петак, 07.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 18.11.2019. у 18:00 Војислав Гузина

Нови буџет, стари проблеми

И поред раста у последње две године, имамо екстремно мали БДП и за овакве плате у јавном сектору и зараде у привреди. За веће инвестиције, поготово
(Срђан Печеничић)

Већ почетком новембра влада је утврдила предлог буџета за наредну годину и упутила га Народној скупштини на усвајање, и велике су шансе да буде усвојен у законском року. Баш као у уређеним државама.

Што се самог предлога буџета тиче, на први поглед делује охрабрујуће. Заснован је на претпостављеном реалном расту бруто домаћег производа (БДП) у наредној години од четири одсто, што је сасвим могуће, имајући у виду раст у претходној години (2018) од 4,3 одсто, и овогодишњи који вероватно неће бити мањи од планираног (3,5 одсто). Предвиђен је дефицит буџета од свега 20,2 милијарде динара односно 0,3 одсто БДП-а. Скоро невероватно, ако се сетимо 2014. године коју смо завршили са дефицитом од 2,2 милијарде евра, односно скоро седам одсто тадашњег БДП-а. Очекује се и даљи пад јавног дуга, са тренутних 52 на 50,3 одсто БДП-а на крају 2020. године, а није без основа ни оцена министра финансија да је предложени буџет – развојни, с обзиром на то да је за капиталне инвестиције предвиђено 199 милијарди динара, односно 15 одсто укупних буџетских расхода. Предвиђа се и поступно смањење пореза и доприноса на зараде.

Нажалост, и пред овим буџетом, као и претходним, стоји низ ограничења, која остају и након његовог изгласавања. И поред раста у последње две године, имамо екстремно мали БДП и за овакве плате у јавном сектору и зараде у привреди. За веће инвестиције, поготово. Осим позитивног искорака сектора ИТ (информационе технологије), већи део привреде одбацује низак учинак, мерен износом и растом БДП-а, у односу на ангажоване ресурсе. У таквој ситуацији власт често чини потезе и доноси одлуке које, на дужу стазу, нису у интересу ни грађана, па ни саме власти.

Рецимо, начин повећања плата у јавном сектору. Медицинским сестрама, каже министар финансија, 15 одсто, лекарима 10 одсто, а државној управи осам одсто, што значи у просеку око 8,5 одсто. Повећање плата по принципу „гашења пожара” без неопходног системског решења, које и ако буде, уопште, икада донето (платни разреди), биће неприменљиво све док се, опет политичким одлукама, не успоставе колико толико објективни односи у платама у јавном сектору. Није спорно да је медицинско особље слабо плаћено, али нам ништа мање не недостају високомотивисана и компетентна државна управа и друге јавне функције.

Друго, ушло се у буџет са повећањем плата изнад раста БДП-а, осим ако инфлација не погура номинални раст БДП-а на 8,5 одсто (реални раст 4 одсто плус раст цена од 4,5 одсто), а у том случају се и све друге пројекције и планови доводе у питање. Није утеха што је пројектованим буџетом покривен тај раст, једноставно раст плата, уопште, изнад раста БДП-а не може се економски бранити.

Неки економисти процењују да ће се оволики раст плата у јавном сектору и повећање пензија позитивно одразити на привредни раст и зараде у привреди. Мало вероватно. Можда у маси због веће запослености на којој, углавном, и заснивамо раст БДП-а. Ако и дође до осетнијег раста просечне зараде, делом и под утицајем власти (минимална цена рада и сл.), то ће неминовно бити науштрб добити као основе за инвестиције. Додуше, просек нето зарада се може повећати и смањењем пореза и доприноса на зараде, мада је смисао те мере снижење трошкова пословања и подстицање новог запошљавања.

На овом нивоу БДП-а и јавни дуг представља озбиљан проблем. То што је пао са 70 на 52 одсто и сутра можда на 50 одсто БДП-а, не значи много. И даље је превелик и износи 23,9 милијарди евра, што је значајна брана за ново задуживање ма колико било неопходно. И поред тога, власти поручују, вероватно више ради подгревања наде пред изборе – финансијску консолидацију смо завршили, сада следи фаза развоја и раст стандарда грађана. Да ли је тако? Обично су здраве финансије последица развоја економије, а не обрнуто.

Али добро. Неке предузете мере и оне које се најављују (већа улагања у инфраструктуру, образовање, иновације) као да говоре о спремности за развојну политику која значи подизање квалитета запошљавања у корист веће заступљености скупљег живог рада у стварању БДП-а, чвршћу и интензивнију повезаност науке и привреде, речју, већу ослоњеност на сопствене и материјалне и људске ресурсе, без чега нема високог и одрживог раста. Рекло би се да намера власти да развојну политика мења у том смислу није спорна, само је питање да ли је дорасла изазову пред којим се налази.

Економиста, Београд

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa
Коментари1
1c3d0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

сивошевић
одичан чланак

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља