недеља, 27.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 25.11.2019. у 22:00 Доротеа Чарнић
ЈОШ БЕЗ ОДГОВОРА О СПОРНИМ ПРИВАТИЗАЦИЈАМА И УНИШТЕНИМ ШТЕДИОНИЦАМА

Маратонски процеси против министара, директора, банкара

Случајеви „Југоремедија”, „Азотара Панчево”, „Лука Београд”, „Нуба инвест”, „Галеника”, Агробанка и Металс банка чекају судски епилог
(Срђан Печеничић)

Последња изгубљена тужилачка битка у случају Универзал банке још један је у низу пораза државе у покушају да разреши многобројне афере у којима су уништена српска предузећа. Све је мање наде да ће питања о новцу који је завршио у џеповима појединаца и о политичарима и бизнисменима који су кроз спорне приватизације оштетили српски буџет за можда чак осам милијарди евра, икада добити одговор кроз судске пресуде.

Тешко је набројати све афере и њихове наводне актере, спектакуларна хапшења, оптужнице написане на више десетина страница, маратонске судске процесе који су се годинама урушавали и окончавали ослобађајућим пресудама. Европска унија инсистирала је 2011. године да српске власти преиспитују 24 приватизације, као и друге малверзације учињене под окриљем државе. Власт је обећала да ће тај посао бити обављен, али досадашња борба против корупције дала је само поражавајуће резултате. „Стечајна мафија” био је први и можда највећи пораз државе у борби против корупције. Касније су се нанизали нови.

Тужилаштво за организовани криминал подигло је седам оптужница у најпознатијим случајевима. То су предмети „Југоремедија”, „Технохемија”, „Азотара Панчево”, „Лука Београд”, „Нуба инвест” и „Ветеринарски завод Земун” и „Галеника” . Судило се, а и даље се суди, министрима, функционерима, директорима државних агенција и бизнисменима. Кривично дело признао је само Драган Ђурић, власник „Зекстре” у предмету „Ветеринарски завод Земун” и он је осуђен на основу споразума о признању.

Још 2013. године потврђена је оптужница за случај „Азотара” против бившег министра пољопривреде Саше Драгина и још 20 његових сарадника због продаје регресираног минералног ђубрива супротно владиним уредбама, чиме је фабрика оштећена за око 25 милиона евра. У ТОК за „Политику” је речено да ово суђење још траје и да је у току вештачење.

За злоупотребе у „Галеници” суди се по две оптужнице бившем генералном директору Ненаду Огњеновићу и сарадницима из приватних веледрогерија, док је већ годинама у току истрага против особа које још нису оптужене. Фабрика је доведена до пропасти испоручивањем лекова који нису плаћени, али и наручивањем скулптура по нереално високим ценама из једне ливнице. Огњеновић је првостепено осуђен на шест година затвора, а утврђено је да је злоупотребама оштетио фабрику за око 805 милиона динара. Сада је у току жалбени поступак. По другој оптужници суђење још траје.

За приватизацију „Луке Београд” поново се суди бившем министру за привреду Предрагу Бубалу и још седам особа, по наводима оптужнице да су 2005. предузећу „Ворлдфин” из Луксембурга прибавили незакониту корист. Иза ове фирме стајао је бизнисмен Милан Беко. Сумња се да је прибављена корист од 14,2 милиона евра продајом акција по нереално ниској цени. Прва ослобађајућа пресуда била је укинута, а како нам је речено у тужилаштву, у децембру се очекује крај другог суђења.

Недавно је завршено суђење бившем руководству „Југоремедије”, а сумња се да је ова фабрика лекова оштећена за око 900 милиона динара. Очекује се изрицање пресуде. Апелациони суд је после два суђења ослободио бившег директора Агенције за приватизацију Миодрага Ђорђевића и још двоје његових сарадника за злоупотребе у вези са продајом „Технохемије”. После првог суђења, Ђорђевић је осуђен на три године затвора, а сарадници на по две године и четири месеца. Та пресуда је укинута, али су и други пут изречене осуђујуће пресуде. Коначном одлуком, сви су ослобођени.

Под оптужбама за злоупотребе у случају „Нуба инвест”, поново се суди бившем министру екологије Оливеру Дулићу и његовим сарадницима. Дулић је био осуђен првостепено на три и по године затвора, његов заменик Небојша Јањић на три, а директор „Путева Србије” Зоран Дробњак на једну годину затвора зато што су издали дозволе за постављање телекомуникационе мреже овом предузећу. Апелациони суд ни ову пресуду није потврдио, већ је наложио ново суђење које је у току.

Ни друге спорне приватизације нису добиле правосудни епилог. У предмету „Сартид” у току је истражни поступак, док се предистражни поступак спроводи у случајевима компаније „Новости” и приватизације шећерана. У предметима „Мобтел” и „Национална штедионица”, тужилаштво је одустало од поступка након спроведене истраге, јер нису потврђени основи сумње. У предметима „Це маркет”, „Ауто-пут Хоргош–Пожега” и „Путник”, одлучено је да се неће водити кривични поступак, јер није утврђено кривично дело. Осам предмета („АТП Војводина”, „Застава електро”, „Срболек”, „Шинвоз”, „Издавачка кућа ’Просвета’”, „Србија турист”, „Трудбеник градња”, „Керамика Кањижа”), ТОК је после спроведене истраге уступило надлежним тужилаштвима.

Првостепени судски епилог ускоро би, како нам је речено, требало да добију предмети Металс банка и Агробанка. У првом случају, сумња се да је руководство одобравањем кредита који нису враћени од 2010. до 2012. године оштетило банку за три и по милијарде динара. У предмету Агробанка, реч је о суми од 84 милиона евра.

Коментари11
31ede
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nikola Nesic
Čitajući dug spisak nenaplaćenih dugova, nepravdi, nekažnjenih funkcionera, proneverinih sredstva pada napamet da su jedino strane banke u Srbiji sredstvo pravde. Nijedan od ovih pomenutih srpskih funkcionera i busnissmena nije mogao ostati dužan stranoj banci, niti je mogao da igra ovakvu perfidnu igru. Sredstva obezbeđenja, procene vrednosti, bankarske klauzule su izuzele ovakve igrarije. Zato onima koji kritikuju Evropske vrednosti i integracije eto argumenta kako pravda može biti dosežna.
miroslav sarcanski
Kljucni problem u pravosudju je nezameranje, ali i nedovoljna obucenost tuzilaca, sudija i vestaka iz oblasti finansijskog poslovanja, uz korupciju u koju su ukljuceni advokati. Pri tome su vestaci najslabija karika u celom lancu, posto su naknade za njihov rad male, pa se time bave nedovoljno strucne osobe. Veci problem u materijalnom smislu su stecajni postupci, za velike banke traju vec 18 godina, koji narusavaju sliku o javnim finansijama. Predlazem "Politici" da objavi tekst na tu temu.
markoni
Ne vidim nikog iz državnih organa (Agencija za privatizaciju itd...) da je procesuiran. A bez njihovog saučešča nije moglo ništa da se od ovog uradi. Kontaverzni biznismeni su radili svoje kontraverzne stvari ali i Agencije nisu bez putera na glavi, a o tome ništa.
Vladimir
Sve smo to mi sanjali i ništa od toga se nije ni dogodilo... Sve je u najboljem redu...
Siniša Stojčić
Zato su protiv sirotinje ekspres brzi

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља