Било који правни посао у Србији немогуће је замислити без папира. Насупрот томе, Француска има много јавнобележничких канцеларија у којима папир уопште не постоји. Чак 85 одсто докумената у овој земљи, колевци нотаријата, данас је дигитализовано.

Овај податак могао се чути на састанку представника Високог савета јавног бележништва Француске и Јавнобележничке коморе Србије, који су склопили Меморандум о сарадњи, чији је циљ да јавни бележници у Србији буду што пре опремљени информатичким алатима који ће им омогућити примену и архивирање свих докумената у електронској форми.

Иако је успостављена електронска комуникација с регистрима, потребна су даља унапређења система, применом нових технолошких решења, уз мање промене неких прописа, речено је на саставку.

– Није довољно само да се папирни документи скенирају, већ је неопходно да имају статус електронског документа, који ће и кроз сто година бити доступан и веродостојан у електронској форми. За чување електронских исправа неопходно је да и грађани и институције у потпуности прихвате чињеницу да нема никакве разлике између папирне и електронске исправе – наводе за „Политику” у Јавнобележничкој комори Србије.

Циљ архивирања је дуготрајно чување, после кога је могуће апсолутно гарантовати да је чувани документ оригиналан или копија верна оригиналу, рекао је директор француске компаније која већ деценијама помаже нотарима у тој земљи. Француски нотаријат постоји од 1270. године и један је од најразвијенијих и најефикаснијих у свету. Има чак 13.695 канцеларија. У Србији је успостављен тек 2014. и сада има 198 јавних бележника.

Високи савет јавног бележништва Француске има одговорност за добро одржавање архиве, коју редовно проверава њихово Министарство унутрашњих послова, по налогу премијера. Французи су оценили да је такво решење могуће применити и у Србији, уз стално праћење нових технолошких достигнућа.

Формирана је радна група јавних бележника из Француске и Србије која ће дугорочно сарађивати на захтевном послу комплетне дигитализације јавнобележничког система у Србији. Најављено је и успостављање регистра пуномоћја и опозива пуномоћја у Србији, што би знатно унапредило правну сигурност грађана.

За чување електронских исправа најпре треба успоставити одговарајући систем при Јавнобележничкој комори, што захтева и измене закона и одговарајућу технолошку подршку. Неопходно је и повезивање са катастром непокретности, судовима и другим институцијама. Међутим, како кажу у комори, за сада врло мали број грађана има електронски потпис, а већина нема поверења у било какав документ који није „материјализован” у папирном облику.

Иако у Србији постоје „технолошки напредни” адвокати који све своје предмете са комплетном документацијом држе у таблету, који увек и свуда носе, тешко је замислити да ће грађани своје уговоре, пресуде, власничке листове, изводе из катастра, полисе осигурања, потврде, пуномоћја и друга документа једноставно скенирати, а папире бацити. Ако „пукне” сервер или нестане струје – папири су увек ту.

Познато је да судови имају такозвани АВП – програм за аутоматско вођење предмета, али он служи само за интерну употребу. Најмодернију технологију за сада има Привредни суд у Београду, који већ годинама скенира писане документе и има електронску базу предмета, али ниједан дигитални папир нема снагу електронског документа, већ служи судијама за ефикаснији рад.

Ту су скениране тужбе, жалбе, записници са рочишта, одлуке, вештачења, али нису квалификовани као електронска документа. Скенирана документа често служе управо зато да би се поново „претворила” у папире – да се одштампају и придруже списима предмета. Адвокатима се ништа не доставља у електронској форми, већ само у штампаној.