четвртак, 12.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:54

За ћирилицу или против латинице

​Као што јулијански и грегоријански календар не утичу на време у свакодневном животу, тако паралелно постојање ћирилице и латинице у пракси српског језика не утиче на српски језик
Аутор: Владимир Павловићнедеља, 17.11.2019. у 18:00
(Срђан Печеничић)

Опет се захуктала расправа око српске двоазбучности која ме као преводиоца и некадашњег педагога посебно занима. Изгледа да је реч или о забуни или некаквом умишљају. Каквом?

Језици су старији од писама и имају своју логику и законитост развоја потпуно независну од писма као пратеће алатке.  Језик, наравно, утиче на писмо, али обрнуто не важи.  Једнако као што јулијански и грегоријански календар не утичу на време у свакодневном животу, тако паралелно постојање ћирилице и латинице у пракси српског језика не утиче на српски језик који, због тог двојства, није постао мање ефикасан ни као средство комуникације, ни као средство уметничке креације.

Као изразито културолошко питање, управо то српско двоазбучје посебно је занимљиво јер представља веома значајан елемент српског етничког идентитета.  Наравно, идентитетска обележја могу бити и позитивна и негативна, а рекло би се да српски борци за ћирилицу верују да је српско двоазбучје штетно.  За шта и за кога? То што, према тврђењу самих бораца за ћирилицу, 90 процената грађана Србије уз ћирилицу или искључиво користи латиницу у свакодневном животу, није произвело већу неписменост нити је лоше утицало на српски језик. Шта је онда лоше у употреби два писма?

Лоше је то, тврде борци за ћирилицу, што ће наводно због тога ћирилица нестати из употребе.  Ево већ читаво столеће двоазбучје је део српског идентитета, а ћирилица није нестала, нити се ико и залаже за њено нестајање.  Први бих се томе успротивио. Али, и томе што се појединци ватрено залажу за нестајање латинице и то не само из службене, већ и из сваке друге јавне и приватне употребе. Тиме се борба „за ћирилицу” своди на насилну елиминацију латинице. Члан 10 Устава прописује да су у Републици Србији у службеној употреби српски језик и ћириличко писмо, док се службена употреба других језика и писама уређује законом, на основу Устава. Значи, ћирилица ужива предност, али је једнако законито што се у основној школи уче оба писма у оквиру наставе српског језика.  Једини притисак који се у последње време врши у тој области јесте онај у корист, дакле, не спонтаног нестајања већ насилног елиминисања латинице из српског културног идентитета.  Нека ми само нико не каже како 90 процената грађана који користе оба писма нису валидан репрезент етничког идентитета, да „нису Срби” или, још горе, да нису „прави или добри Срби”. Ако тако мисле, нека то отворено изговоре..

Латиница коју тих 90 процената грађана Србије користи уз ћирилицу јесте српска латиница кад се њом пише на српском језику.  То што је она идентична с хрватском латиницом долази отуд што су хрватски и српски језик (и босански и црногорски) један језик с различитим стандардизацијама и различитим именима што су производ потпуно ванјезичких, политичких фактора који имају своје објашњење, а у неким случајевима и оправдање. О тој чињеници у озбиљној науци ослобођеној политичких принуда и евентуално личних фрустрација, нема недоумица.  Зато је бесмислено оптуживати лингвисте што „не прописују” како би ваљало употребу писма у српском језику. Лингвистика је, да поновимо, наука, и није њено да прописује, већ да описује језик и све језичке феномене. Прописивањем се баве државни органи који могу, а понекад то и чине, да уважавају научне ставове, али их једнако често и не уважавају и то не само у области језика и писма.

Невоља с „језикословцима” који би да државном принудом истерају један од елемената српског културног идентитета јесте у томе што верују да је етнички идентитет нешто непроменљиво. Не желе да виде да се чак и најтрајнији елемент етничког идентитета, језик, непрестано мења. И тако је у свим језицима што прате врло динамичан развој стварности коју језик треба да артикулише у комуникацији међу људима. Да не спомињем остале елементе српског (и сваког другог) етничког идентитета. Није ли Вук Караџић носио фес, чак и у Бечу. Шта је српска кухиња данас, шта је била пре сто година, а шта у време Немањића? Шта је народна музика данас, а шта је била пре само четрдесет или педесет година? Како је православље практиковано пре сто, двеста или петсто година, а како се данас практикује? А постоје и друге двострукости: екавски и ијекавски изговор, јулијански и грегоријански календар, па то никоме не смета.

Шта је стварни проблем с двоазбучјем? Ћириличну „Политику” читам од детињства, из ње сам пре поласка у школу и научио ћирилицу, као што сам из других тадашњих новина научио и латиницу, па се досађивао у школи на часовима описмењавања.  И користим је и службено и приватно, као што и латиницу користим приватно. Да проблем можда није у нечем другом, у потреби да се идентификујемо с идеализованом непроменљивом прошлошћу кад нисмо у стању да се суочимо с нужно променљивом садашњошћу и по дефиницији непредвидљивом будућношћу?

Преводилац

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари156
853b1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драгољуб Збиљић
Онад када је ћирилица била забрањена у Србији и међу Србима (окупација Срба у Првом светском рату, када је ћирилица изван Србије била строго забрањена и уместо ње наређена латиница, хрватски састав, затим у НДХ, када је ћирилица такође била строго законом забрањена, потом у комунистичкој Југославији, када формално ћирилица није била законом забрањена, али је извршена снажна фавориазција хрв. абецеде од власти све до данашњих 90 одсто латинице и у Србији), Срби и Србија били су поробљени.
Дејан.Р.Тошић
Поштовани гдине Збиљићу,да ли држава може имати суверенитет над својим писмом и језиком уколико свој новац штампа на "двоалфабетском"писму ?На новчаници од 10 динара са ликом Вука Стефановића Караџића исписано је "двоалфабетско" писмо на Српској азбуци и на Словеначко Хрватској абецеди Гајици. На свим кованицама од 1 динара до 20 динара такође уз Српске Манастире и Грб Србије стоји двоалфабетски текст.Делови динара "паре"су одавно Законом ван употребе.Писмо и језик на свом новцу су суверенитет.
Препоручујем 1
Дејан.Р.Тошић
Аутору текста препоручујем да изнова прочита дела Јована Стерије Поповића, да би схватио да ношењем два ручна сата на једној руци од себе у очима других прави "Покондирену тикву".
Драга Мирсин Сибничанин
Текст М. Павловиаћ већ из наслова сугерише ад је "против латинице" онај ко се залаже аз нормално, уобичајено, природно, економично и једино нормално функционално решње питања писма и српског језика у једноазбучју. Тако су, по М. Павловићу, сви народи који имају споменуто нормално решење питања свога језика и свога народа без алтернативних писама (сви престижни народи света) ЗАБРАНИЛИ нечиеј писмо. Чиста сулудост да би преводилац сакрио своју тежњу да Срби изгуеб своје писмо. СРАМОТНО!
Дејан.Р.Тошић
Поштовани, Драга ипак Београдски Универзитет брани ћиририлицу својим етичким кодексом. Нушић би саркастично написао да је Београдски Универзитет управо поништио докторску дисертацију угледном члану друштва зато што је написана Гајевом абецедном латиницом.
Препоручујем 2
Дејан.Р.Тошић
Сваки народ има свој језик и писмо којим пише своју књижевност. Језик и писмо су кауза економске снаге државе и њеног суверенитета. Немањићи су ковали свој новац и писали на њему ћириличном Српском азбуком,као доказ суверенитета и оригиналности и новца и писма.Држава штити своје оригинално писмо јер на такав начин штити и свој језик и економију и суверенитет.Уколико се сопствено оригинално писмо замењује туђим писмом,учећи децу туђим писмом,тад се губи суверенитет и сопственог језика и економије
Дејан.Р.Тошић
Матко,апстракт писма јесте обележавање и заштита свог производа,робе.Тако је од цивилизације Лепенског Вира,Старчева и Винчанске културе,које су знаковима обележавали своје производе.Кад економија нестане изгуби се и писмо и језик,попут Етрурског и ако је Римски Цар Клаудије написао и речник и граматику Етрурског 50.г.н.е.У новијој историји економије дипломатски језик је био Француски,затим Енглески,а затим... Да ли ће икада постојати натпис ћириличном азбукуком на кованици Еура ? НЕ!
Препоручујем 4
Matko
Opa bato! Odosmo u politiku i to iz današnje fotelje! Ma ni danas niko, iole upućen, ne bi mogao izjaviti da su " jezik i pismo 'baza'(?) ekonomske snage države i njenog suvereniteta"!!! Tošiću, kumim te ko boga, prestani se javljati bar za par dana!
Препоручујем 2
Прикажи још одговора
Дејан.Р.Тошић
@Мекинтош,Нису "Вук и сарадници створили најлепши Славенски језик који можеш писати на два начина а читати на један".Вук је реформисао ћирилични алфабет азбуку по говору Срба и слова из Рашке,Моравске и Рачке школе,од 45 свео на 30 гласова са 30 слова.Није"наука" да сваки језик пишеш са два алфабета а да га читаш на један.Румуни су ћирилицу заменили прво прелазном латиницом,Турци арапско писмо абецедом. Таква проста реплика синхроне замене језика и писма могућа је са сваким фонетским писмом.
Дејан.Р.Тошић
Матко,сваки Кинез ће Вам боље објаснити Вашу недоумицу. Српску азбуку и језик је Вук заштитио за сва времена принципом:Један глас једно слово и пиши као што говориш а читај као што је написано. Људевит Гај је покушао да уреди Хрватску абецеду по истом принципу али неоспорно и са Даничићевом помоћи, без успеха.
Препоручујем 3
Matko
Upravo je "Vuk sa saradnicima" najzaslužniji što danas pišeš (i GOVORIŠ!) tako kako to i radiš. Ne filozofiraj o "nauci" i čik navedi šemu po kojoj je moguće da "SVAKI jezik pišeš sa DVA alfabeta a čitaš KAO JEDAN"!
Препоручујем 2
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља