понедељак, 16.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:24

Дипломате у Конгресу САД: Трамп вршио притисак на Украјину да би остварио политичку корист

среда, 13.11.2019. у 21:13
(Фото Бета/АП)

Јавна саслушања сведока у процесу опозива америчког председника Доналда Трампа почела су  у Представничком дому Конгреса САД, а двојица америчких дипломата сведочила су да је шеф Беле куће вршио притисак на Украјину да би остварио политичку корист.

На питања правних заступника и представника у Конгресу, највиши дипломатски представник САД у Украјини Вилијем Тејлор рекао је да су постојала два канала америчке политике према Украјини, регуларни и нерегуларни, преноси Глас Америке.

„Ја сам радио на регуларном, подршци САД у борби Украјине против корупције. Тај канал је одговоран за спољну политику САД према Украјини. Истовремено, сусрео сам се са неформалним каналом америчке политике који је укључивао Курта Волкера, Гордона Сондленда, Рика Перија, Мика Малвејнија и Рудија Ђулијанија”, казао је Тејлор, преноси Бета.

Он је навео да му је средином јула „постало јасно” да је састанак који је желео украјински председник Володимир Зеленски условљен истрагом о пословању сина Трамповог ривала Џозефа Бајдена и мешању Украјине у америчке изборе, и да је тај услов постављен преко нерегуларног канала и Ђулијанија, адвоката председника САД.

„После сам сазнао да је дошло до обуставе исплате војне помоћи Украјини. То нас је изненадило јер су се Украјинци борили против Русије и рачунали на подршку САД. Речено је да је директива дошла од председника. Тада сам схватио да се политика води нерегуларним каналом”, рекао је Тејлор.

Он је веома детаљно и хронолошки описивао своје разговоре са званичницима Трампове администрације и како су експлицитно говорили о принципу „услуга за услугу”.

„Амбасадор у ЕУ Гордон Сондленд рекао ми је да Трамп жели да Зеленски јавно каже да је почео истрагу о оцу и сину Бајдену и да све зависи од тога, не само састанак у Белој кући, већ и исплата војне помоћи. Сондленду сам рекао да Трамп мора више да поштује страну државу и да одустане од својих захтева”, навео је Тејлор.

Саветник америчког државног секретара Џорџ Кент говорио је о својој каријери и покушајима Рудија Ђулијанија да води „прљаву” кампању против америчких званичника у Украјини, преноси Глас Америке.

„Било је изненађујуће и веома лоше да видимо неке Американце како се удружују са корумпираним званичницима у Украјини и нападају друге америчке званичнике који верно служе својој земљи”, рекао је Кент.

Он је казао да САД не треба да траже од других земаља да се мешају у изборе и да спроводе истраге о политичким противницима оних на власти, јер то угрожава владавину права.

Тејлор и Кент су раније указали да је Трамп вршио притисак на Зеленског да отвори истрагу о Џозефу Бајдену, бившем потпредседнику САД и могућем кандидату демократа на председничким изборима 2020. године, пре него што Украјини буде одоборена војна помоц́ од 391 милион долара, које је Кијев желео за потребе борбе против проруских сепаратиста на истоку земље.

У телефонском разговору 25. јула, Трамп је од Зеленског тражио да истражи да ли је Бајден као потпредседник САД прекинуо истрагу украјинског тужиоца о гасној компанији „Бурисма” у чијем је Управном одбору био његов син Хантер, као и истрагу о пословању Хантера Бајдена у тој фирими и о украјинском мешању у америчке изборе 2016. године.

Трамп је данас поново критиковао процес који се против њега води у Представничком дому.

„Тотална превара у вези с опозивом од 'не радимо ништа' демократа”, написао је Трамп на Твитеру.

Он је у другом твиту упитао „због чега је толики фокус стављен на сведоке из друге и треће руке”.

„Због чега је толики фокус стављен на сведоке из друге и треће руке, од којих многи никад нису били трамповци, или чији адвокати никада нису били трамповци, кад је све што треба да урадите да прочитате транскрипт телефонског позива с украјинским председником и видите из прве руке”, навео је Трамп.

Јавна саслушања сведока у Представничком дому почела су обраћањем председавајућег Одбора за обавештајне службе Адама Шифа који води истрагу у оквиру процеса опозива Трампа.

Шиф је у уводној речи рекао да је фокус истраге да утврди да ли је Трамп злоупотребио положај и позвао Украјину да се меша у америчке изборе, и да ли је изнуђивао или уцењивао ту савезничку земљу.

Он је казао да ће одговори на та питања погодити не само будућност Трампа, већ и одредити шта Американци могу да очекују од било ког будућег председника.

„Ако ово није за опозив, шта је онда? Да ли је председникова дужност да поштује Устав”, упитао је Шиф.

Највиши рангирани републиканац у Одбору за обавештајна питања Девин Нунес назвао је јавна сведочења „телевизијском позоришном представом у режији демократа” и рекао да је цео процес од почетка оркестирана прљава медијска кампања демократа.

Нунес је казао да не треба наставити са „лакрдијом” док се не одговори на три питања: о везама демократа и узбуњивача који је пријавио да је Трамп злоупотребио положај, о украјинском мешању у америчке изборе и о пословању сина Џозефа Бајдена, Хантера, у украјинској компанији Бурисма.

Прва јавна саслушања сведока у истрази о опозиву Трампа почела су после неколико недеља претреса иза затворених врата, у којима су учествовале садашње и бивше дипломате, званичници и чланови Представничког дома.

После Тејлора и Кента, 19. новембра јавно ће сведочити званичник Савета за националну безбедност Александер Виндман, помоћница потпредседника САД Џенифер Вилијамс, бивши специјални изасланик у Украјини Курт Волкер и званичник Савета за националну безбедност Тим Морисон.

Дан касније, на питања чланова Одбора Представничког дома за обавештајне службе одговараће амерички амбасадор у ЕУ Гордон Сондланд, заменица министра одбране Лора Купер и заменик државног секретара САД Дејвид Хејл.

Бивша званичница Савета за националну безбедност Фиона Хил даће исказ 21. новембра.

Процес опозива Трампа у Представничком дому Конгреса четврти је такав случај у историји САД. Председник Ендрју Џонсон опозван је у Представничком дому 1868. године, а председник Бил Клинтон 1998. године, али је Сенат потом гласао против опозива обојице. Ричард Никсон је поднео оставку на место председника 1974. године, пошто је било извесно да ће бити смењен.


Коментари2
c255d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Srdjan Loncar
Novinari dnevnog lista su upitali farmera u Dzordziji sta misli o ovom rastegnutom glupiranju. On je odgovorio: "Ovo vise ne moze da se gleda." Svi znaju ishod: U Kongresu demokrati ce glasati da se Tramp OPTUZI (u SR novinama "opozove"). Potom u Senatu ta TUZBA Kongresa ce biti oborena. Da tu ima ista (ovo je US, nije Milova CG) Republikanci bi u velikom broju glasali da se krsitelj zakona kazni. Nijedan Republikanac. 2 Dem. Kongresmena glasala protiv TUZZBE! To vam sve govori. Cilj je blacenje
Milivoje Radaković
Odavno nisam pročitao ovakvu brilijantnu anallizu. Svaka čast za autora, ovakvih tekstova nam treba više!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Међународни преглед

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља