среда, 11.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:02

Србија направила потпуни заокрет у економији

четвртак, 21.11.2019. у 13:04
Joргованка Табаковић (Фото Танјуг)

Србија је током седам година, што није дуг период, направила потпуни заокрет у вођењу економије, заједно су оценили гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић и заменик извршног директора Међународног монетарног фонда Тао Жанг на данашњем састанку у Београду.

Табаковић је информисала Жанга да је Народна банка Србије повећала пројекцију раста Србије за ову годину са 3,5 одсто на најмање 3,6 процената, али да постоје реалне могућности да раст буде и већи, на шта посебно указују кретања у грађевинарству, преноси Танјуг.

 

Поновила је и да је подједнако важно то што је модел раста Србије промењен - раст који је некада био базиран на неодрживој потрошњи, данас воде инвестиције, извоз и одрживи раст потрошње, наводи се у саопштењу НБС.

Гувернер НБС је истакла да се очекује да ће учешће фиксних инвестиција у БДП-у ове године да пређе 23 одсто, а да ће у средњем року прећи 25 процената.

„Ми смо сведоци успеха који постижете. Централна банка ужива поверење и има велики утицај на економију Србије”, рекао је Жанг.

Гувернер Табаковић је у разговору такође указала на то да је, руководећи се основним циљем - ниском и стабилном инфлацијом, НБС наставила, у условима ниских инфлаторних притисака, да води адекватну монетарну политику спустивши референтну каматну стопу у новембру на 2,25 одсто.

Са тим смањењем референтна каматна стопа је коригована наниже три пута у току ове године, за укупно 75 базних поена. Тиме је настављена подршка динамичном расту кредитне активности, који се посебно убрзава у сектору привреде, дајући тиме подстицај за раст приватних инвестиција које су један од важних фактора раста у Србији последњих година.

Високи званичници ММФ-а оценили су да је очување инфлације на ниском нивоу, у просеку 1,9 процената у досадашњем делу године, кључно за усидреност инфлационих очекивања и за поверење које постоји у монетарну политику.

Поверење у политику и постигнуту стабилност потврђује и чињеница да је динарска штедња данас четири и по пута већа у односу на период пре седам година.

„Ниска инфлација и стабилан финансијски сектор значајно подржавају здраве јавне финансије”, нагласио је Жанг.

Табаковић је истакла да су девизне резерве Србије додатно повећане и да су сада на новом рекорду. Њима је обезбеђена покривеност шест месеци увоза робе и услуга и преко 250 одсто краткорочног дуга, што значи, како је рекла, да смо одговорном политиком обезбедили добру одбрану за екстерну ликвидност земље, уколико би ситуација то захтевала.

Гувернер је информисала Тао Жанга и да је Народна банка Србије у октобру први пут купила злато на међународном тржишту, чиме је учешће злата у девизним резервама повећано на око 10 одсто са претходних седам процената.

Тиме се и у пласирању девизних резерви НБС држи принципа диверсификације, као најбоље одбране од ризика из међународног окружења.

Учешће проблематичних кредита у укупним кредитима је додатно смањено - на 4,66 посто на крају септембра, чиме је њихово учешће за 80 одсто ниже у односу на период када је започета имплементација Стратегије за њихово решавање.

Жанг је констатовао да су и на том плану постигнути импресивни резултати, имајући у виду обим и корене овог проблема.

Премија ризика Србије је 20. новембра снижена на нови минимум од 14 базних поена, што је одраз укупне стабилности - монетарне, фискалне и политичке, без којих данас не бисмо могли да разговарамо о стопама раста Србије од најмање 4,0 одсто.

Гости из ММФ-а су констатовали да се може оценити да Србија већ данас има углед земље инвестиционог рејтинга, о чему сведочи и новембарска емисија нове десетогодишње обвезнице на међународном тржишту по стопи од 1,25 одсто, уз тражњу која је била три и по пута већа.

Посебно је позитивно оцењена чињеница да су средства искоришћена за исплату раније узетог скупог дуга у доларима, што значи да се по овом основу не повећава јавни дуг, а смањују се трошкови камата.

Такође, упркос квотама ЕУ на извоз челика, таксама Косова и глобалним трендовима у аутоиндустрији, као и генерално слабијој екстерној тражњи, српски извоз бележи велику отпорност, уз убрзање раста током девет месеци, што је резултат диверсификације на којој се у Србији инсистира.

Србија је током 2018. године привукла преко 50 одсто укупних страних директних инвестиција (СДИ) на Западном Балкану, а за девет месеци ове године скоро 60 одсто. Прилив СДИ од 2,9 милијарди евра за девет месеци ове године, већи за око 33 процента у односу на прошлу рекордну годину, и даље је највише усмерен у прерађивачку индустрију јачајући извозну базу и нашу екстерну позицију.

Када узмемо у обзир тренд повећања партиципације на тржишту рада, раст формалне запослености, добру пољопривредну сезону и висок раст грађевинарства, процењујемо да је у трећем тромесечју стопа незапослености била на једноцифреном нивоу.

Жанг је истакао да су СДИ усмерене у прерађивачку индустрију посебно важне за одрживост раста који је Србија обезбедила.

На основу свега тога, гувернер је високим званичницима ММФ-а изнела очекивање да ће у децембру Одбор директора међународног монетарног фонда донети одлуку о успешном завршетку трећег разматрања нашег економског програма у оквиру Инструмента за координацију политике, јер је Србија то својим резултатима заслужила.


Коментари14
c2547
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Max
Guvernerka Tabaković je bez citiranja preuzela radove svog nekadašnjeg saradnika u Narodnoj banci Nikole Tasića, ekonomiste Mehmeda Murića, profesorke Lidije Barjaktarović sa Univerziteta Singidunum, Jasne Atanasijević sa Univerziteta u Novom Sadu i drugih naučnika.
Bogdan
Zaokrenuli smo totalno.
dusan1
Gospodja Jorgovanka mesa uzroke i posledice . Kamatne stope su nize u Italiji nego u Srbiji pa ipak u Srbiju vise investiraju jer jos uvek ima mogucnosti da se vara i profitira. Kad se sve bude radilo ' po zakonu' skoro svi investitori ce pobeci . Drugo : Ako su devizne i zlatne rezerve 10% onda znaci da 90 % novca u opticaju NEMA pokrice.Trece: Smanjenje problematicnih kredita je posledica smanjenja davanja para za drzavne i dotirane firme ne zato sto firme rade dobro nego zato sto ih ima manje
kuga
Pa zar nisu smanjili problematicne kredite sa emisijom novih obveznica? Prodali obveznice za milijardu dolara sa stopom od 1,25% i otplatili miljardu kredita koje je Cvetkovic uzeo sa preko 7%. Negde sam video da Srbija samo na tome stedi 80 milina dolara godisnje na kamate. Zar to nije pametan potez?
Препоручујем 3
Титаник
Ви сте осетили све благодети нашминканих резултата, а ми, народ тонемо!
Mile
To se ne oseca , 8 godina ,sve gore i gore .Velike dazbine (skupa struja , komunalije , porezi , hrana , gorivo ) a mala primanja.Standard u Sriji je kao u Angoli . Dok minimalma primanja ne budu 600 evra , i socijalna takodje 500 evra , uslovi zivota u Srbiji ce biti kao u Africi .Vlast koja ne uspe za prvih godinu vlasti da poveca standard ljdima za 10 % , ne treba vise da vlada . Ova vlast vlada 8 god, a sve se teze i teze zivi , treba da napuste pozicije odmah .

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља