уторак, 10.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:02

О Ристу Стијовићу у САНУ

Аутор: Милица Димитријевићпонедељак, 18.11.2019. у 10:00
Ристо Стијовић, Девојчица, 1936.

Ристо Стијовић (1894–1974), познат по приказима деликатно моделованих женских фигура и анималистичких мотива, академик и вајар који је оставио озбиљан траг на нашој уметничкој сцени, биће тема скупа који се данас у 11 сати одржава у Српској академији наука и уметности. У Свечаној сали о Стијовићевом стваралаштву, а поводом 125 година од његовог рођења, говориће Светомир Арсић Басара, његов колега, Јасна Јованов, историчарка уметности, излагаће на тему „Ристо Стијовић, од париских сокака до палате Луксор”, Вера Грујић, музејски саветник, упознаће нас са делима овог аутора која се чувају у Народном музеју у Београду, док ће се Никола Кусовац бавити темом „Моји сусрети са Ристом Стијовићем”. Биће приказан и филм РТС-а насловљен именом уметника, а урађен по сценарију Вере Ристић.

Јед­на од скулп­ту­ра Ри­ста Сти­јо­ви­ћа ко­ја се чу­ва у СА­НУ (Фото САНУ)

Стијовић, чија се дела налазе у познатим музејима и колекцијама и који је у свом вајању користио класични материјал, често радећи у ретким врстама дрвета и мермера, рођен је у Подгорици, а у Београду је 1912. уписао вајарско одељење Српске сликарске школе. Придружио се српској војсци у Првом светском рату и учествовао у повлачењу преко Албаније. Од 1916. године школовао се на француским уметничким школама, прво у Марсељу, потом у Паризу, где је проналазио инспирацију у сликама Пола Гогена, Амадеа Модиљанија, египатској уметности и стваралаштву Далеког истока. Редовно је излагао по париским салонима. У Београд се вратио крајем двадесетих година прошлог века, где је радио као професор у Трећој мушкој гимназији. Био је члан многих уметничких удружења, између осталог и групе „Облик” (где су припадали најзначајнији српски уметници у периоду између сва светска рата, попут Јована Бијелића, Саве Шумановића, Мила Милуновића, Томе Росандића, Петра Палавичинија, Николе Добровића…). На светској изложби у Паризу добио је Гран при за скулптуру (1937), а његова дела, монографски на окупу могла су бити виђена 2006. на поставци у Спомен-збирци Павла Бељанског и ретроспективно у Галерији РТС-а 2011. године.


Коментари0
c4724
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља