понедељак, 16.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:22

Музеј Николе Тесле између Савског трга и Дорћола

Заоставштина српског научника могла би да буде пресељена у термоелектрану „Снага и светлост” или у здање некадашње Главне железничке станице
Аутор: Дејан Алексићпетак, 15.11.2019. у 20:00
Термоелектрана „Снага и светлост” (Фото Д. Мучибабић)

Ко ће тачно катанац са некадашње Главне железничке станице у Савском амфитеатру скинути и овом споменику културе вратити практичну намену још није познато. Једино се зна да ће се у њу уселити неки српски музеј, али надлежни никако да преломе ко то највише заслужује. То свакако неће бити музеј чије би пресељење под сводове некадашње Главне било и најлогичније – Железнички, јер откако је кренула прича о пренамени зграде на Савском тргу надлежни ту опцију нису ни узимали у обзир. Али зато јесу музеј средњовековне Србије, као и Историјски музеј који је месецима важио за најозбиљнијег кандидата за новог станара зграде на углу Савског трга и Карађорђеве улице. Ипак, и он је извисио у овој причи. Последња идеја, која је од летос актуелна, јесте да се у простор Главне премести Музеј Николе Тесле. Претходних дана појавила се информација да је о томе донета и званична одлука, али како „Политика” сазнаје, једино је дефинитивно да Музеју Николе Тесле ускоро следи селидба. А где тачно, то још није одлучено. То се може закључити на основу одговора које смо јуче добили од надлежних у граду и републици. Неспорно је да су највећи кандидати за нову адресу Теслине заоставштине Главна железничка и термоелектрана „Снага и светлост” на Дорћолу.

– Сада је све на републици пошто је град на њу пренео оснивачка права за Музеј Николе Тесле, јер један такав музеј свакако треба да буде од националног значаја – указује заменик градоначелника Горан Весић.

Како додаје, неоспорно је и да музеју који сада борави у 200 квадрата, а који са више од 100.000 посетилаца годишње спада међу најпосећеније музеје у Београду, треба да се што пре обезбеди нови простор.

Ипак, у Министарству културе и информисања наводе да Музеј Николе Тесле још није у надлежности републике.

– Постоји иницијатива Београда да музеј пређе у надлежност републике, а радње које претходе томе су у току. Министарство је упознато са идејом да Музеј Николе Тесле буде у простору термоелектране и колико нам је познато у току су анализе свих околности које се тичу поменутог пројекта – наводе у министарству.

И надлежни и стручњаци и јавност сагласни су да један од наших најчувенијих музеја одавно заслужује већи простор. Али када је реч о предложеним решењима, њих не виде као једнако добре алтернативе.

– Дело и личност Николе Тесле заслужују озбиљан музејски простор. Управо због природе те научне дисциплине и Теслиног доприноса, за тај музеј потребан је објекат који нема просторна и конструктивна ограничења. Здање „Снага и светлост”  било би боље за такву врсту музеја – каже архитекта Владимир Лојаница додајући да је простор термоелектране и по волумену и по значењу логичније решење.

– Он је захвалнији за сваку врсту реконструкције. Проблем јесте што је мало мимо пута, али у светлу нових тенденција повезивања центра и обала он би свакако могао да буде укључен у ту причу. Уосталом, ако би тамо био пресељен музеј, па свако ко жели да стекне прави утисак о тој заоставштини неће имати проблем да оде наменски – наводи Лојаница.

Напомиње и да приликом одлучивања о новој адреси Музеја Николе Тесле добро треба да се промисли и о свим музеолошким потребама као што су простори за допремање и смештај експоната, за стручне службе, али и за несметано кретање посетилаца.

– Ако се планира реплика амбијента у коме је Тесла живео и стварао, онда заиста треба неки простор који је габаритнији и неспутан. Зато простор Железничке, који има класичну структуру базирану на више малих соба са централним ходником без могућности ширења тих капацитета и без већих статичких интервенција, не би био подесан. Али, објекат Железничке станице би свакако могао да се искористи за Железнички музеј, па чак и музеј транспорта јер се тај простор одувек у менталној мапи свих нас доживљава као железнички терминал – указује Лојаница.

Овај архитекта подсећа и да на уму треба да се има да музеји нису више институције у које се иде из собе у собу и гледају експонати, већ су они данас пре свега свега перформанси.

Здање некадашње железничке станице у Савском амфитеатру (Фото Д. Јевремовић)

Историјски музеј у Касарни седмог пука

Историјски музеј неће добити простор Главне, али како сазнајемо, од његове селидбе се није одустало. Последња идеја је да Касарну седмог пука на углу Ресавске и Немањине држава преуреди за те намене. Ранији план био је да ту зграду преузме град у оквиру договора са републиком и да се ту оформи Градска читаоница.

Најављивано преуређење

Лета 2018. градски оци су најављивали да ће до краја ове године простор термоелектране почети да се преуређује за потребе Музеја Николе Тесле и научноистраживачког центра. Најава је била да ће се на том простору музеј башкарити на 10.000 квадрата.


Коментари9
0af10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milan Filipović
Mene cudi da termoelektrana u Obrenovcu nije kandidovana za sledeceg domacina Muzeja Niloke Tesle.
stradivarius
Svaki put kad se povede priča o muzejima, ja se prosto šokiram koliko ovde ima nekakvog priviidnog elana da se izmišljaju nekakvi novi muzeji, dok postojeći jedva egzistiraju ili (kao neki od njih) čak i nemaju svoj prostor. Najbolji primer je prirodnjački muzej, koji poseduje jednu od najvećih svetskih kolekcija, a koja je skrivena od očiju javnosti. Ne zbog toga što ih neko namerno krije, nego zbog toga što za sve decenije unazad, nije bilo sluha da se ovom muzeju dodeli odgovarajući prostor.
Pavle Vasev
Rekao bih da gresi arh. Lojanica. Prioritet je lokacija a ne analiza strukture 2 predlozena objekta. Podjimo od licnih iskustava da kao turisti sa ogranicenim boravkom u odredjenom gradu , eliminisemo dislocirane muzeje i znamenitosti. Mislim da bi nas najveci naucnik bio uskracen za masovne posete ( sada 100 000 a na Zeleznickoj bi ocekivano bilo vise nego duplo). Niz malih prostorija koje arh. Lojanica vidi kao manu Zeleznicke, se jednostavno resava povezivanjem u savremenom gradjevinarstvu.
Um
Ko sme da dira muzej Nikole Tesle? Niko,ostaće tu zauvek i kad ne bude ovih i onih....
Yrraf
Sve je rekao profesor Lojanica, po svim profesionalnim standardima ali i zdravoj logici, muzej Nikole Tesle bi trebao biti smešten u elektrani "Svetlost i snaga" a železnička stanica treba biti muzej železnice. Mogli bi postaviti lokomotive i vagone na koloseke stanice, bio bi to savršen prostor za muzej železnice.
Р.Х. и тетака
Не би могли да поставе локомотиве и вагоне, јер, ако нисте знали, колосеци и перони су срушени. Претпостављам - намерно и што брже...
Препоручујем 26

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља