Болест је спречавала протеклих девет година Зорана Коцића, пензионера из Новог Сада, да уђе у своју викендицу на обронцима Фрушке горе коју је, својеручно, слажући циглу по циглу, с оцем Јованом, саградио педесетих година прошлог века. Због те чињенице објекат му је посебно прирастао срцу, па је одлучио да га остави у аманет некоме коме ће користити и значити. Посебним уговором који је ових дана – на Светски дан доброте потписао са удружењем НУРДОР, оставио је своју планинску кућу од стотинак квадрата, уз девет ари плаца, деци оболелој од рака да се у њој опорављају после лечења. Тиме је испунио жељу својој супрузи Софији Бајић пред њен 74. рођендан који су јуче славили у свом стану у Новом Саду са Јоландом Корором, председницом УО Националног удружења родитеља деце оболеле од рака НУРДОР.
За „Политику” каже да му је супруга једног дана уз ручак предочила идеју коју је одмах прихватио. За НУРДОР и њихове подухвате чула је док се шетала са познаником Штрандом. Зоран се нада да ће НУРДОР добро искористити викендицу коју мало треба поправити како би излечени малишани што пре стигли у ваздушну бању на 302 метра надморске висине, на Поповици, надомак Сремске Каменице.
Коцић се присећа да је као менаџер туристичке агенције 45 година водио људе из Србије по целом свету, али сада више не миче нигде из стана. Остале су му, каже, ситне радости, музика, књиге и понека телевизијска емисија коју воли. А радоваће га када чује да је његову „задужбину” неко поново „ставио у функцију” и користи је у најбоље могуће сврхе. Јоланд Корора која је и мајка дечака излеченог од рака истиче да се већ тридесетак породица интересовало за смештај у Зоранову кућу, јер ће боравак у природи, како објашњавају, неизмерно значити малишанима који су и по две године боравили у болничким боксевима величине метар са метар.
– Толико траје лечење деце од леукемије и њима је боравак у природи најпотребнији, због нарушене крвне слике, али и психичког опоравка. Дуго су били одвојени од породица и намеравамо да их заједно шаљемо на опоравак по неколико дана, чим мало уредимо кућу, јер нема воду, купатило, грејање, а струја је монофазна. Двориште је пуно јела и дивне вегетације, али је зарасло, па се већ јавило новосадско „Зеленило” да га уреди. Зоран и Софија су дивни људи, младог духа који су добро осетили да ће овим поклоном усрећити много деце. Жељни смо овако лепих ствари, које се баш ретко догађају. Невероватно је колико нам је неопходна родитељска кућа у Београду, јер је у последње време, нажалост, повећан број најмлађих корисника – истиче Корора, мислећи на повећање броја малишана који се боре са раком.
Доброчинство је, каже, дивна реч, а у Зорану Коцићу она види њено оличење и наглашава да је он величанствен човек који се водио реченицом оца Митрофана „да је наше само оно што поклонимо другима”. Зоран и Софија, која је пензионисани професор Више економске школе у Новом Саду, имали су само два услова за доделу донације. Да се кућа никад не прода и да на улазу буде окачена мала табла са натписом да је она поклон Зорана и оца му Јована Коцића деци оболелој од рака. Корора каже да је последњи пут сличан поклон НУРДОР-у пре пет година доделила породица Батизић из Београда, која је искусила страхоте поменуте болести. На месту њихове породичне куће и имања у националном парку на Жабљаку НУРДОР намерава да изгради регионални рехабилитациони центар за децу оболелу од рака.
