среда, 11.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:39
ИСТРАЖИВАЊЕ О МЛАДИМА У ЈУГОИСТИЧНОЈ ЕВРОПИ

Немачка као земља снова

У Србији је од свих испитиваних држава најмање младих (22 одсто) који изразито немају намеру да емигрирају. – О одласку у иностранство најчешће маштају из родитељског дома јер се многи ни у трећој деценији живота нису осамосталили
Аутор: Димитрије Буквићнедеља, 10.11.2019. у 23:30
Вечита дилема: отићи или остати (Фото А. Васиљевић)

У поређењу са својим вршњацима из региона, млади у Србији су у најмањој мери заинтересовани да остану у својој земљи. О одласку у иностранство најчешће маштају из родитељског дома јер се многи од њих ни у трећој деценији живота још нису осамосталили. А превасходни разлог због ког би желели да оду јесте економска несигурност, изражена у тешком налажењу посла и високој стопи „прекарног рада”, односно обављања несигурних, привремених и повремених послова.

То су неки од резултата великог истраживања спроведеног широм југоисточне Европе, о којима се говорило на трибини „Млади у Србији” у Клубу студената београдског Филозофског факултета, одржаној поводом обележавања 60 година студирања социологије на тој високошколској установи.

У истраживању „Youth Studies Southeast Europe 2018–2019”, које је објавила Фондација „Фридрих Ебарт”, учествовало је више од 10.000 испитаника узраста од 14 до 29 година из неколико држава југоисточне Европе. Осим земаља западног Балкана, укључујући и Србију, обухваћене су и четири чланице ЕУ (Бугарска, Хрватска, Румунија, Словенија).

Говорећи о резултатима, проф. др Смиљка Томановић с Одељења за социологију Филозофског факултета рекла је да се положај младих у Србији може описати као „навигација у мору неизвесности”, због високе незапослености и изражене жеље за миграцијом. Поредећи налазе у државама обухваћеним истраживањем, доцент Драган Станојевић с истог одељења је навео да на прекарни рад нису имуне ни чланице ЕУ, додајући да је у Румунији, Хрватској, Бугарској и Словенији трећина младих у таквим несигурним радним аранжманима.

„Али, док је у овим земљама то последица економске кризе у Европи, у нашем региону се исти процеси одигравају много брже”, навео је Станојевић.

Не чуди онда да, према истраживању, три четвртине младих у Србији сматра да је страначка припадност или познавање неког „на положају” пресудно за запослење.

Штавише, многи од њих се понашају у складу с тим ставом, па је тако 25 одсто испитаника из наше земље посао нашло преко везе својих родитеља. И то је разлог због којег се економски фактори наводе као главни разлог код оних који желе да емигрирају из родне земље.

„Млади са западног Балкана генерално имају високу тенденцију да напусте своју земљу, па тако у Србији око 30 одсто њих каже да би било спремно да то учини на дуже од шест месеци. Нешто виши проценат је у Северној Македонији, док је највећи у Албанији и износи 43 одсто. С друге стране, у земљама ЕУ обухваћеним истраживањем, степен тенденција одласка на дуже од пола године је нижи”, истиче Станојевић.

Насупрот томе, у Србији је од свих испитиваних држава најмање младих (22 одсто) који изразито немају намеру да емигрирају. Оно што се углавном подудара у свим земљама југоисточне Европе јесте избор Немачке као најпожељније државе у коју би се испитаници иселили. За њу су се као први избор већински определили млади из Србије, Северне Македоније, Албаније и БиХ, али и из појединих држава ЕУ, попут Словеније, Хрватске и Румуније. Млади Бугари подједнако уз Немачку преферирају и Велику Британију, док би се њихови вршњаци из Црне Горе најрадије иселили у САД.

Кад је реч о Србији, највећи број младих планира да емигрира у наредних пет година (31 проценат) или две године (27 одсто), што само повећава опасност погоршавања демографске слике Србије. То је утолико алармантније јер, према речима Драгана Станојевића, положај младих данас одређује како ће изгледати читаво друштво за 15 или 20 година.

„Више није посреди само одлив мозгова, већ и људи који негде другде односе своје вештине, радну снагу и могућност да заснују брак и породицу. Зато је важно да знамо какве су шансе младих да живе живот какав желе, јер од тога зависе многа друштвена питања. Ако, на пример, немају сви млади подједнаке животне шансе, онда ћемо живети у друштву изразитих неједнакости. Или, уколико велики број младих хоће да оде из земље, како ћемо издржавати социјални и пензиони систем”, закључио је Станојевић.


Коментари39
a5617
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dijaspora Dipl ing
Kad citam svih tih komentara morao bi da pitam sebe Sta smo mi radili ovde sa zenom ( obojica Dipl ing u mirovini) 54 godine ? Njemacka nije raj za neobrazovanih ljudi ali zato za skolovanih koji nakon sto sü savladali jezika jako sü trazeni cjenjeni i dobro sü placeni ! samo onda ima smisla doci ovamo ako dvoje rade , mladima je omoguceno solidni Standard ali sparati slabo mogu! O nama necu pisati( bar 3-4x vecu mirovinu imamo od nasih kolege u Hr!) Sto se Srbije tice .....?!
Боба
Жалосни али разумљиви трендови. Требаће много памети и среће да се они преокрену ако је то уопште могуће. А било би могуће када би постојали програми запошљавања свих младих без обзира на образовање. То и субвенције домаћим предузећима и предузетницима а не странцима би донело побољшање. Младима ипак треба препоручити да добро размисле и боре се у својој земљи ако икако могу јер нигде није лако и има и проблема којих постану свесни тек после деценија, нарочито губљење деце и идентитета.
Tanja
Poštovani, uvek se znanje plaćalo. Što više učite, više shvatate da ne znate. Opet u kruč. Učite i shvatate da i daje treba učiti. U Srbiji, kao i u bilo kojoj drugoj državi, znanje se plaća. Završila sam PMF i programiranje je nešto čime se bavim i čime se bavi i moj suprug, sestra, zet i brat. Svi smo programeri i svi lepo živimo. Pokušavala sam da usmerim mnoge da uče i shvate da jedino znanjem i ovde i u drugim zemljama mogu da žive. Naravno, ne očekujem da me podržite, ali je to činjenica
Zoki
Pa u tome je stvar - tamo gde se znanje (i rad) plaća, tu Srbi i traže vizu i spas. Vama i Vašoj talentovanoj PMF lozi svaka čast ako je tako kao što kažete, ali nešto nije u redu sa tom logikom da se mora završiti prirodno matematički fakultet da bi se živelo pristojno. Šta bi na to rekli prosečan Čeh, Mađar, Slovenac, Poljak, Slovak? Ili su i oni svi matematičari sa PMF-a ?
Препоручујем 22
Objektivnost!
MarkoBgd@ Marko, prvo, tamo se ne radi vise, a ni duze, a i ako se radi duze to je na bazi dobrovoljnog prijavljivanja, bar u firmama. Drugo, hteo sam da kažem da je znanje ono sto izdvaja pojedinca od grupe, i da se to uvek trazi, da li ziveo ovde, u Nemačkoj ili na Tajlandu. Mogu oni da zaposle deset botova, ali ce im uvek trebati neko, pored njih, ko zna da odradi posao. Treće, niko ne ide u tudjinu, na slepo, nego uglavnom svako ima neku vec razradjenu vezu sa ljudima koji su tamo.
Marko
Ne treba njima u državnim službama niko, jer se i ne bave visokoumnim poslovima a ako cemo iskreno, takvih je poslova jako malo. Slovenija nije obrazovanija od Srbije, Rusija je u proseku mnogo obrazovanija od Amerike pa žive kako žive. Znanje može da se kupi ( kao u Americi što uvoze indijske doktore) ali ne mogu da se kupe moral i volja da se nesto uradi za svoju zemlju. A to se ne uci ni na fakultetu nego u kuci... ali se praktikuje samo ako je zemlja vredna toga ( kao sto nije)
Препоручујем 18
Punisa
Srbija je maceha uvek bila. A ovi penzosi neka kucaju po tastayuri kolko god hoce. Otici ce svako odavde ko moze. Svega ovde fali ,a najvise posla, sloge ,profesionalizma,zadovoljstva ,smeha ,nataliteta.
Урош
Поштовани господине Банковићу, нека драги Бог чува Вас и вашу породицу. Хвала што сте служили нашој отаџбини! Живела Република Србија!
Препоручујем 21
Milan Gajic Gaja
Posto vidim da se razumes, jel ti ne bi bilo tesko da nam objasnis i zasto se iseljavaju i Hrvati, Bugari, Rumuni, Grci, Italijani, Portugalci, Poljaci... Je li i njima Srbija maceha? Unapred hvala na odgovoru.
Препоручујем 56
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља