у нешто блажем облику све то је поновљено дан-два касније, поводом Кораксове карикатуре на насловној страни „Данаса”.

У том светлу није згорег подсетити представнике власти на ону више него поучну причу о баби и вуку (у неким верзијама се уместо бабе помиње чобанин). Сви се сећамо поенте – након што је баба више пута дизала лажну узбуну и алармирала село повиком о вуку, на крају, када се вук збиља појавио нико јој није веровао и сви су мислили да је то само још једна неслана шала. И управо то би требало да имају на уму креатори ове актуелне медијско-атентаторске драме, без обзира на то што им она, тренутно и краткорочно, вероватно користи.

Поред медијског рата на линији власт-опозиција који се опасно приближава тачки усијања, последњих месеци на политичкој сцени постоји и други, такође потенцијално врло запаљив, унутаропозициони сукоб по линији за или против бојкота наредних парламентарних избора. И ту су фронтови непомирљиви, несагласност се већ увелико примиче нетрпељивости, а актери интензивно узајамно оптужују да „раде за Вучића”.

Ногу су први повукли „бојкоташи”, прилично агресивно оптужујући за „колаборацију” и ниске побуде све оне који се нису по команди сврстали у њихов фронт. А сада се сличне оптужбе као бумеранг враћају и на њихову адресу. При томе нема јасног доказа да иза сваког става о бојкоту, односно изласку на изборе стоји актуелна власт или неко од њених озлоглашених спин-доктора. Али, такође и нема сумње да им полууспешни бојкот који неће озбиљно угрозити легитимност власти, али вероватно хоће преполовити (или бар „претрећинити”) проценат опозиционих гласова савршено одговара. Поготово уз пропратну („колатералну”) корист у виду „братоубилачког” рата у опозиционим редовима који већ потмуло тиња по друштвеним мрежама, а у наредним данима и месецима вероватно ће се још жешће разбуктати.

Шта је заједничко овим сукобима? Заједничко је одсуство чак и минимума добре воље и било каквог слуха за позицију, разлоге и аргументе друге стране. Но, то је ствар којом ћемо се у наредним текстовима детаљније бавити. А што се овог наводног атентата са насловне стране прошлонедељног НИН-а тиче, можда би најбољи коментар могле бити речи патријарха Павла који је  – на примедбу како можда није прикладно да се у летњим данима вози аутобусом према Бановом брду јер у то време мноштво врло слободно и неприкладно одевених купача истим превозом иде на Аду –  лаконски, у свом стилу, одговорио: „Свако види оно што хоће да види”.

Уредник сајта НСПМ, народни посланик

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари5
67f3f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nikola Nesic
Možda je najveća briga za izmešten život, delanje i odlučivanje najodgovrnijih u ovoj državi, koje se izmestilo iz kabineta i institucija na medijsku ili još fluidniju medijsku scenu; twitter. Fazno gledano, počeli smo sa narodom i mitinzima, nastavili sa istom masom otporima, usledilo je osvajanje i borba za medijskim prisustvom, a danas imamo potpuni život vrha države u reality svetu bez odgovornosti, srama i intelekta, gde atrofiranim umovima vladaju impulsi iz jednog centra.
mirjana
poređenje sa "babom i vukom "Nije baš "sretno "izabrano!To" ja tako vidim"!
Саша Микић
У последње време имам утисак да нас и једни и други замајавају и да ''пси лају, а каравани пролазе''. Наиме последњих двадесетак година толико смо се наслушали и начитали о разним аферама и са једне и са друге стране, а нико да одговара. Разумем да власт (која год то била у датом тренутку) неће да гања афераше из својих редова, али такође ретко гања и афераше из редова опозиције. Објаве се разни подаци, документи и остали инкриминишући докази и то је све. Ако се и покрене поступак одуговлачи се.
EvGenije
Sećam se pisanja štampe potkraj 2002. i početkom 2003. I onda su opozicione novine objavljivale tekstove slične ovom. Sve do onog kobnog martovskog dana. Posipanja pepelom posle toga i jeste i nije bilo. Nije važno, kakva korist od toga. Prebrzo zaboravljamo.
Viperovski
Baš tako,sličan je slučaj sa Oliverom Ivanovićem kriminalizovan je na sva zvona dok na kraju nije ubijen.Posle su ga oplakivali i oni koji su ga nazivali izdajnikom Srbije i srpskog naroda.Baš lako zaboravljamo.
Препоручујем 31

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља