среда, 11.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:05

Да ли паљба из Газе води Израел у нове изборе

Атентат израелске војске на команданта једног палестинског покрета отворио је размену ватре која би могла блокирати формирање владе
Аутор: Владимир Вукасовићчетвртак, 14.11.2019. у 21:00
Израелски тенкови код границе са Газом (Фото: EPA-EFE/Atef Safadi)

Упркос жестокој размени ватре између израелске војске и палестинског појаса Газе, оно чега се у Израелу тренутно највише прибојавају изгледа да није крајња ескалација у виду потпуног рата, колико могућност да ће овај сукоб сломити преговоре о склапању владајуће коалиције и принудити земљу на треће изборе у овој години.

Поједине спекулације иду толико далеко да постављају питање да ли је још актуелни премијер Бенјамин Нетанијаху, свега неколико часова пре него што је ресор одбране, који је такође држао, предао Нафталију Бенету, с потајном политичком рачуницом наредио атентат на команданта Палестинског исламског џихада (ПИЏ) Баху Абуа ел Ату. Циљ му је, према тим нагађањима, могао бити да уведе Израел у предратно стање с палестинским фракцијама и одузме шансу свом ривалу и тренутном мандатару Бенију Ганцу да постигне договор с арапским странкама о подршци влади.

Лидер Плаво-белог савеза Ганц, наиме, има још седам дана да формира владу или да врати мандат председнику државе Рувену Ривлину. Рок му, према израелском уставу, не може бити продужен. Истина, и без заоштравања са Газом питање је може ли Ганц превладати отпоре унутар сопствене странке и блока арапских политичара како би после много времена била заснована влада којој би и израелски Арапи дали подршку, макар у њој не учествовали, што је, чини се, максимум о којем су обе стране засад спремне да размишљају. Али, ако је то досад и било замисливо, размена ракетне ватре између Израела и Газе пала је у страховито лошем тренутку по евентуални договор плаво-белих и Арапа.

Да ли је Нетанијаху циљао и на то када је пуцао на Ату, немогуће је рећи. У „Џерузалем посту”, додуше, констатују како би, ако је то имао на уму, још повољнији час за атентат на команданта ПИЏ Нетанијахуу био док је он још имао мандат за састављање владе, који је у међувремену морао вратити јер није прикупио подршку довољног броја посланика. С онима који су били на арапској Здруженој листи није ни покушавао јер је такав договор био немогућ, тако да му ни ескалација с Газом није могла наштетити.

Опет, Ати се оваква судбина свакако писала, тако да сигурно није убијен искључиво ради нечије политичке користи. Он је био међу истакнутијим личностима ПИЏ и наводно је на списку за одстрел држан барем годину дана. Израелске власти тврде да је смакнут зато што је био „бомба која откуцава”, координатор разних напада на Израел, који је управо припремао још сличних удара и стога морао бити спречен.

Осим Ате, којег су бомбе снашле у Гази, израелска авијација је гађала још једног команданта ПИЏ Акрама ел Аџурија у његовом стану у сиријској престоници Дамаску. Како се тренутно чини, он је смрти умакао, али су страдали, преноси Ал Џазира, његов син и унука. Дан касније, Израелци су ликвидирали и још једног члана ПИЏ Халида Фаража. У међувремену, из Газе је започело лансирање ракета ка Израелу, више од две стотине њих до јуче. Већина је, тврде Израелци, пресретнута пре него што су ишта погодиле. На палестинској страни, у узвратним акцијама израелске војске против мета повезаних са ПИЏ, палe су 24 жртве.

Израелске власти су запретиле и вођи ПИЏ Зијаду ел Накли, који живи у Дамаску, да ће га убити. Ту поруку је, према сазнањима листа „Хајат”, пренео изасланик УН за Блиски исток Николај Младенов. Палестински исламски џихад је јуче поручио да не прихвата прекид ватре. Ипак, израелски медији не очекују да ће ова последња ескалација прерасти у рат пошто, наводно, најјачи милитантни покрет у Гази, Хамас, то не жели.

Како год да се ово одрази на израелску политичку ситуацију – која ни након априлских избора није изнедрила владу, због чега су они у септембру поновљени, а да ни то још није дало резултат – израелска војска је последњима акцијама против ПИЏ послала поруку не само тој организацији него и њеним покровитељима. За Иран се верује да је њен главни финансијер у мањој мери наводно и Сирија. Бомбардовањима и у Гази и у Дамаску Израелци су ставили до знања да све непријатеље држе на нишану и да се неће обазирати на захтеве Иранаца и Сиријаца да не гађају њихове мете, што у Сирији, што у Либану и Ираку, где су такође проиранске групе и војни капацитети техеранских власти. Од тога их, изгледа, неће одвратити ни пример Саудијске Арабије, по чијим су кључним нафтним погонима пали пројектили наводно испаљени директно из Ирана или уз помоћ тамошњег режима.


Коментари0
ffe17
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља