среда, 11.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:05

Нови буџет, стари проблеми

И поред раста у последње две године, имамо екстремно мали БДП и за овакве плате у јавном сектору и зараде у привреди. За веће инвестиције, поготово
Аутор: Војислав Гузинапонедељак, 18.11.2019. у 18:00
(Срђан Печеничић)

Већ почетком новембра влада је утврдила предлог буџета за наредну годину и упутила га Народној скупштини на усвајање, и велике су шансе да буде усвојен у законском року. Баш као у уређеним државама.

Што се самог предлога буџета тиче, на први поглед делује охрабрујуће. Заснован је на претпостављеном реалном расту бруто домаћег производа (БДП) у наредној години од четири одсто, што је сасвим могуће, имајући у виду раст у претходној години (2018) од 4,3 одсто, и овогодишњи који вероватно неће бити мањи од планираног (3,5 одсто). Предвиђен је дефицит буџета од свега 20,2 милијарде динара односно 0,3 одсто БДП-а. Скоро невероватно, ако се сетимо 2014. године коју смо завршили са дефицитом од 2,2 милијарде евра, односно скоро седам одсто тадашњег БДП-а. Очекује се и даљи пад јавног дуга, са тренутних 52 на 50,3 одсто БДП-а на крају 2020. године, а није без основа ни оцена министра финансија да је предложени буџет – развојни, с обзиром на то да је за капиталне инвестиције предвиђено 199 милијарди динара, односно 15 одсто укупних буџетских расхода. Предвиђа се и поступно смањење пореза и доприноса на зараде.

Нажалост, и пред овим буџетом, као и претходним, стоји низ ограничења, која остају и након његовог изгласавања. И поред раста у последње две године, имамо екстремно мали БДП и за овакве плате у јавном сектору и зараде у привреди. За веће инвестиције, поготово. Осим позитивног искорака сектора ИТ (информационе технологије), већи део привреде одбацује низак учинак, мерен износом и растом БДП-а, у односу на ангажоване ресурсе. У таквој ситуацији власт често чини потезе и доноси одлуке које, на дужу стазу, нису у интересу ни грађана, па ни саме власти.

Рецимо, начин повећања плата у јавном сектору. Медицинским сестрама, каже министар финансија, 15 одсто, лекарима 10 одсто, а државној управи осам одсто, што значи у просеку око 8,5 одсто. Повећање плата по принципу „гашења пожара” без неопходног системског решења, које и ако буде, уопште, икада донето (платни разреди), биће неприменљиво све док се, опет политичким одлукама, не успоставе колико толико објективни односи у платама у јавном сектору. Није спорно да је медицинско особље слабо плаћено, али нам ништа мање не недостају високомотивисана и компетентна државна управа и друге јавне функције.

Друго, ушло се у буџет са повећањем плата изнад раста БДП-а, осим ако инфлација не погура номинални раст БДП-а на 8,5 одсто (реални раст 4 одсто плус раст цена од 4,5 одсто), а у том случају се и све друге пројекције и планови доводе у питање. Није утеха што је пројектованим буџетом покривен тај раст, једноставно раст плата, уопште, изнад раста БДП-а не може се економски бранити.

Неки економисти процењују да ће се оволики раст плата у јавном сектору и повећање пензија позитивно одразити на привредни раст и зараде у привреди. Мало вероватно. Можда у маси због веће запослености на којој, углавном, и заснивамо раст БДП-а. Ако и дође до осетнијег раста просечне зараде, делом и под утицајем власти (минимална цена рада и сл.), то ће неминовно бити науштрб добити као основе за инвестиције. Додуше, просек нето зарада се може повећати и смањењем пореза и доприноса на зараде, мада је смисао те мере снижење трошкова пословања и подстицање новог запошљавања.

На овом нивоу БДП-а и јавни дуг представља озбиљан проблем. То што је пао са 70 на 52 одсто и сутра можда на 50 одсто БДП-а, не значи много. И даље је превелик и износи 23,9 милијарди евра, што је значајна брана за ново задуживање ма колико било неопходно. И поред тога, власти поручују, вероватно више ради подгревања наде пред изборе – финансијску консолидацију смо завршили, сада следи фаза развоја и раст стандарда грађана. Да ли је тако? Обично су здраве финансије последица развоја економије, а не обрнуто.

Али добро. Неке предузете мере и оне које се најављују (већа улагања у инфраструктуру, образовање, иновације) као да говоре о спремности за развојну политику која значи подизање квалитета запошљавања у корист веће заступљености скупљег живог рада у стварању БДП-а, чвршћу и интензивнију повезаност науке и привреде, речју, већу ослоњеност на сопствене и материјалне и људске ресурсе, без чега нема високог и одрживог раста. Рекло би се да намера власти да развојну политика мења у том смислу није спорна, само је питање да ли је дорасла изазову пред којим се налази.

Економиста, Београд

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари1
fa614
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

сивошевић
одичан чланак

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља