четвртак, 12.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:42
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: СТРАХИЊА СЕКУЛИЋ, директор Агенције за реституцију

Реституцији се назире крај

Враћање имовине бившим власницима у натури биће окончано у наредне три до три и по године. Исплата новчаног обештећења почиње догодине
Аутор: Маријана Авакумовићнедеља, 17.11.2019. у 22:00
Страхиња Секулић (Фото И. Милутиновић)

Враћање имовине одузете од старих власника после Другог светског рата улази у завршницу. Некадашњи власници, односно њихови наследници могу да упишу своје име на око 95 одсто пословних објеката и стамбених зграда, кућа и станова, као и на око 60 одсто пољопривредног земљишта, које су потраживали од државе.

Када је реч о новчаном обештећењу још није утврђен коефицијент на основу кога ће бити исплаћена имовина, која не може да се врати у натуралном облику. Увелико се ради на методологији за обрачун плаћања тих непокретности, међу којима је и 900 предузећа за која постоје захтеви за реституцију.

Страхиња Секулић, директор Агенције за реституцију, каже за „Политику ”да разлога за одлагање више нема и да ће исплата аконтације почети следеће године, а емитовање обвезница од 2021. године.

Како коментаришете препоруку Савета страних инвеститора да би требало осигурати да реституција не одлаже конверзију земљишта, осим за предузећа с већинским друштвеним или државним капиталом?

Нико, па ни они, не може да се меша у остваривање права грађана. Реституција је поступак између грађана и Републике Србије. Не знам шта страни инвеститори траже на туђој имовини и какве су то инвестиције на имовини на коју полажу право грађани Србије.

Брине ли вас то што су страни инвеститори у најновијој Белој књизи реституцији дали оцену 1,33 (оцене се крећу од 1 до 3)?

Не знам да ли у било којој земљи света страни инвеститор може да утиче на поступке који се воде између грађана те државе и државе као такве. Никада се нису обратили Агенцији за реституцију. Нити су икада тражили било какву информацију о поступцима враћања имовине бившим власницима. Колико су они озбиљни у свом истраживању, толико сам ја забринут.

Чињеница јесте да је било проблема око конверзије права коришћења у право својине на грађевинском земљишту, које истовремено потражују бивши власници?

Ми смо у почетку имали овлашћење да радимо конверзију сами. Али то је изменама закона враћено на Катастар, тако да нама конверзија није промил посла. Занемарљив је број захтева које добијамо од државних органа за проверу имовине због конверзије. Дакле, закон је јасан. Тамо где постоји потраживање бивших власника не може бити конверзије права коришћења у право својине. Ми штитимо права грађана, пошто смо због тога основани. Какве везе има инвеститор с туђом имовином, уколико нема намеру да је присвоји? Изволите купите земљиште од приватног власника, од грађана Србије или државе. То је део једног ширег проблема који се овде јавља већ 20 година. Прећутном сагласношћу нас као грађана и државе, допуштамо да нам арбитрирају људи који немају никакве везе с овом државом и који упорно поткопавају ауторитет државних органа. Односно поверење у државне органе да би направили вакуум и испунили га давањем својих услуга, односно скупим продавањем магле.

На кога конкретно мислите и шта хоћете овим да кажете?

Последњих 20 година слушам о понудама стручних услуга од разних организација. За Агенцију сам тражио и спровео да буде искључиво поступак између грађана и државе. Не треба нам ничија помоћ. Ни новчана ни саветодавна. Радимо посао како треба да се ради. Имамо довољно знања и не дозвољавам да нас неко учи нашем послу. Уосталом то говоре и наши резултати.

Како сарађујете с државним органима? Има ли опструкције када државну својину треба да вратите грађанима?

Опструкција је сведена на минималну меру. Што се тиче спровођења закона нема већих проблема. Ако дође до озбиљнијих искакања ни грађани нису наивни да не могу да реагују.

Али то није увек ишло глатко. Било је примера да се јавна предузећа не одричу лако имовине, попут „Железница” и некадашње Агенције за приватизацију, када је бившим власницима требало вратити хотеле „Београд” и „Сплендид”?

Нико нема овлашћење да забрањује враћање имовине. Отпори су ту да се ломе и да се омогући грађанима да остваре своја права. Оба ова предмета су окончана у корист грађана и њима је враћена имовина.

Колико имовине је до сада враћено бившим власницима?

Агенција је за сада вратила 4.651 пословни простор, 997 станова и 1.058 зграда што укупно чини 6.706 објеката површине 506.000 квадратних метара. Агенција је такође решењима вратила бившим власницима и законским наследницима и око 435 хектара неизграђеног градског грађевинског земљишта, око 58.520 хектара пољопривредног земљишта, као и око 5.755 хектара шума и шумског земљишта.

Када се очекује да ће бити окончана реституција?

У завршној смо фази натуралне реституције. Бивши власници су поднели 75.000 захтева за враћање имовине. На данашњи дан имамо 76 одсто донетих одлука у предметима и по динамици како радимо у наредних три до три и по године ћемо имати 100 одсто донетих одлука. Али тиме се не завршава поступак. Морамо да идемо уназад да у предметима где је делимично враћена имовина или где је делимично утврђено решење за обештећење, у периоду од после три године, доносимо решење о праву на обештећење. Наравно, много ће бити теже закључити овај посао него што је било да се започне. Треба сачекати одлуке другостепених органа и судова да би цео поступак био завршен како ваља. Урадићемо идуће године два пројекта: анализу реституције где смо ми у односу на окружење и софтвер, како би све наше одлуке биле доступне грађанима и јавности у дигиталном облику.

Колико би овај процес био бржи да је државна имовина пописана?

Катастар је релативно добро устројен. Али проблем код враћања имовине је идентификација. Има ту и објективних проблема. Прошло је 70 година од одузимања имовине и дошло је до промена на објектима. Неки су дограђени, неки су делимично отуђени. Овде се рефлектује стање неуређених имовинских односа које је трајало деценијама. Ми се враћамо седамдесет година уназад и то је проблем. Да су промене власништва на некретнинама уношене како ваља од 1945. године па надаље враћање би сада сигурно био једноставнији.

Процес враћања пољопривредног земљишта је драстично убрзан захваљујући уредби коју је донела Владе Србије и поступању Управе за пољопривредно земљиште. То је једино враћање натуралне имовине које ће у наредне три до три и по године трајати у пуном обиму. За сада је враћено 58.520 хектара. Влада Србије је одредила фонд пољопривредног земљишта од 105.000 хектара, колико се и потражује, мада неће моћи све да се врати. Значи, зна се одакле се враћа, објављено је и нема грешке. То је интелигентно урађено.

У Војводини је било проблема око враћања имовине са закупцима државног земљишта. Како сте то решили?

Решили смо питање враћања имовине страним држављанима, пре свега Немцима и Мађарима. Направили смо значајан помак. Неки моћници на терену, власници компанија које држе државну земљу у закупу, сматрали су да је то њихова земља и покушавали су да оспоре имовину која је враћена некадашњим власницима. Други државни органи се тиме баве. Све се решава у оквиру државних органа и то је мени разлог за оптимизам. Ако се нешто решава изван система то значи да систем не функционише.Шта је с грађевинским земљиштем?

Имамо добре резултате и у тим поступцима. Теже иде с враћањем на рубним деловима градова јер се мешају пољопривредно земљиште, бесправна градња, легализација и грађевинско земљиште. То је један колоплет нерешених имовинских односа. Негде где можемо да вратимо земљиште у натури, доносимо одлуке. Где не можемо идемо на обештећење. Због бесправне градње стање грађевинског земљишта је хаотично и лоше у последњих 30 година. Закон је дао предност бесправној градњи у односу на реституцију. Бившем власнику не можемо да вратимо објекат који је у поступку легализације.

За наредну годину је у буџету опредељено милијарду динара или осам милиона евра за реституцију. Да ли је то довољно?

То је тачно онај износ који је могуће исплатити на основу наших решења. Чекамо усвајање уредбе да би било могуће новчано обештећење обвезницама. Потребно је да се одреде коефицијенти. Исплата аконтације, која износи 10 одсто утврђеног износа за обештећење, почеће у марту следеће године. Емитовање обвезница креће годину дана касније. Општи рок доспелости обвезница које се исплаћују на једнаке годишње рате је 12 година.

Колико старих власника ће бити новчано обештећено?

Реч је о имовини која не може бити враћена. Процењена је на 13,4 милијарде евра. Капацитети државе су такви да је немогуће исплатити тај износ у потпуности. Одређено је две милијарде евра које ће бити исплаћене с коригованим коефицијентом. Закон о враћању одузете имовине је прошао Венецијанску комисију и не може се позивати на то да је неуставан.

Колики проценат од процењене вредности ће добити?

Око 14 до 15 одсто процењене вредности некретнине. Укупно обештећење по основу одузете имовине једног власника не може прећи износ од 500.000 евра.

Да ли је то праведно?

Ниједна држава није у потпуности обештетила старе власнике. Ми смо донели Закон о реституцији који негде у својој структури има одредаба које штите и буџет и државну имовину. Суштински, он је либералан и даје права свима. Да смо увели ограничења која постоје у погледу права наслеђивања у процесу реституције, око 30 одсто мање имовине би било враћено. Ми на пример имамо неограничено право представљања наслеђивања, док у Хрватској грађани то нису имали.

Зашто се одустало од супституције пошто се стално говори да држава има доста имовине коју не користи на одговарајући начин?

То је технички неизводљиво. Држава нема 13,4 милијарде евра да исплати потпуно обештећење. Годишњи буџет Србији је 10 милијарди евра. Агенција за реституцију спроводи закон. Оно што сада видим када гледам одлуке судова јесте да врло јасно штите права људи који потражују имовину и то се неће мењати.

Колика је укупна процењена вредност одузете имовине?

Нико није урадио ту процену.

Колико имовине је враћено црквама?

Црквена реституција је већ на самом крају, али су доста сложени предмети и они су на Управном и Врховном суду. Око 98 одсто имовине је враћено. У складу са Законом о враћању (реституцији) имовине црквама и верским заједницама враћено им је право својине на укупно 60.136 хектара земљишта (27.550 хектара шума и око 32.586 хектара пољопривредног земљишта) и на укупно 92.560 метара квадратних објеката. Враћена им је и „Портрет Михајла Пупина” (рад Уроша Предића).

Било је примедби на враћање имовине жртвама Холокауста. Колико је тачно имовине враћено јеврејским заједницама?

Да, говорило се да примена Закона о отклањању последица одузимања имовине жртвама Холокауста који немају живих наследника није добра. То су паушалне оцене. Јер када их питате у поређењу са чим Закон није добар, немају одговор. Србија је једина држава у Европи која има тај закон. Процењена вредност имовине враћене јеврејским општинама је око 19 милиона евра и уз то 7,6 милиона евра у складу са Законом о враћању имовине црквама и верским заједницама. Укупна вредност имовине која ће бити враћена заједно с укупним износом који ће Република Србија исплатити Савезу јеврејских општина на име финансијске подршке износи преко 65 милиона евра.

Какав је епилог око Белог двора?

Коначно је одлучено да је држава власник. Морамо да радимо процену те имовине. Као и сви други грађани добиће обештећење, али целокупна породица Карађорђевић. Имамо неке индиције да имовина која се налази у двору није припадала само Карађорђевићима и да је одузимана од неких богатих београдских породица. То сада проверавамо.

 


Коментари41
71348
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Acko
A obveznice i hartije od vrednosti. Sve ste odbili i rekli da nemaju pravo ni na kakvo potraživanje. Samo otaljavanje posla. I svi će da pričaju kako je restitucija završena i pravedna.
феликс1956
Господин Секулић је у разговору упао у једну контрадикторност или српски речено-противречност. Неколико пута понавља тезу да "странци не могу да арбитрирају у односима наше државе и њених грађана када је реституција у питању". А онда мирно каже да је Закон о враћању одузете имовине прихваћен од стране Венецијанске комисије. Па шта је то "прихваћање" него уплитање страног фактора у правно-формални (законски) однос државе Србије и њених грађана?...sapienti sat.
Miloš
Treba videti ko koristi državno poljoprivredno zemljište, te ga nema za supstituciju.
Marko
19 meseci cekam odgovor ministarstava finansija kome da se zalim?Jer se drzavno pravobranilastvo zalilo na resenje agencije za restituciju...
Duda
Restitucija se sprovodi zato sto smo na to naterani. Jer da to nije uradeno nebi ni bilo nikakvih pregovora sa Evropskom unijom. Posto je to tako , a mala smo i siromasna drzava hajde onda da nas to kosta sto je moguce manje. Utvrdena je formula za izracunavanje koeficijenta koji ce se primenjivati na procenjenu trzisnu cenu oduzete imovine. Posto jos nije utvrdeno koliki je iznos oduzete imovine po procenjenoj trzisnoj vrednosti koju treba novcano obestetiti to se koeficijen nemoze ni utvrdit.
Tibor Papdančo
A zakonska zatezna kamata koju država zaračunava svakom dužniku ? Zašto je nema kada ona duguje nekome???
Препоручујем 19

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља