недеља, 15.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:59

Наша војска добија ракетни штит

Трупна ПВО биће ојачана системима МТУ-4М и ПАСАРС опремљеним ракетама РЛН-ИЦ, „мистрал 3”, „стрела 2М” и „шило” увезаним у јединствен систем одбране од напада из ваздушног простора. – Делегација Војске Србије уверила се у ефикасност ракета „мистрал 3” приликом гађања на полигону на Сардинији
Аутор: Милан Галовићпонедељак, 18.11.2019. у 21:00
Гађање топом система ПВО ПАСАРС (Фото Министарство одбране)

Иако су набавке за потребе војске и развој нових система наоружања честа тема у медијима, некако је незапажено прошла премијера нових, и то домаћих, система противваздухопловне одбране (ПВО). Наиме, на недавном приказу способности Војске Србије „Слобода 2019”, представљени су ракетни системи МТУ-4М и систем за показивање циља и увезивање ракетног система „шило” у батеријски систем ПВО, као и хибридни артиљеријско-ракетни систем ПАСАРС са први пут приказаним интегрисаним ракетама РЛН-ИЦ/170.

Реч је о средствима трупне ПВО чији је основни задатак заштита сопствених јединица током ратних дејстава. Како за „Политику” објашњава др Ненад Милорадовић, в. д. помоћника министра одбране за материјалне ресурсе, поменути системи биће распоређени у дивизионе артиљеријско-ракетних јединица за противваздухопловна дејства у бригадама Копнене војске ВС.

– Увешћемо у употребу ново наоружање, уз увезивање система трупне ПВО: командног места, које на располагању има модернизовани радар „жирафа”, са сваким стрелцем лаког преносног ракетног система и сваким оруђем ПАСАРС-а – каже Милорадовић.

Га­ђа­ње ра­ке­том „ми­страл”   (Фо­то ЕПА/Yon­hap)

Информације које се са командног места прослеђују стрелцима лаких ракетних система или послузи ПАСАРС-а, као и опрема којом располажу, треба да им омогуће да на се на време усмере у правцу из кога очекују налет непријатељских ваздухоплова, да их уоче на већим даљинама него до сада, помоћу термовизијских нишана, и изврше гађање. То ће практично извући максимум из преносних лаких ракетних система као што су „игла” или „шило”.

Војска Србије и даље располаже значајним количинама ових ракета, које стрелац испаљује са рамена, зато се и приступило поменутим развојним пројектима.

„Шило” је модернизовано тако што ће стрелац убудуће бити опремљен системом за показивање азимута и даљине до циља по подацима са командног места са којим је ракетни систем повезан дигиталним радијом. Реч је о опреми коју стрелац носи на себи, на леђима, а осим тога уграђени су термовизијска камера и електронски компас са бочне стране лансера ракете. Циљ се прати преко малог дисплеја који је причвршћен на шлем, испред левог ока стрелца. У случају потребе, стрелац ће моћи да изврши гађање на основни начин, нишанећи циљ десним оком преко механичког нишана.

Ра­ке­те РЛН-ИЦ ин­те­гри­са­не на ПА­САРС (Фото Министарство одбране)

– Оно што је најзначајније је то што ће „шило” моћи да се ефикасно користи и за гађања ноћу, а то је до сада било скоро немогуће. Осим тога, стрелци ће због прецизно показаног правца циља моћи да смање сектор осматраног ваздушног простора, што ће у значајној мери да скрати време реакције система – објашњава Милорадовић.

Систем трупне ПВО МТУ-4М је оруђе са четири лансера ракета, интегрисан на домаће вишенаменско возило НТВ које по својим димензијама и карактеристикама одговара за смештај пратеће опреме, попут оне којом је опремљен војник који гађа „шилом”.

Но­ви си­стем МТУ-4М и стре­лац са „ши­лом”  (Фото Министарство одбране)

Стрелац се налази на платформи, на врху задњег дела возила, за својеврсним постољем, лансером на коме су по две ракете „стрела 2М” и „шило”. За разлику од стрелца који носи „шило” и поменуту опрему, његов положај је лагоднији – део опреме је у возилу, а део на лансеру опремљеним механичким изравњачима који олакшавају кретање по правцу и елевацији, а циљ прати на монитору испред њега. Осим тога може имати опционо и ласерски даљиномер, а планира се и уградња ИФФ уређаја – идентификатора „свој-туђ”. И што је најважније, има већу ватрену моћ јер у кратком временском интервалу може да изврши гађање са чак четири ракете.

– Осим на возила НТВ, овај систем биће уграђен и на бродове Речне флотиле. Заправо, систем је првобитно и развијан за заштиту бродова – објашњава Милорадовић.
Хибридни артиљеријско-ракетни систем ПАСАРС је опремљен топом „бофорс” калибра 40 милиметара и ракетама малог домета који се налазе на оклопљеном возилу. По речима нашег саговорника, ово оруђе ће, у три верзије, бити опремљено са три врсте ракета – „шило”, РЛН-ИЦ и „мистрал 3”.

У најсложенијој варијанти, аутоматизација ће бити на таквом нивоу да ће се гађање обављати из кабине возила, садашња купола са стрелцем постаће практично даљински управљана борбена станица.

– Ракета РЛН-ИЦ/170, интегрисана на ПАСАРС, први пут је представљена на приказу способности ВС „Слобода 2019”. Оно што је посебно значајно јесте да је реч о домаћој ракети – каже Милорадовић.

Претходна верзија ракете РЛН-ИЦ, којом су били наоружани ловци Војске Србије, имала је компоненте ракете Р-13 типа ваздух-ваздух. Још у време НАТО агресије обављени су први покушаји да се искористи као ракета земља-ваздух. Сада је та идеја спроведена, наравно на неупоредиво вишем нивоу, нова верзија ракете РЛН-ИЦ/170 има све електронске компоненте нове генерације.

Ефикасно гађање „мистралом 3” на Сардинији

ПАСАРС ће бити опремљен и најсавременијим ракетама набављеним за потребе трупне ПВО типа „мистрал 3” које производи европски конзорцијум МБДА. Такође, ВС ће ове ракете користити и на лаком преносном троножном лансеру опремљеним нишанским системом којим ће руковати један војник. Испорука тек предстоји, а у међувремену је произвођач позвао делегацију Министарства одбране и Војске Србије, коју је предводио управо саговорник „Политике”, да присуствује гађању циљева у ваздуху на полигону италијанске војске на Сардинији. Том приликом уверили су се у ефикасност „мистрала 3”, али и могућност његове интеграције на ПАСАРС.

Др Не­над Ми­ло­ра­до­вић

– Реч је о последњој генерацији преносних ракетних система кратког домета. У односу на сличне системе, истиче се низом напредних карактеристика. То су висока маневарска способност ракете неопходна за дејство по ваздухопловима који интензивно маневришу са оптерећењем до 9 Г, велики домет који омогућава дејство на даљинама до седам и по километара, бојева глава велике разорне моћи и висока отпорност на пасивне и активне мере електронског ометања – објашњава Милорадовић.


Коментари23
3625c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Tepes
A sa mirnom rukom i okom sokolovim ce moci i viljuskom da se bore... E moji mucenici...
Sasa
steta sto nemamo atomsku bombu
Dosetkej
Ракете, браћо моја, ракете а не школе и болнице
Bojsa
Polako, ali sigurno, vojska Srbije jaca. Ovo ce biti, realno govoreci, najvazniji faktor realnosti Srbije i svih onih koji ista negativno nameravaju, na bilo koji nacin. Ako Srbija nagomila snage, ljudske i oruzane, dobice nesrazmerno veliko postovanje od velikih, a od svih drugih strahopostovanje. Ovo ce biti jedini garnat Srbiji da odrzava i jaca svoj polozaj u Evropi i svetu.
Саша Јовановић
Да ли ће набавка ових средстава ићи преко фирме ГИМ? Не знам како али они се увек изборе за ниску набавну цену.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља