Одбрана Франка Симатовића Френкија доказивала је данас пред хашким судом, преко свог првог сведока Дејана Лучића, да Капетана Драгана 1991. у Книнску крајину није послала Служба државне безбедности (СДБ) Србије, како тврде тужиоци, него српска опозиција и њени активисти попут Лучића.

Симатовић (69), тадашњи оперативац СДБ Србије, и начелник те службе Јовица Станишић (69), оптужени су за прогон, убиства, депортацију и присилно премештање Хрвата и Муслимана у Хрватској и БиХ, 1991-95.

По оптужници, многе од тих злочина починиле су, као јединица СДБ-а Србије, „црвене беретке” у чијем је формирању и обучавању 1991. у Книну важну улогу одиграо Капетан Драган, чије је право име Драган Васиљковић, док се у Аустралији, из које је дошао, представљао као Данијел Снеден.

Сведок Лучић изјавио је да се Снеден крајем 1990. „појавио” у Градском одбору опозиционог Српског покрета обнове у Београду, чији је Лучић у то време био председник.

„Човек је куцао на врата и тражио ме... Имао је авион, рекао је да има искуство из Индокине, био нам је интересантан. Долазио је скоро сваки дан”, рекао је Лучић, пренела је Бета.

По сведоку, Снеден је предложио да се СПО наоружа „јер би партизани могли да нас побију по кућама ако угрозимо власт”.

„Одбио сам то, зато што би нас оптужили да спремамо пуч”, казао је Лучић.

Из тадашњег извештаја СДБ Србије о праћењу Снедена, Симатовићев бранилац Михајло Бакрач цитирао је да је он „успоставио контакт са СПО” представљајући се као бивши „припадник аустралијске армије и специјалиста за диверзантска дејства” и „пропагирао тероризам као облик борбе и нудио оружје за обарање система” у Србији.

„Није пропагирао тероризам, нити рушење система, знао је да мала група против државе не може. То је бесмислица”, прокоментарисао је Лучић.

Пошто је са сарадницима напустио СПО после првих вишестраначких избора у Србији, децембра 1990, Лучић је, како је рекао, заједно са Снеденом дошао на идеју да Снедена повеже са Србима у Книнској крајини.

„Снеден је дошао на идеју да би могао да оде у Книнску крајину и помогне Србима у припремама за одбрану. Договорили смо се да га одведемо у Книн и повежемо са Здравком Зечевићем”, изјавио је Лучић, који је, како је рекао, претходно био у Книну са сарадницима Александром Павићем и Милошем Прицом и да су имали исту идеју.

О даљем току догађаја, Лучић је, на захтев Симатовићеве одбране, сведочио иза затворених врата.

На јавној сесији, сведок је рекао да се „изненадио” када је у лето 1991, док је био у Немачкој, на тамошњој телевизији видео Снедена као „Капетана Драгана”, заповедника српских јединица у Хрватској.

Када је, крајем те године, Снедена поново видео у Београду, он је био „тужан, одбачен и депресиван”.

Током исказа, Лучић је тврдио да је на првим вишестраначким изборима у Србији „победио Слободана Милошевића у Београду”, али да је као „жртвени јарац” морао да оде из СПО због неуспеха на републичком нивоу.

Негирао је да га је лидер СПО Вук Драшковић отерао зато што је тада наводно радио за СДБ Србије и што је наводно проневерио партијски новац.

„Драшковић ме је оптужио да припремам 'црне тројке' да га убијем и да сам проневерио паре. То није тачно”, казао је Лучић.