Дезинформације су руска тактика да се дестабилизује Запад, јер немају економску и војну моћ да то учине, рекао је данас Гордон Дугилд из Бироа за европска и евроазијска питања Стејт Департмента на панелу „Русија је присутна” који у оквиру Београдске НАТО недеље организује Центар за евроатлантске студије.

„Дезинформације морамо да сагледавамо као руско главно оружје у рушењу Запада. Морамо да их третирамо као нешто сто се јавља као нека врста споредне представе која је део ширег плана”, рекао је Дугилд.

Према његовим речима, дезинформације које користе, не само Русија, већ и Иран и Кина, као и многе друге земље у историји, представљају претњу по друштва зато што се смањује поверење у владе и ствара се дестабилизација у појединим земљама.

„Русија то користи као асиметрично оружје за савезнике НАТО-а и чланова Европске уније. Употребила је силу против Грузије и Украјине, сајбер нападе против Естоније, али су им дезинформације главно оружје. Морамо о томе да размишљамо као демократска друштва”, додао је он.

Међу дезинформацијама је навео теорије завере, лажне оптужбе, избегавање чињеница и на тај начин, како каже, они праве наратив због којег Запад стално мора да буде на опрезу.

„Када се суочавамо са кампањом дезинформација прво морамо да се запитамо о кредибилитету оног ко шаље поруку, који су њихови мотиви, па доказати да је та лаж - лаж”, рекао је Дугилд.

Дугилд је оценио да не треба одговарати на, како каже, све сулуде теорије, јер се тако улази у „врзино коло”.

„Немојте да загризете мамац. Ако су ствари превише луде, немојте да пробате да разуверавате људе. Што се више понавља та сулуда прича, она постаје очигледна. Морамо некако да се суздржимо жеље да све оповргнемо и да се држимо чињеница”, рекао је Дугилд.

Он је додао да демократска друштва морају да заштите слободу говора и да се баве изворима дезинфомација.

„То је наш приступ у Стејт Департменту када гледамо руску активност у дезинформацијама у Европи. Треба да осигурамо да су наше чињенице доказиве и да су кредибилне”, рекао је Дугилд.

Виши сарадник Америчког савета за спољну политику Вејн Мери сматра да се Русија сама урушава унутар себе, јер води политику која је изолује, што утиче на њену лошу демографску слику и економију.

„Нажалост, и западне и московске политике су спречиле оријентацију ка будућности Русије која би требало да буде евроспка”, оценио је Мери.

Он је додао да су европске санкције према Русији трансакционе и привремене, а да су америчке прописане законом и могу да трају заувек, указујући да САД данас на Русију гледа као на противника.

Председник САД Доналд Трамп имао је „никсоновску” политику према Русији, али, како каже, не може да је спроведе због сопствене домаће политике.

„Однос између САД и Русије је, према мом искуству, на најгорем нивоу од доба Никсона”, рекао је Мери.

Он је додао и да се у појединим земљама Европе на САД све више гледа као на ривала, те да су неке европске владе показале да Волстрит виде као већу претњу од Москве.

Виши званичник за Русију и Западни Балкан у НАТО Одељењу за јавну дипломатију Роберт Пшчел изјавио је данас да Русија, између осталог, инвестира пуно финансијских средстава у своје присуство у региону, и у том контексту споменуо филм „Балканска међа”, који је назвао „пропагандном причом” о томе шта се догодило 1999. године.

„Пролазио сам поред једног од биоскопа близу парламента и ту је био постер за филм 'Балканска међа', који је 21. марта пуштен у дистрибуцију. То је једна пропагандна прича о томе шта се десило 1999. године. То је филм који није ни претерано популаран, није га је много људи гледало, али је у биоскопима од марта. Очито да неко инвестира у то да буде и даље у биоскопима”, тврди Пшчел.

Председник Савета за стратешке политике Драган Шутановац рекао је да су економски односи са Русијом занемарљиви, а да су донације са Запада у Србију немерљиво веће, те упитао на који начин онда Русија врши утицај у Србији.

Он је рекао да није сагласан с тиме да се утицај остварује првенствено преко великих новчаних средстава, већ пре, како је навео, преко емоција.

„Када питате Србе коју земљу највише воле после Србије, добићете вероватно одговор да је то Русија. Али ако питате где би волели да лече и образују децу, који систем да се примени у Србији и које слободе, рећи ће ЕУ, Канада, Норвешка итд”, навео је Шутановац.

И то је, како тврди, унутрашњи сукоб који руска страна вешто користи.

„Да ли се ради кроз пласирање новца у филм који је очигледно државни пројекат, или израду фреске у храму Свети Сава, који је важан за Србе. Кад урадите донацију те фреске, више се валоризује него да опремите десетине школа, болница, домова здравља итд”, рекао је Шутановац, преноси Танјуг.

Он је нагласио да, међутим, није то само питање дезинформација и истакао да су ове године у Србији били и председник и премијер Русије, а да у фебруару долази и шеф дипломатије Сергеј Лавров, што види као „десант на Србију”.

С друге стране, подсетио је, последњи пут да се српски званичник срео са америчким председником је било када је то учинио бивши премијер Зоран Ђинђић, а потпредседник САД је боравио у Србији 2014. или 2015.

„А (председник Србије) Вучић је рекао да ће се ускоро 17. пут срести са Путином. Ту нема информације, дезинформације, то је чињенично стање. Ако желимо да га променимо, мораћемо да ангажујемо пријатеље са Запада да се мало више ангажују око региона, који је у изузетно тешком стању”, рекао је Шутановац.

Он је додао да Србија мора да остане на европском путу, али и да треба да нађе начин да сарађује са Русијом, пре свега у интересу својих грађана.