понедељак, 16.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:24

Продавнице без – продаваца

Стручњаци сматрају да највише треба да страхују радници са нижим нивоом вештина, који би лако могли да буду замењени роботима
Аутор: Марија Бракочевићнедеља, 17.11.2019. у 22:00
Аутоматизација рада истискује човека из све више послова (фото Д. Јевремовић)

Куповина у продавници у којој нема ниједног продавца. Да, то је могуће и ускоро би могло да буде реализовано у Словенији, јер компанија „Меркатор” планира да се похвали првом „паметном продавницом”. У овом пробном дућану купци ће убудуће моћи да пазаре без присуства радника. Продавница ће имати видео надзор улаза и излаза, електронски ценовник, самоуслужне благајне за плаћање картицама, виртуелног асистента за помоћ у куповини и слично.

„Меркатор” је раније увео мрежу такозваних тик-так благајни, где су купци могли сами да скенирају и плаћају робу или услуге. Такав вид куповине постоји и у неким продавницама у Београду, али муштерије изгледа нису одушевљене као што се очекивало, јер на таквим касама малтене и нема редова.

Аутоматизација рада није страна ни већим светским компанијама, што је недавно показао и „Амазон”, лансирајући машине које ће преузети послове неколико хиљада радника који су досад радили на паковању поруџбина. Компанија се похвалила како машине које ће заменити радну снагу могу да спакују и до 800 пакета на сат, што је знатно брже од резултата које постижу људи.

Да радници ипак не треба да брину да ли ће убрзано почети да губе своја радна места, јер машине све чешће преузимају кормило, недавно је подсетио Симеон Ђанков, директор Светске банке у одељењу за развојну економију. На представљању Извештаја Светске банке о глобалном развоју, посвећеном променама природе радних места услед развоја технологије и људском капиталу, подсетио је на важну чињеницу, а то је да роботи ипак не могу да размишљају као људи и да немају емпатију.

– У Европи сада имамо све више држава које немају довољно радника зато што се број становника смањује, тако да морају да раде што продуктивније. Машине, међутим, могу да раде само рутинске послове који се понављају – нагласио је Ђанков.

Стручњаци сматрају да највише треба да страхују радници са нижим нивоом вештина који би лако могли да буду замењени роботима. Баш зато је и Бил Гејтс тражио да се уведе порез на роботе, да би се унапредила питања радника и заштитио њихов рад. Има и много оних који су уверени да технологија доноси нове могућности, отварајући пут за стварање нових радних места, повећање продуктивности и побољшање пружања јавних услуга.

Да је страх да ће роботи и машине преузети мноштво послова донекле утемељен у реалности сматра Ранка Савић, председница Асоцијације слободних и независних синдиката, истичући да баш зато и треба да се плашимо аутоматизације рада, јер је то будућност света.

– Србија није слепо црево Европе, већ њен важан део. И код нас долазе велики страни инвеститори који све више иду у корак са смањивањем броја запослених, тежећи да уводе машине у процесе рада. Иако су можда на удару најпре нискоквалификовани радници, тога неће бити поштеђени ни они са вишим квалификацијама – уверена је Савићева, додајући да наша држава сувише споро реагује на нове трендове кад је реч о аутоматизацији радне снаге. – Приоритет треба да буде образовни систем у који треба да се улаже више, јер млади треба циљано да се образују за одређене струке, пошто већ сада нестају нека занимања која су обележила претходне деценије. На такав начин, реформом образовања, могао би да се сачува људски капитал – истиче Ранка Савић.

 

Страх од машина је утемељен

Страх од незапослености изазване роботизацијом најважнија је тема расправа о будућности рада. За питања шта државе могу конкретно да учине, како да одговоре на овакве изазове, на који начин да реагују и где да улажу, извештај Светске банке о глобалном развоју нуди три решења. Најзначајније инвестиције у условима измењене природе рада јесте улагање у подизање квалитета људског капитала, посебно у угрожене групе и образовање у раном детињству, које мора бити приоритет да би радници изградили нове вештине које су тражене на тржишту рада.

Треба радити и на побољшању социјалне заштите, а извештај нуди и предлоге како владе могу да покрену додатне приходе повећањем пореске основице и унапређењем пореских система.

 


Коментари29
90c41
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Riobi
Sve ove sto frkcu na tehnoloski napredak mozemo da nazovemo 'ludistima'. Ne zato sto su 'ludi' vec zato sto su se tako zvali oni sto su lupali masine kad se desila prva industrijska revolucija. Ova digitalna revolucija jos nije dobila svoj redni broj ali revolucija jeste. To na stranu, treba se ovde setiti da sneg ne pada da pokrije breg vec da zverka pokaze trag.
Sokolica
Merkator nije slovenacki, nego je vec odavno u ruskom vlasnistvu. I Merkator, za istu robu 20 odsto je skuplji od ostalih marketa u Srbiji.
Bane L.
Mislim da je "Univerexport" napravio sjajan korak sa automatskim kasama. 10 automatskih i 5 kasa sa kasirkama. Pa ko gde voli. Na automatskim kasama se zadržiš nekoliko minuta a i redovi na kasama sa kasirkama su drastično manji pa i manje čekanje u redu za plaćanje. Što starijim mušterijama koji ne mogu dugo stajati i te kako znači. Obe grupacije zadovoljne.
Татјана Јовановић
Коментар је раван интелектуалној празнини у глави. Кад видим да неко користи те касе у Универу, приђем му и питам га како му се допада да ради бесплатно за Универ. Док сам жива, идем на касу са људским бићем, које ради да би зарадио за живот, а не седео код куће незапослен, док трговац убира екстра профит. Размислите о томе!
Препоручујем 17
сивошевић
@Зоран- и ја живим у чемерики па не пишем да сам из Штрпца. До скора је Мирјана писала овде Дорћол- Аризона али се вратила кући и престала да пише Аризона. Поздрав за Мирјану
Иван Грозни
Замислимо да је пре 200 година, на почетку индустријске револуције, када се већина становништва бавила пољопривредом, неко рекао да ће скоро све радове у пољопривреди обављати машине? Да ће се у појединим земљама пољопривредом бавити мање од 5% становништва. Тачно је, технолошки напредак укида одређене послове, али зато отвара многе друге. Зашто технолошки најразвијеније земље као што је Јапан, имају ниже стопе незапослености од мање развијених земаља?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Хроника

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља