среда, 11.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:05
ПОСЛЕ ЗАВРШЕНИХ КВАЛИФИКАЦИЈА ЗА ЕВРО 2020. ГОДИНЕ

Бараж последња нада

Од 1996. године наши најбољи фудбалери играли су на само пет великих шампионата, из региона Хрватска убедљиво најбоља
Аутор: Драган Тодоровићуторак, 19.11.2019. у 11:18
Стрелац без мане: Александар Митровић (Фото М. Спасојевић)

Када се погледа учинак наших најбољих фудбалера од 1996. године, најпре као заједничке репрезентације Србије и Црне Горе а потом и као самосталне репрезентације без наших јужних комшија, статистика је неумољива према нашим фудбалерима: од тринаест могућих такмичења пропустили смо чак осам!

Успели смо да одемо на четири мундијала (Француска 1998, Немачка 2006, Јужна Африка 2010. и Русија 2018) и само једно првенство Европе, и то већ сада давне 2000. године када смо изборили учешће на Старом континенту које су заједно организовали Холандија и Белгија. Са друге стране, ако се погледа учинак осталих репрезентација некада заједничке државе, онда су ту по оствареном учинку без премца Хрвати. Они су од тринаест великих такмичења, на чак једанаест играли. Занимљиво је да су пропустили Евро 2000. године када смо их ремијем у Загребу (2:2) елиминисали из такмичења и нису били део светске фудбалске елите у Јужној Африци. Три пласмана имају Словенци (Холандија и Белгија, Јапан и Јужна Кореја 2002, и Јужна Африка), само један пласман има Босна и Херцеговина и то на светском првенству у Бразилу (2014), док су од осамостаљења без пласмана на великим такмичењима Црна Гора и Македонија.

Дакле, од 2000. године никако да нас мимоиђу фудбалски проблеми, бар што се тиче најјачег фудбалског континенталног такмичења. Наша посртања почињу од Првенства света у Јужној Африци, на које смо отишли са пуно самопоуздања, са правом фудбалском атмосфером, добрим и цењеним селектором. Али, сукоб између тадашњег председника ФСС Томислава Караџића и селектора Радомира Антића био је непремостива препрека. Тада је наш фудбалски брод почео полако да тоне а проблеми су се нагомилавали, све до нових квалификација за Светско првенство у Русији.

Пошто је добио пуно поверење овдашње фудбалске јавности Славољуб Муслин је кренуо одлучно у нове победе. Најпре је промењен систем игре, Србија је почела полако да освежава свој фудбалски тим и коло пре краја већ смо једном ногом били у Русији. Без тензија, а са добром увертиром и надом да тамо можемо пуно да урадимо. Међутим, одмах након тога дошло је до промена. Председник ФСС је одлучио да смени успешног селектора и то због чињенице што није позвао Сергеја Милинковић Савића, данас једног од најслабије оцењених играча екипе.

Када већ он није био добар дошао је, односно остао је на истом фудбалском задатку, Младен Крстајић. Млад и амбициозан човек, без неког великог или готово рећи никаквог тренерског искуства. И он је као и његови претходници радио уз доста тензија, стреса. На крају, после успешне епизоде у Лиги нација, где смо освојили прво место, које нам сада омогућава и борбу у баражу, Крстајић се „споразумно” договорио са савезом.

Сада је на потезу Љубиша Тумбаковић, најтрофејнији Партизанов тренер. Он је са пуно самопоуздања пришао новом тренерском задатку. Верујући при том да од ових играча може да направи резултат на који чекамо тачно две деценије. После квалификација, јасно је да је његова екипа још далеко од циља. Али, за утеху нам остаје мартовски дуел са Норвешком и то у гостима (26. марта) и ако их победимо, финале баража, највероватније са Шкотима. Дакле, још две веома тешке препреке нам стоје на путу ка Евру.

Опште је уверење да је готово читава екипа, сем Митровића, Тадића и младог Миленковића, потпуно подбацила. Да је одбрана и даље горући проблем наше репрезентације, али, ако се добро сагледају сви фрагменти прошлих утакмица, посебно октобарских и новембарских, јасно је да имамо доста лутања и са средњим редом. Док је напад и даље наше „најјаче оружје”.

Током ових квалификација посебно у се истакли Александар Митровић, најбољи стрелац Србије у новијој историји, као и Душан Тадић, креатор игре. Али, мало су само двојица играча, јер фудбал је пре свега колективна игра.

У марту нас чека бараж. Шта и колико можемо против Норвежана који су већ увелико у транзицији, стварању потпуно новог и јаког тима. Уосталом, Норвешка је против Шпаније, играјући код куће 1:1, показала да ће бити опасан такмац Србији у марту. Али, нису само они наша једина препрека ка првенству Европе, јер нас у случају тријумфа очекује још један меч.

На крају, није све изгубљено. Остала нам је још једна прилика, зато момци памет у главу!


Коментари6
b9c27
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bojan
Savez nam je kao gangrena ili rak- prvo očistiti od ćelija koje uzrokuju loš uticaj a tek onda videti šta i kako. S ovakvim političkim stanjem daleko smo od svega toga. To je svima jasno. A prazne tribine su početni dokaz toga.
Momčilo Stojanović
Sve dok selektor nema potpunu slobodu u odabiru igrača,neće biti uspeha reprezentacije.Molim Vas,nemojte da me neko ubeđuje da Tumbaković ne zna trenerski posao ili da to nisu znali ,Muslin i Antić.Sprega menadžeri i FSS su glavni uzrok loših rezultata i lutanja u magli.Lako smo se odrekli B.Ivanovića,V.Stojkovića,naših najboljih igrača poslednjih10-15 godina.Stojković(Rajković),B.Ivanović,Milenković,Pavlović,Mladenović,Gudelj(Fejsa),Račić(Grujić),Radonjić,Ljajić(Gaćinović),Mitrović,Tadić,Kostić
Siniša Stojčić
Nismo za Evropu. Prvo smeniti ceo Savez
Branislav
Srpskom fudbalu nema pomoci dok se ne promeni sistem rada Fudbalskog saveza. Sve dok nam sudbinu iz fotelja budu krojili nekakvi Karadzici i Kokeze kojima je visestruko vazniji lanjski sneg od mentalnog zdravlja navijaca Srbije, nama nema napretka. Ovo mrcvarenje ce se nastaviti sve kok su oni sa svojim poslusnicima nedodirljivi. Treba osmisliti sistem preko koga ce navijaci direktno uticati na sastav tima i stvari ce krenuti pozitivnim smerom. U vreme interneta to nije nemoguce.
straja
Verovatno si dao predlog(da navijaci ucestvuju) sa kojim se ni sam NE SLAZES!!!!Grobari svoje,delije svoje,lale svoje...a za ostale mrvice! Oastaje na "daj Boze da se srbi sloze!!!!A sto se tece MOGUCNOSTI selektora(ma ko on bio) od zelenog zita ne pravi se pita...a ni reperezentacija od igraca koji misle samo na LOVU tj kako da dignu sebi cenu ili kako da se uopste unovce
Препоручујем 1
Milosav
Bolje da ne odu i ne muce vise i sebe i nas..

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља