недеља, 15.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:04

Васпитачица наредила дечаку да се за казну скине го, случај стигао до суда у Стразбуру

Србија ће остати уписана као једна од ретких држава коју је Европски суд за људска права уврстио у списак земаља у којима је забележено мучење детета, а да се оно није догодило током рата
Аутор: Мирослава Дерикоњићпонедељак, 11.11.2019. у 20:00
Европски суд за људска права у Стразбуру (Фото EPA-EFE/Patrick Seeger)

Иако је Европски суд за људска права у Стразбуру недавно прихватио представку поводом догађаја где је И. Ђ., тада седмогодишњи дечак, 2012. мучен у београдском вртићу када му је васпитачица наредила да се скине го и тако седи пред другарима из групе и поводом чега се Србија обавезала да му због тога на име нематеријалне штете исплати 7.500 евра, наша земља исплатила је дечаку знатно мањи износ.

Лош обрачун свих који су учествовали у овом случају или свесна намера да се „уштеди” на измученом детету, питање је које његов пуномоћник поставља после одлуке међународног суда.

Немили догађај, због којих ће Србија остати уписана као једна од ретких држава коју је Европски суд уписао у списак земаља у којима је забележено мучење детета, а да се оно није догодило током ратних дејстава, одиграо се 18. априла 2012. у вртићу Предшколске установе „Дечји дани”.

Војин Биљић, пуномоћник мученог дечака, препричава са чим се све суочио на путу да за И. Ђ. издејствује исплату нематеријалне штете због онога што је доживео као предшколац.

– Васпитачица је тог дана око 13.30 наредила дечаку да се пред осталом децом скине го. После оваквог њеног захтева, малишан је почео да плаче и обећава јој да никада више неће погрешити. Како он није прихватао да је послуша, васпитачица је његовом другару рекла да му нареди да се скине, али је дечак то плачући одбио. Васпитачица је била упорна, па се И. Ђ. у једном тренутку делимично скинуо, после чега је молио васпитачицу да се не скида даље. Она је, ипак, била изричита у својој намери, па се дечак скинуо. Тако наг седео је пред децом из своје групе пуних 15 минута – препричава овај догађај адвокат Биљић.

Пошто су се родитељи побунили због односа педагошког радника према њиховом детету, васпитачица је добила отказ, а ПУ „Дечји дани” су против ње поднели кривичну пријаву. Према сазнањима дечаковог заступника, васпитачица никада није осуђена због онога што је урадила. Увидевши да се њихова запослена понашала непрофесионално, надлежни у ПУ „Дечји дани” родитељима су понудили накнаду од 800.000 динара. Родитељи прихватају предлог и потписују га. Међутим, предшколска установа им не исплаћује договорених 800.000 већ – 250.000 динара.

– У договору са превареним родитељима, одлучујемо да Првом основном суду поднесемо захтев за накнаду нематеријалне штете и тражимо да се утврди да је дечак мучен позивајући се на праксу Европског суда за људска права који оваква поступања према деци сматра њиховим мучењем. Не улазећи у суштину проблема и уз то правећи низ грешака у поступању, судија је одбила нашу тужбу. Међутим, Апелациони суд уважава наше жалбе, укида одлуку првостепеног суда и предмет враћа на поновно поступање. И у поновљеном поступку, судија одбија наш захтев, а ми поново улажемо жалбе на ову одлуку. Апелациони суд, међутим, овога пута преиначује пресуду и досуђује 250.000 на име накнаде штете, али одбија наш захтев да се утврди да ли је дете мучено – каже Биљић.

С обзиром на то да је ова пресуда била правоснажна, адвокат је, поново у договору с родитељима, Врховном касационом суду поднео захтев за ревизију поступка наводећи да је у конкретном случају реч о кршењу основних људских права. Истовремено са поменутим захтевом, пуномоћник дечака је поднео и уставну жалбу због повреде права на правично суђење. И захтев за ревизију и уставна жалба су одбијени, чиме су се стекли законски услови за обраћање Европском суду за људска права.

– Суд у Стразбуру прихвата нашу представку и утврђује чињенично стање у којем се, поред чињеница како се догађај одиграо и које су његове последице биле, констатује да је предшколска установа дечаку исплатила 2.100 евра у динарској противвредности, као и да му је исти износ на име нематеријалне штете, исплатио надлежни домаћи суд. Видевши да је представка прихваћена, држава нам је понудила поравнање, односно да нам на име нематеријалне штете исплати 7.500 евра с тим да ће износ бити умањен за онолико колико је дечаку већ исплаћено по основу накнаде нематеријалне штете. Уз ових 7.500 евра, државно правобранилаштво нуди и да му се посебно исплати 500 евра на име судских трошкова – наводи заступник мученог детета.

Родитељи на предлог адвоката прихватају понуђено поравнање и потписују га.

– Према једноставној рачуници, држава треба да исплати око 3.300 евра, односно 7.500 минус два пута по 2.100 колико му је до тада исплаћено. Међутим, држава му уплаћује „само” 2.367 евра – каже Биљић.

Утврђујући како је дошло до умањења исплаћеног износа за 1.000 евра, заступник дечака сазнаје да је државно правобранилаштво, пре исплате, од ПУ „Дечји дани” тражило информацију колико је новца она уплатила дечаку и да су им они одговорили да је реч о 3.500, а не о 2.100 евра.

– У тих 3.500 евра они су урачунали трошкове поступка који су детету рефундирани на име адвокатских трошкова и плаћене судске таксе и немају никакве везе с накнадом нематеријалне штете, затим трошкове на име камате зато што су каснили са извршењем пресуде, а потом и трошкове извршног поступка. Да је Србија правна држава, ту разлику за коју је дечак ускраћен, требало би да плате људи из предшколске установе јер су они довели до поступка. Ово је, колико је мени познато, прва пресуда коју Србија није извршила – закључује пуномоћник малтретираног детета.


Коментари57
ab624
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Жарко Петровић
да заслужи овакву варварску казну? И, извините због питања, у којој области сте доктор? Узгред ме интересује.
Жарко Петровић
Драги мој докторе опет ви са метафизичким питањима. Молим вас, одговорите, какво бисте питање поставили у случају да неко натера васпитачицу да се, због оваквог односа према повереном детету, скине гола пред колегама у вртићу. То би било кршење њених људских права, зар не? Е па, схватите да седмогодишње дете има право на већу заштиту, зато што се сматра немоћним, како год да се понашало. Зашто нисте поставили питање шта је дете урадило? И реците ми докторе, шта то може да уради седмогодишње дете
Жарко Петровић
Нису докторе, док су деца у обданишту. Драги мој докторе...
Vladimir
Da je mom detetu vaspitacica ovo uradila, ja bih verovatno danas sedeo u zatvoru, ali to bi joj bilo poslednje zlo koje bi napravila nekom detetu.
Nenad
Trebalo je postaviti uslov vaspitacici da ili plati tu razliku ili ako nece ili nemoze da je za kaznu skinemo golu i prosetamo ulicom sa natpisom zasto je tako kaznjena i onda smo ravni . Ili ako nece neka kompenazcija u imovini . Zasto da gradjani placaju samovolju i bahatost nekog u prosveti ili drugde . Totalno ludilo . Dok se ne uvede licna odgovornost ( imovinom svojom) svakog pojedinca bice nam tako i gore a kad krene licna odgovornost za cas ce se stanje dovesti u red .

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља