четвртак, 12.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:42

Пола века од премијере филма „Битка на Неретви”

Аутор: К. Р.уторак, 19.11.2019. у 11:30
Сценe из легендарног филма (Фото Архив Југословенске кинотеке)

Пола века прошло је од премијере филма „Битка на Неретви” Вељка Булајића и тим поводом у Културном центру Београда сутра се одржава разноврстан програм. Изложба „Пут до слободе мора бити чист” (преузета реплика Ивана – Лојзе Розман – из самог филма) отвара се у 18 сати у Филмској галерији (фоаје Дворане КЦБ) и реч је о документарној поставци коју је приредила Маја Медић и која ће бити доступна посетиоцима до фебруара 2020. О изложеном материјалу, уз наступ Антифашистичког хора „Наша пјесма”, на отварању ће говорити Александар Илић, в. д. директора Културног центра Београда, Југослав Пантелић, директор Југословенске кинотеке, Мирољуб Стојановић, филмски критичар и ауторка. Од 19 сати публика ће моћи да погледа и пројекцију овог остварења и то са 35-милиметарске копије. Овај филм снимљен је 1969. у међународној копродукцији са Италијом и Западном Немачком и сматра се најскупљим на просторима бивше Југославије.

Силва Кошћина, Љубиша Самарџић, Милена Дравић и Бата Живојиновић на премијери филма 1969. године (Фото Википедија/Стеван Крагујевић, по одобрењу Тање Крагујевић)

Номинован је за Оскара за најбољи страни филм, а заснован је на истинитим догађајима из Другог светског рата – реализацији стратешког плана удруженог напада сила осовине на југословенске партизане који су се повлачили са рањеницима 1943. У њему глуме: Сергеј Бондарчук, Јул Бринер, Ентони Досон, Милена Дравић, Борис Дворник, Љубиша Самарџић, Велимир Бата Живојиновић и Орсон Велс.


Коментари39
d4a35
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Порфирије Бокоњић
Пропагандна партизанска прича у којој је Булајић лукаво подметнуо и једну сцену са четницима у главној улози. То са четницима је најбоље у филму, све остало је идеолошка папазјанија.
Trifun
@Tasa Ne treba olako preci preko "Martovskog sporazuma",kojeg su Brozovi partizani ponudili Nemcima/ustasama,a ovi ga odbili..Trenutak kad se to desava ,sve objasnjava:Partizanima/komunistia je bitnija borba za vlast od antifasist. borbe.Marta,1943.g.ishod rata jos nije poznat(pre Staljingrada i kapitulacije Italije..).Ocekivalo se iskrcavanje saveznika/Engleza na nasem Jadranu.Partizani se plase da ce se sa Englezima vratiti Kralj(„Partizani spremte mitraljeze da pucamo na kralja i Engleze“)..
Trifun
@Tasa Ne radi se o nikakvim "kvaziistoricarima',kako inputirate.Podatake o zrtvama komunistickog "crvenog terora",posle oslobodjenja Srbije(1944.g),je ustanovila i ucinila dostupnim javnosti "Drzavna komisija Srbije za tajne grobnice ubijenih posle 1944.g"(formiana 2.009.g).Sacuvane su"Knjiga streljanih" koje je vodila OZNA i koje su arhivirane u sadasnjoj BIA.Prema tome,izneseni podatci su dostupni javnosti i lako proverljivi..Streljanje "klasnih neprijatelja" je zlocin,koji se ne moze pravdati
Препоручујем 2
Tasa
Ovdasnji kvaziistoricari su osamdesetih tvrdili da je u Srbiji ubijeno 100,000 nevinih ubrajajuci tu i kosti onih iz turskog vremena i Toplickog ustanka. Kada su uhvaceni u laz poceli su da smanjuju broj. ubijenih. Najpre na 80,000a, sada se govori o 30,000. Toliko je u Francuskoj ubijeno van sudskog postupka. Tamo su streljali i one koji su izdavali stanove nemackim oficirima. Inace, od 1944 osudjeno je i streljano preko 15,000 ratnih zlocinaca i saradnika okupatora. Nekima je narod sudio.
Препоручујем 2
Прикажи још одговора
Tasa
@Trifun Dosta bre s nepostojecim sporazumom. Kazite nam vec jednom, ko je nemcima predao 360 na prevaru zarobljenih partizana, a ov ih sve streljali u Valjevu. Sta je to nego saradnja s Nemcima? Kazite nam zasto su Talijani naoruzavali cetnike? Nije valjda da se bore protiv Nemaca. Najzad, Drazini komandanti i predstavnici nemacke komande 1944. godine sklapaju sporazum o zajednickoj borbi protiv nadiruce Crvene Armije i partizana. Sta je to nego izdaja?
Trifun
@Tasa "Martovski sporazum"(partizani se obavezuju da ce napadati samo Drzinu JVuO,ne i Nemce/ustase) uz pesmu "Partizani spremte mitraljeze da pucamo na kralja i Engleze", Nemci nisu prihvatili.Oni partizane smatraju "bandom",a ne protivnikom po ratnom pravu..BITNO:"Sporazumom"Brozovi partizani su pokazali da im je bitnija borba za vlast od antifasisticke borbe..Sve se desava pocetkom 1943.g,poraz Hitlera jos nije izvestan,ocekuje se iskrcavanje saveznika/Engleza na Jadran(otvaranje 2.fronta).
Препоручујем 2
Trifun
@Tasa Ne treba olako preci preko "Martovskog sporazuma",kojeg su Brozovi partizani ponudili Nemcima/ustasama,a ovi ga odbili..Trenutak kad se to desava ,sve objasnjava:Partizanima/komunistia je bitnija borba za vlast od antifasist. borbe.Marta,1943.g.ishod rata jos nije poznat(pre Staljingrada i kapitulacije Italije..).Ocekivalo se iskrcavanje saveznika/Engleza na nasem Jadranu.Partizani se plase da ce se sa Englezima vratiti Kralj(„Partizani spremte mitraljeze da pucamo na kralja i Engleze“)..
Препоручујем 1
Trifun
@D.Oluja U vreme "Bitke na Neretvi",Brozovi najblizi saradnici(Djilas,Velebit,K.Popovic) nude Nemcima/ustasama "Sporazum" u kome "Partizani izjavljuju da se ne bore NDH i Nemaca,već isključivo protiv četnika.. nemačke trupe nisu napadali,već su se branili kada su ih nemačke snage napadale..Partizani su spremni da..istupe protiv svakog neprijatelja na kojeg Nemci ukažu,tako i protiv Engleza prilikom iskrcavanja(na Jadran)..".Sporazum su Nemci odbili,smatrajuci partizane bandom,a ne r.protivnikom.
Dragomir Olujić Oluja
Početkom 2000-ih Akademija filmskih umetnosti (ona koja dodeljuje Oskare) je u velikoj 'stručnoj' anketi "Bitku na Neretvi" proglasila jednim od deset najboljih ratnih filmova u svetu! (Ja pak mislim da baš i nije neki film)

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља