среда, 11.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:05

Нормандијски квартет код Макрона у децембру

Украјина најављује да би могла да се повуче из Споразума из Минска ако не буде напретка, а Владимир Путин поставља питање чему онда уопште организовање самита
Аутор: Биљана Митриновићнедеља, 17.11.2019. у 22:00
Макрон и Володимир Зеленски у Јелиселској палати 17. јуна (Фото: EPA-EFE/ Julien De Rosa Емануел

После много тензија и медијских условљавања, састанак „нормандијске четворке” је заказан за 9. децембар, мада је ова вест и даље у сенци великих очекивања која би могла да буду изневерена. Украјинска страна је само два дана уочи објављивања термина најављивала и могуће повлачење уколико не дође до продора током самита лидера Француске, Немачке, Русије и Украјине. Према руским изворима, до тога би и могло да дође пошто је намера да се на самиту договори прецизна динамика испуњавања одредби из ове формуле, пошто у Споразуму из Минска нема никаквих временских одредница.

Украјински председник Володимир Зеленски је био нестрпљив да се састанак четворо лидера што пре одржи после вишегодишње паузе, док се Русији није журло. Помоћник руског председника Јуриј Ушаков је прошлог месеца изнео три услова за сазивање „норманске четворке”: прва два су била повлачење снага у Петровском и Золотоју, као и писмена сагласност за „Штајнмајерову формулу”, док је трећи био припремање текста закључака које би лидери могли усвојити на крају овог самита,

Након што је на седници Контакт групе у Минску 2. октобра Украјина потписала „Штајнмајерову формулу”, званична Москва жели да се оно што је договорено том формулом уведе законом у устав, што је Зеленски и најавио до краја године. Украјина је иначе незадовољна Споразумом из Минска, јер је потписан у условима када се суочавала с поразима на више фронтова. Русија је споразумом задовољна и тражи стриктно поштовање редоследа потеза какав је њиме прописан. То је на крају и договорено „Штајнмајеровом формулом”, коју су, поред украјинског представника, потписали и представници Русије и ОЕБС-а, као и двеју самопроглашених република на истоку Украјине.

Ова формула, коју је поставио тадашњи министар спољних послова Немачке, а данас председник Франк-Валтер Штајнмајер, дефинише механизам за доношење закона о привременом успостављању посебног статуса локалне самоуправе у областима Доњецк и Луганск на дан избора, а након објављивања извештаја ОЕБС-а о изборним резултатима – на трајној основи. Али, закон о специјалном статусу Донбаса за сада се у Кијеву не помиње, а Давид Арахамија, шеф посланичке групе владајуће странке Слуга народа у украјинском парламенту, Врховној ради, пре неколико дана је рекао да не постоји ни нацрт тог закона, као и да ће рад на њему почети тек после самита „нормандијске четворке”.

У међувремену је шеф спољне политике Пристајко рекао да може да се догоди да се Украјина повуче из споразума потписаног 2015. ако самит у нормандијском формату не успе. Он је истовремено рекао да мисли да не вреди чекати пробој у овим преговорима и да ће у том случају лидери усвојити саопштење, чији је нацрт већ договорен – а да ће се онда размишљати шта даље. Владимир Путин је на то одговорио питањем чему онда уопште састајање у нормандијском формату.

Политички аналитичари у Русији гаје слабе наде да на самиту може бити донесена одлука у корист становника Донбаса и да ће доћи до промене украјинског устава који би овој области потврдио посебан статус. Зеленски се суочава с отпором националистичких снага и војних формација, а главни противник договора је бивши председник Петро Порошенко, сада лидер опозиционе партије, који одржава редовне контакте са западним амбасадорима у Кијеву. Он тврди да већ потписивање „Штајнмајерове формуле”, као документа „руског порекла”, упућује на слабљење или чак укидање санкција Москви и легитимизацију губитка Донбаса и Крима.

Део украјинске администрације тражи другачији преговарачки поступак, који би укључивао други формат и више партнера. Поред идеје да се у преговоре укључе САД, донедавни председник Казахстана Нурсултан Назарбајев се понудио да буде домаћин сусрета Путина и Зеленског. Како је формални мировни процес замро, Зеленски је пристао на сусрет „један на један”, а руски председник је рекао да дели став Назарбајева да „није неопходно тражити срећу преко океана, већ преговарати у оквиру свога мора, са својим комшијама”.

Иако је постигнута начелна сагласност обојице лидера, до тог сусрета ипак неће доћи, барем не сада, док се не види како ће проћи састанка у Паризу. Спекулисало се да би председници у Нурсултан граду могли да разговарају о великом броју питања, почев од обнављања дипломатских односа до питања као што су сарадња у области животне средине, транспорта и слично.

Постизање договора око ових питања би релаксирало атмосферу око кључних питања, попут договора о одржавању избора, специјалног статуса и изласку украјинских граничних служби на границу коју сада не контролишу.


Коментари2
b93ab
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
Posrednici su, hvala Bogu, skoro potpuno odstranjeni u trgovini. Ako se racuna 30% cene za njihove ''usluge'' onda se lako ''kapira'' razlog za direktni odnos potrosaca i proizvodjaca koji je omogucen internetom. Zasto bi onda bili nuzni posrednici kod konflikta izmedju dve drzave? Kako se jasno vidi kod svih takvih konflikta zavadjene strane se obracaju posrednicima a ne medjusobno. U ovom slucaju su posrednici Makron i Merkel koji imaju razlicita shvatanja i interese u navedenom konfliktu.
mali Rusi
Nama Albanci nisu ispunili jedinu obavezu iz Briselskog sporazuma a (ZSO) a mi im pravimo etničku veliku Albaniju. Mi smo mnogo darežljiviji od Rusa.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља