недеља, 15.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:26

Капитал је биће, човек је колатерална штета

У Галерији ’73 окупљено је петнаестак дела великог формата које је Срђан Ђиле Марковић насликао у протекле три деценије
Аутор: Милица Димитријевићнедеља, 17.11.2019. у 15:36
Потпис: „Гужва”, 1990–1991.

Било да је то „сликарски гест циничне објективности”, како рукопис Срђана Ђилета Марковића назива Андреј Мирчев у изложбеном каталогу, или је у питању „указивање на поремећај пажње”, како сам уметник о свом раду говори, тек у Галерији ’73 окупљено је петнаестак дела великог формата из приватних збирки (највише из колекције Алексић) које је овај аутор урадио у протекле три деценије. Бивајући доследан свом стилу, на линији новоталасне неформалне уметности, режући опоро илузије свакодневице.

До 19. новембра ова дела – махом акрилик на платну – чији су неки од назива „Кредит је одобрен”, „Златни дани”, „Реформе”, „Гужва” увезује идеја која се наслућује из наслова поставке „Belgrade 2099”. Није реч о смишљеној ретроспективи, свакако јесте футуризам, а да ли је и дистопијски у разговору за „Политику” Ђиле Марковић одговара:

– Орвелову „1984” прочитао сам са осамнаест година и тада сам схватио да је то то, да живимо у цивилизацији у којој је капитал биће, а човек је колатерална штета. Прављење профита је опсесивна игра, то је манија страшнија од свих наркоманија, актери се смењују, принцип не. Зато, мораш као Орвел да напишеш своју 1984. Та моја визија будућности у 2099. је иста као и садашњица.

Познато је да се сликарство нашег саговорника, иначе лежерног у контакту а, опет, озбиљног у анализи оног чиме је окупиран, доводи у релацију са карактеристичном фигурацијом немачке „Нове објективности” из треће деценије 20. века, где припадају Георг Грос, Ото Дикс и Георг Шолц, и америчким андерграунд стрипом, који се развио у доба контракултуре и хипи покрета крајем шездесетих година прошлог века.

Та два полазишна подстицаја нису га напустила још од прве изложбе 1984. на Октобарском салону па до данас, при томе је у међувремену петнаестак пута самостално излагао.

– Пре бих употребио термин „стварност” будући да та немачка реч може да значи поред објективности и стварност. Они су у отклону од експресионизма једном класичном техником сликали сав ужас Вајмарске републике, то је била њихова стварност. То је била и нека претеча потоњих андерграунд стратегија, па и неофицијелног стрипа, које масовним визуелним писмом комуницирају с публиком и указују на то где је грешка. У нашем случају, у контексту наше стварности, то су устоличени лажни победнички обрасци који се имитирају у недоглед, једино што можеш јесте да их прикажеш на најапсурднијој могућој сцени да би то људи препознали – додаје Марковић.

Нашој публици Ђиле Марковић, магистар сликарства, добро је познат и по музичком ангажману, раду на филму али и сарађивању са бројним листовима, где је био у улози ликовног критичара. И, било који израз да је у питању, он се у то упуштао експериментишући са формама и медијима, што се, према речима критике, показало као плодна комбинација. 

Шолц у Србији  

Једна од слика која нам привлачи пажњу јесте и „Шолц у Србији”, настала 2018, а која реферише на дело Георга Шолца из 1920, названо „Индустријализовано кметство”.

– Урадио сам је размишљајући о томе како би та тема изгледала да се слика сада и овде. Али, није реч само о његовој упечатљивој слици, и његова судбина је таква, мада трагична. Био је 1920. слављен као врхунски дадаиста, потом је 1937. освануо на изложби Дегенерисана уметности у Минхену и, схвативши шта се догађа, престао је да ради социјалну тематику и посветио се пејзажима.  Нацисти су га анатемисали, да би га 1945. савезници прогласили за за градоначелника Валдкирха, као човека симбола антифашистичког отпора. Шолц је, малтене, преминуо сутрадан.


Коментари1
0288e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zoran
Slikar iz zemlje koja je oko 700. g. bila despotska (vizantiska, osmanska, komunistička - faza) i gde nikada nije bilo "kapitala" osim birokratskog državnog za koje je Orvel 1984 majka Tereza.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља