недеља, 15.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:04

Криза изнудила куповину злата

У случају немаштине државе продају племенити метал о чему сведочи актуелни пример Венецуеле која због санкција продаје велике количине
Аутор: Јована Рабреновићнедеља, 17.11.2019. у 15:31

Речено учињено. Председник Србије Александар Вучић најавио је у мају да ће Народна банка, на његову иницијативу, повећати резерве у злату. Јоргованка Табаковић, гувернер централне банке, саопштила је да су те резерве повећане управо у количини коју је он најавио. Са 20 на 30 тона, прецизније са 21 на 30,4 тоне. 

Како је у мају  објаснио тиме обезбеђујемо већу стабилност у околностима потенцијално негативних кретања на финансијским тржиштима. Нове резерве у злату вредне су око 1,3 милијарде евра што значи да је око десет одсто укупних резерви у овом племенитом металу. Србија ће у наредним годинама повећати резерве у злату на 50 тона.

Повећавањем девизних резерви у злату Србија практично следи све оно што раде Русија, Кина, Индија и Турска. Почевши од 2010. године, централне банке широм света интензивније су почеле да купују злато, а у овој години њихова тражња је на трогодишњем максимуму, показују подаци Светског савета за злато. Седам година заредом Руска централна банка била је највећи купац злата, у 2018. години купила је 274 тоне, а у овој стотинак тона. Велики купци су Пољска и Казахстан.

Економисти кажу да централне банке широм света повећавају резерве зато што привредни раст успорава, трговинске и геополитичке тензије расту, а власти настоје да им, народски речено, сва јаја не буду у једној корпи.

Чему служе резерве у злату? Па да се продају када је густо. О томе сведочи актуелни пример Венецуеле. Режим Николаса Мадура буквално распродаје своје златне резерве како би влада дошла до новца, јер је под санкцијама. У пролеће су за неколико месеци продали чак 23 тоне овог метала. Интересантно је да злато чини највећи део резерви Венецуеле тако да имају шта и да продају. Након продаје  остала је противвредност од готово осам милијарди долара.

У НБС-у кажу да је циљ куповине злата додатно јачање стабилности финансијског система, отпорности девизних резерви Србије и распоређивање улагања девизних резерви на најбољи могући начин како би се ризик улагања свео на минимум, а да се при томе остварује адекватан принос.

Није реч о злату намењеном за продају, али је важно да је оно довољно ликвидно да је могућност продаје у случају неопходности извесна и да постоје и други начини да се на њему заради у оквиру управљања девизним резервама, који су доступни НБС, а да при томе остану део девизних резерви. 

Додају да централне банке широм света појачано улажу у злато, односно повећавају своје златне резерве. О томе говори и податак да су централне банке током првих девет месеци 2019. године купиле рекордно високу количину злата када се посматрају прва три квартала године – од скоро 550 тона (547,5 тона), што је 12 одсто више него током истог периода 2018. године која је и сама била рекордна у том смислу.

Појачана куповина злата централних банака последњих година резултат је појачане неизвесности у међународном окружењу – трговинске и гео-политичке тензије, рецесиона кретања у појединим регионима света, ниске каматне стопе, брегзит...

Предности који подстичу централне банке да купују злато у оквиру својих девизних резерви, а које је и НБС узела у обзир су ликвидност, јер је тржиште злата добро утемељено, ликвидно и добро функционише. То значи да се у сваком тренутку злато може купити и продати на тржишту у случају кризне ситуације и потребе. На овај начин се, између осталог, подиже ликвидност девизних резерви.

Злато је посебно тражено у периодима појачане неизвесности („кризним временима”), када његова вредност расте. Оно је заштита од инфлације, јер цена злата не зависи од стања у појединачним економијама, па ни од инфлаторних кретања, односно оно задржава своју вредност без обзира на висину инфлације.

Мањи је ризик зато што није везано ни за једну земљу нити издаваоца, већ је глобална финансијска актива – не носи ризик да ће нека земља банкротирати или упасти у тешкоће да не може да испуни своје обавезе што је случај са другим облицима активе који су емитовани од стране појединачних земаља.

– Вредност злата у девизним резервама свакога дана осцилује у складу са кретањем цене злата на међународном тржишту, што је сасвим уобичајено и није карактеристика само злата већ и сваког другог облика активе у девизним резервама. Вредност сваког типа финансијске активе у које централне банке улажу своје девизне резерве мења се у зависности од кретања каматних стопа, девизних курсева (вредности валута) и других параметара који утичу на цену. Ово се односи и на хартије од вредности (записе, обвезнице) и на депозите и на све друге облике активе у оквиру девизних резерви, кажу у НБС-у.

НБС је куповала злато из домаће производње

Током целе године, као и претходних година, НБС је куповала злато из домаће производње, односно од РТБ Бора, сада компаније Зиђин из Бора, такође по ценама које важе на светском тржишту.

То значи да је и пре наведене куповине злата на међународном тржишту, злато у девизним резервама у износу од преко 20 тона било вредновано по тржишним ценама, односно вредност злата у резервама, као и укупних девизних резерви једним делом зависила је од кретања тржишних параметара.

 


Коментари14
5c82f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
Kao atomsko oruzje; nije za upotrebu nego za sigurnost. Razlog je danonocno stampanje para u Americi, Evro grupi i Japanu. Sledbeno se ocekuje pad njihove vrednosti od kojih se zlatom brani.
Бранислав Станојловић
Паметно! И 4ти Рајх и њихова крипто-валута ће ускоро под лед. Ми се ослобађамо кроз 4 недеље, а, наравно, никад нисмо мирисали те вештачке паре.
vox populi
Hahaha.... Venecuela odličan primer. Zlato kupuju države sa najvrećim BDP, koje imaju prevelike rezerve i ne mogu ih plasirati. Zlato je neaktivan kapital, bez kamata. Da li Srbija spada u te države, a moljaka na koljenima Kinu i Rusiju da investiraju u Srbiju?
Neprilagodjen
Ja samo znam da zlato koje imam uvek mogu da prodam po kojekakvim menjacnicama i zlatarama po ceni "X", al' zato ni u jednom navedenom mestu ne mogu da kupim ni gram zlata. Mogu doduse da kupim nekakve zlatne plocice u nekim "ezotericnim" firmama po ceni "Y", al' nevolja je sto je razlika izmedju cene "X" i cene "Y" enormno velika. Cinicno je od strane drzave sto NBS moze da kupuje borsko zlato na tone, a gradjanima to ne omogucava. Pa i mi bismo voleli da stedimo u zlatu a ne u evrima i $.
Miodrag Stojkovic
Иване и Небојша, зар није боље суфицит буђета уложити у реновирање солитера по градовима који се распадају променити прозоре итд и држави у којој живе Срби уштедети за трошкове грејања итд. Правити нове бушотине за нафту и ту уштедети увоз бензина а мртав капитал па макар и у злату држати ван куће као бивша држава промашај. А да не говорим о улагању у култури која нам је мизерна.
Александар
Зашто би држава реновирала солитере????? Онај ко у њима живи тај нека реновира и мења прозоре!
Препоручујем 22

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља