уторак, 10.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:28
ДИЗАЈН

Постер с причом

Овај плакат сви су волели, сви га памте и изгледа да ретро никада не излази из моде
понедељак, 09.09.2019. у 15:55
(Фотографије из приватне архиве ауторке)

Најславнији постер 20. века управо је напунио 94 године и са поносом слави рођендан. То је постер који је пратио Интернационалну изложбу декоративне и индустријске уметности одржане у Паризу од априла до октобра 1925. године и чији је аутор био тада веома цењени и признати илустратор Роберт Бонфилс.

Било је то време када су уметнички кругови улагали напоре да се ослободе претеране декоративности арт-нуво стила – „Стила 1900” и да се приклоне новом времену које је незаустављиво надирало у све поре живота. Време је уистину било револуционарно на свим фронтовима – од уметности до свакодневног живота.

Свет је управо изашао из ужаса Првог светског рата и трагао је за новим вредностима, а њих је здушно нудила примењена наука путем примене машине и индустрије. На свим пољима догађала су се чуда. У романима није више било љубавних заплета већ само „токова свести”, празно бело платно окачено на зид била је уметничка слика, симфонијски оркестар свирао је у свакој соби путем грамофона. Ћаскало се путем телефона на даљину, јурцало аутомобилима, летело авионима, пловило прекоокеанским паробродима. Машина је чистила кућу и чувала храну.

У таквој атмосфери одржавала се ова чувена изложба, а њен славни плакат није уопште одсликавао овај нови дух времена. Зашто је француско министарство за трговину и индустрију одабрало ову пасторалну варијанту? Девојка босих ногу на глави носи огромну корпу пуну ружа док њен корак прати срндаћ у скоку!

Где је ту машина, где урбани амбијент, где су модерна времена? Овај плакат, чији цртеж није у духу времена, сви су волели и сви га памте. Изгледа да ретро никада не излази из моде.

 Роберт Бонфилс (1886–1972)

Француски уметник, илустратор, графичар, сликар, рођен је у Паризу. Завршио је познате стручне школе (L’Ecole German Pilon 1903, L’Ecole Superieure des Arts Décoratifs 1905, L’Ecole des Beaux Arts 1906-1909). Као млад уметник излагао је на Салону независних у Паризу и 1912. на Салону декоративних уметности. Од 1913. године ради сценографије а нарочито плакате за позоришта, затим картоне за бројне таписерије. Активан је и у области издаваштва, ради омоте за књиге и веома препознатљиве илустрације. Ратне године прекидају његове бројне активности, али 1924. позван је да учествује на конкурсу за велику интернационалну изложбу декоративних уметности која је била у припреми да се одржи у Паризу. Његово решење однело је победу и постало заштитни знак новог виђења декоративних уметности. Осим илустрација, радио је и за фабрику порцелана „Севр”.

Арх. Радмила Милосављевић
www.dopisna-skola-ambijent.rs


Коментари1
92fb3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zoran Markovic
Da li ste u pravu? Da li "devojka bosih nogu sa korpom ruza" zaista ne predstavlja art-deko? I zasto je plakat toliko bio, a i sada je, toliko omiljen? Postavili ste puno pitanja, a ni jedan odgovor. Zasto? Mozda bi mala analiza iz istorije dizajna pomogla. Zasto i kako se art-nova pretvorila u art-deko? Islo je to polako, po principima prelaska iz jedne epohe u drugu. Iza revolucije, uvek se krije evolucija koja dovodi do nje. I za kraj, mozda je bolje ne nepisati nista, nego pisati polovicno.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља