среда, 11.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:02
НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ РЕАГОВАЛА НА ОПТУЖБЕ ИЗ ЗАГРЕБА

Србија није трошила заједнички новац СФРЈ

Национализована имовина српских компанија у Хрватској далеко превазилази вредност средстава бивше СФРЈ у мешовитим банкама
Аутор: Јелена Церовинапетак, 15.11.2019. у 16:06
Од државе остала успомена: оставинска расправа међу чланицама давно нестале СФРЈ још није завршена (Фото Анђелко Васиљевић)

Наводи да је Србија одобравала трошење или трошила заједничка средства бивше државе СФРЈ током деведесетих година немају упоришта ни у доказима (Хрватска за то после 20 година није понудила ниједан валидан доказ на састанцима надлежних тела за сукцесију), нити у логици јер је Србија у то време била под санкцијама међународне заједнице, кажу у Народној банци Србије за „Политику”. Тако у овој институцији реагују на оптужбе званичног Загреба да су нестала сукцесијска средства, односно да је Србија била та „која је одобравала скидање средстава с рачуна Народне банке Југославије у мешовитим банкама у иностранству”.

Генерални секретар МСП-а Вељко Одаловић такође истиче, у изјави за наш лист, да нису истините тврдње званичног Загреба у вези с наводним потраживањима. Појашњавајући нелогичност хрватских оптужби, у НБС кажу да су током деведесетих година, рецимо у САД, сва средства била замрзнута, док је код појединих мешовитих банака власничка и управљачка структура била таква да су већину власника чиниле управо банке из Хрватске и Словеније, које су у то време биле у власништву тих држава и да би за евентуално умањење тих средстава бивше СФРЈ требало одговор да дају управо те државе.

У Загребу је прекјуче одржан састанак Сталног мешовитог комитета који је основан у складу са Споразумом о питањима сукцесије. У хрватским медијима су се после овог састанка појавили написи да Загреб у поступку сукцесије имовине бивше Југославије тражи од Србије 148,5 милиона долара јер је наводно на девизним рачунима СФРЈ у мешовитим банкама у иностранству било 645,55 милиона америчких долара, од чега је Хрватској требало да припадне 148,5 милиона долара. Али, када је требало да почну разговори о подели, Србија је обавестила остале државе да на рачунима има само 56 милиона долара.

Државна секретарка у хрватском министарству спољних и европских послова, Андреја Метелко Згомбић, рекла је да ће Хрватска истрајати на томе да се утврди како су нестала сукцесијска средства и да се на одговарајући начин пронађу механизми компензације од стране оне државе за коју се потврди их је користила. Она је, преноси Танјуг, изразила наду да ће се пронаћи решење дипломатским путем. „Ипак, све опције су на столу што се тиче даљих правних опција”, рекла је она.

У Народној банци, међутим, кажу да су написи у хрватским медијима неосновани притисак и последица нереалних очекивања хрватске стране пред овај састанак. „Тај комитет је сазван тек након четири године због одуговлачења и неспремности хрватске стране да припреми овај састанак, иако је обавеза састајања чешћа. Разлог је, између осталог, био и дуго одлагање именовања њиховог представника за Анекс Ц Споразума о питањима сукцесије, који се односи управо на расподелу финансијске активе и пасиве. Једна од тема дневног реда о којој се расправљало на прекјучерашњем састанку било је и питање расподеле депозита бивше СФРЈ у тзв. мешовитим банкама”, објашњавају у НБС и додају да тврдње које је изнела Андреја Метелко Згомбић нису тачне, нити имају било каквог основа у Споразуму о питањима сукцесије.

У овом споразуму, који је 2001. године потписан под покровитељством међународне заједнице, како кажу, јасно је потврђено да се деле искључиво расположива средства док је износ од 645,55 милиона евра представљао књиговодствено стање које су утврдиле све државе сукцесори на основу увида у расположиву документацију. Највећи број мешовитих банака је у време и након закључења Споразума о сукцесији отишао у стечај или ликвидацију и јасно је било већ тада да износ који представља књиговодствено стање неће бити у потпуности намирен јер депозити држава нигде у свету нису осигурани, а намирење се врши из расположиве стечајне, односно ликвидационе масе. Управо из тих разлога је у споразум унета одредница да се дели расположиво, што очигледно не одговара сада хрватској страни која је, иначе незадовољна, 2004. године била последња држава СФРЈ која је под притиском међународне заједнице и ратификовала Споразум о сукцесији.

До сада су, по овом споразуму расподељена средства у четири мешовите банке у укупном износу од око 107 милиона долара. То је још један доказ, напомињу у НБС, да је непоткрепљена изјава о наводним средствима од 56 милиона долара. Требало би имати у виду да стечајни поступци код појединих мешовитих банака и даље трају и да се унапред не може предвидети степен извесности наплате потраживања бивше СФРЈ. „Иако су спремни да деле расположива средства, представници Хрватске не показују спремност да учествују у подели заосталих дугова СФРЈ, као што је био дуг према бившој Чехословачкој Федеративној Републици. Србија је због одбијања да се разговара о овој теми 12 година, билатерално то питање регулисала с чешком страном у проценту који јој припада према Споразуму о питањима сукцесије”, објашњавају у НБС.

Додају да су сви написи у хрватској штампи и изјаве хрватских представника очигледно покушај да се скрене пажња с питања која су непријатна за хрватску страну, попут питања национализоване имовине наших компанија у Хрватској (Анекс Г Споразума о питањима сукцесије, који се односи на приватну својину и стечена права). Ова имовина, тврде у НБС, далеко превазилази вредност средстава у мешовитим банкама. А хрватска страна ни после седамнаест година, и поред обавеза из Споразума о питањима сукцесије, не показује искрену спремност да разговора о овој теми. На њој ће, најављују, Србија посебно инсистирати у будућем периоду.


Коментари39
a77fa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mirko i Slavko
Neka Hrvatska objasni gde je 60 penzija mog dede, koju nije primao od 1991-1996. a koje mu nikad nisu isplacene..postoji 30tak hiljada penzionera kojima nisu isplacene penzije. Nadalje, neka Hrvatska objasni kako je otela 30.000 stanova u drustvenom vlasnistvu, u kojima su stanovali Srbi, a koji do dana danasnjeg nisu vraceni, pa jedino Srbi u Hrvatskoj nisu obesteceni za to..takodje neka objasne kako to da ni posle dvadeset i nesto godina nisu u stanju isterati iz privatne imovine..
Мома
Па и да добију тих 145 МУСД ништа не вреди. Нису то неке паре које могу да спасу једну државу.
Мића Цар
Тачно је да Хрварске и Словеначке Банке су у целој Србији биле распоређене и где смо ми Срби били штедуше у Љубљанској или загребачкој Банци. Хрвати су направили Суксесију и осудили Србију за некакав геноцид у хрватској. А бенке су хрвати и словенци повукли из Србије а за српским штедушама ко их шиша. Исто огрони милиони Долра се налази у САД још замрзнуто а одмрнуто је само за Хрвате и Словенце. За српску имовину коју ми још увек имамо право то хрвате не интересује. завади па владај.
danilo obradovic
Vidi se iz dosadasnjeg perioda da se bespotrebno odugovlaci sa pravednom raspodelom to nije problem Srbije a ni ostalih vec mentora sukcesije pored validnih papira protezira se pravno obavezujuca odluka zasnovana na argumentaciji .
Љиљана
Људима, Србима, одузели станарска права, национализовали српска предузећа - шта је то? Ко ће то надокнадити? Где су пензије које су ускратили том народу? Хрватска предузећа највише послују у Србији-све самопослуге су њихове, и профит где иде? То наши политичари дозвољавају, ради добросуседских односа. Народе опамети се!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља