Бомбоњере „Камила”, произведене на Косову, наводно спаковане у облик заставе „велике Албаније”, биле су јуче ударна вест у већини домаћих медија. Иако се, према првим објављеним информацијама, могу купити у већини трговинских ланаца у Србији с декларацијом „увоз са Косова”, на полицама их ипак нема. Према истраживању „Политике”, ниједан велики трговински ланац у понуди нема овај производ, а за сада се проверава да ли је на две заједничке тачке прелаза ка Косову, Мердаре и Рудница, забележено да је у последње време ова роба ушла у Србију, кажу у Министарству пољопривреде.
Инспектори Одељења за контролу и безбедност хране, иначе, робу проверавају на 11 тачака царињења у Србији, али ни на једном не постоји траг да је бомбоњера овог произвођача са Косова ушла у централну Србију осим, према незваничним информацијама, једне испоруке која је пре пет година стигла на адресу једног дистрибутера у Врчину. Ова фирма, према нашим сазнањима, више није активна. Дакле, ако је бомбоњера стигла до купаца у Србији, она се вероватно на тржишту продаје на пијачним тезгама или у мањим радњама.
Иначе, произвођач „Камила чоколит”, чије је седиште у Призрену, послује на Косову од 2008. године с капиталом инвеститора из Турске, пореклом са Косова. Фабрика је, према доступним информацијама, подигнута како би кондиторским производима снабдевала локално тржиште и извозила у Европску унију. Овај производ се иначе продаје на тржишту Босне и Херцеговине и Хрватске, и то у великим трговинским ланцима. У Министарству трговине јуче су за наш лист рекли да роба која улази са Косова у Србију мора да буде прописно декларисана, односно да не сме да се наводи република Косово као земља порекла.
– На декларацији као земља производње, односно увоза, може да се наводи „Косово*” (са фуснотом која упућује на Резолуцију УН 1244), „Косово/1244 РС” „Косово, Србија”, „Косово/Србијa” или „УНМИК/Косово”. Свака од тих ознака мора да буде истакнута и на латиници, наводе у Министарству трговине.
Каква је иначе процедура за промет робе са Косова објашњавају у Одељењу граничне инспекције за безбедност хране.
– Ако из других земаља Европске уније пошиљке преко Србије иду на Косово, контролише се да ли је документација статусно неутрална. Сертификат или фактура не смеју да буду на „република Косово”, али може да стоји „Косово”. Пошиљке с непрописним декларацијама смо враћали. Иста процедура је и када иде са Косова ка западној Европи. Када роба иде из централне Србије на Косово и обрнуто, од 2012. године се поштује процедура установљена Бриселским споразумом, кажу за наш лист у овом одељењу. Они објашњавају да се у случају промета робе не издају чак ни решења, него је прате записници. Према незваничним информацијама, са Косова у Србију легалним путем улази „врло мало робе”. Месечно понекад свега четири до пет пошиљки. Пре увођења санкција ишло је вино из Ораховца и кондиторски производи, али је све то сада смањено. Раније је 99 одсто робе ишло из Србије на Косово, а само један проценат са Косова у Србију.
Јасно је зашто је ова прича изазвала велики револт у јавности. Приштина је пре више од годину дана за производе из централне Србије и Босне и Херцеговине увела таксе од 100 одсто. Вредност робе коју две државе пласирају на тржиште Косова смањен је за 99 одсто и износи мање од шест милиона евра. Произвођачи из Србије су на губитку 440 милиона евра.
Ипак биле четири испоруке
У Управи царина кажу да је утврђено да је 2018. и ове године чоколадне десерте произвођача „Камила”, у четири наврата из Призрена увозила фирма из Новог Београда.
У увозној документацији, као ни на отисцима печата предузећа са територије АП КиМ нису уочене одреднице, нити карактеристике државности, напомињу за Танјуг из Управе царина.
Наводе да је у том случају увозна документација била комплетна, са свим неопходним сертификатима о исправности, да није било никакве сумње због које би товар био детаљно прегледан, тако да царински службеници нису ни могли да виде декларацију на самом производу. „Ако је већ такав производ уочен на рафовима наших продавница, даље поступање са њим свакако није у надлежности Управе царина Србије”, наводи се у одговору Танјугу.
У Министарству трговине кажу да им није познат случај да у трговинама у Србији постоје бомбоњере које су декларисане натписом „Увезено са Косова”.
Председник Националне организације потрошача Србије, Горан Паповић, рекао је за Танјуг да ове године у продаји није приметио те бомбоњере, али да су се оне продавале прошле и претпрошле године.
Сматра невероватним да се у продаји појави производ на чијој декларацији пише „увоз са Косова”, како су то навели поједини медији, те наглашава да су јасне законске норме и начин декларисања производа.
Сматра да је несхватљиво да тржишна инспекција није реаговала, с обзиром да добављач не може бити анониман, а истиче да потрошачи треба да бојкотују тај производ ако се појавио у продаји.
Фабрика за производњу овог слаткиша, како се може видети на њиховом сајту, налази се на територији Косова и Метохије, код Призрена, од 2008. године, а у питању је турска инвестиција.
