четвртак, 12.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:02

Достојанствено, комплексно и осећајно

15. Фестивал „Слободна зона“, филм: „Дневник Диане Будисављевић“, сценарио и режија: Дана Будисављевић, улоге: Алма Прица, Игор Самобор, Крешимир Микић, Мирјана Карановић, Тихомир Станић, Ермин Браво..., актери: Нада Влаисављевић, Милорад Јандрић, Живко Зеленбрз, Зорка Јањанин, трајање: 88 минута, производња: Хрватска/Србија/Словенија, 2019.
Аутор: Дубравка Лакићуторак, 12.11.2019. у 20:10
Из филма „Дневник Диане Будисављевић“ (фотографије: дистрибутерска кућа Fame Solutions)

„Велику Златну Арену“  за најбољи филм, најбољу режију, музику и монтажу, награду критичарског жирија Федеоре, као и хрватских филмских критичара, али и награду публике са фасцинантном оценом од чак 4,90, доминантно је летос на 66. Пулском фестивалу у националној селекцији, у којој се такмичио и Врдољаков „Генерал“, освојила Дана Будисављевић за филм „Дневник Диане Будисављевић“. Од тада се о Данином филму и њеној филмској јунакињи прича и пише. И њен филм се гледа по читавом региону уз осећање немог ужаса и тешке кнедле у грлу.

Визуелно фасцинантан црно-бели филм Дане Будисављевић,  са великом дозом достојанства прича истиниту, комплексну и осећајну причу. Отвара и осветљава важну историјску тему. У њену релевантност ауторка је посве уверила гледаоце. Увукла их је дубоко у сва збивања у филму у којем су монтажни резови толико префињени (монтажер Марко Ферковић) да су вишеструки сегменти филмског приповедања тако природно усаглашени у ритмичну и узбудљиву структуру целине.

„Дневник Диане Будисављевић“, као мали филм о великој жени у тешком и историјски веома значајном времену, гледа се у апсолутној тишини. Готово без даха се прати слојевита прича о Загрепчанки, Аустријанки и католкињи удатој за угледног и добростојећег српског примаријуса Јулија Будисављевића, коју успостављање НДХ 1941. године затиче као предану мајку, баку и супругу.

Будисављевићева (косценаристкиња је Јелена Паљан) казује о томе како је Диана од своје кројачице Јеврејке сазнала о постојању логора у нацистичкој Хрватској и то не само за Јевреје, већ и за православце – Србе и Роме. И што је најстрашније – за српску децу коју су одвајали од мајки. Морална вертикала Диане Будисављевић нагнала ју је на даноноћни рад на организовању хуманитарне помоћи српским женама и деци која су се нашла на удару усташког немилосрдног етничког чишћења, а њена упорност и углед довели су је и до добијања дозволе за улазак у логор Градишку одакле је успела да спаси око 10.000 деце.

О свом континуираном хуманитарном раду током Другог светског рата Диана је водила прецизну и темељну документацију, праву архиву са подацима и фотографијама деце, али је све то доласком комунистичке власти ( а она је била „буржујка“) нетрагом нестало. И постало обавијено оном дебелом меморијском прашином због које се стварају забуне и заблуде и креирају лажи и постистине. И тако, све до изласка овог филма пред хрватску јавност. И пред хрватску омладину од којих многи, према сопственим признањима, нису уопште знали за овакве догађаје, за страдање српске деце у усташким логорима, јер се пред њих данас сервира оно што је између осталог виђено и у филму „Генерал“.

Тај огроман слој прашине нападале на важне историјске догађаје и чињенице, разгрнула је ауторка Дана Будисављевић на филмски завидно вешт и частан начин. Кроз неуобичајену форму, неку врсту играно-документарно-архивског хибрида, који беспрекорно функционише у свим својим сегментима. А ти сегменти су и визуелно међусобно усаглашени и стопљени  у толико привлачно уједначену црно-белу целину.

У играном делу филма лик Диане Будисављевић, врхунски с мером, игра Алма Прица ( у филму су и Мирјана Карановић и Тика Станић), док је документарни део ослоњен на исповести некадашње логорске деце ( а Дана Будисављевић их је током последњих 10 година припрема овог филма интервјуисала стотинак преживелих), сада стараца које је Диана успела да спасе из логора Градишка и Лабор-Град. Међу њима су и ти важни и драги филмски актери: Нада Влаисављевић, Милорад Јандрић, Живко Зеленбрз, Зорка Јањанин...

Оригинални архивски снимци (коришћени су и они из Југословенске Кинотеке) су уједно и најпотреснији. Изгладнела, у костуре претворена српска деца у усташким логорима. Ту је баш све оно што савремена Хрватска треба да зна о томе шта се некада звало и славило (и данас се слави) као НДХ и шта се све заташкавало тако дуго, не само од хрватске већ и југословенске јавности....

Филмском приказу једног трагичног људског дневника, овој значајној и истинитој слици једног времена коју Дана Будисављевић тако супериорно ставља пред све нас, важне доприносе су дали и директор фотографије Јасенко Расол и аутори филмске музике Ален и Ненад Синкауз. У филму се користи и музика нашег легендарног Арсенија Арсе Јовановића. Као копродуцент са српске стране потписана је Снежана ван Хаувелинген (екс Пенев). Филм „Дневник Диане Будисављевић“ одмах после српске премијере на 15. Фестивалу „Слободна зона“ улази и на редовне репертоаре биоскопа у Србији.


Коментари2
724f8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Деда
Најзад је у Србију стигао филм посвећен херојском подвигу загребачке грађанке која је из ужаса усташких логора спасла око 12 000 српске деце. Била је то највећа акција спашавања деце у Другом светском рату, о којој се нажалост врло мало знало.
Дечак
Сматрам да је “Дианин дневник” најбоља слика онога што је погодило Србе у НДХ. До земље се клањам Дани што је умела да га оживи.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља