четвртак, 12.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:54

Послодавци ретко одобравају клизно радно време

Запосленима који имају децу могућност да полазак и одлазак на посао ускладе с радом вртића и школа много би значила, али за сада је мало фирми где има расположења за то
Аутор: Катарина Ђорђевићнедеља, 10.11.2019. у 20:00
(Фото А. Васиљевић)

Иако је законом о раду предвиђена могућност увођења клизног радног времена, рад од куће и рад на даљину, што би посебно олакшало живот запосленима с децом, пракса говори да је мали број послодаваца расположен да својим радницима омогући усклађивање рада и родитељства. Истраживање Министарства без портфеља задуженог за демографију и популациону политику и Републичког завода за статистику, показало је да сваки трећи послодавац одобрава прерасподелу радног времена, сваки пети дозвољава клизно радно време, а 90 одсто послодаваца не дозвољава рад од куће. Студија у којој је учествовало 330 послодаваца с више од 126.000 запослених и спроведена уз подршку Привредне коморе Србије показала је да од разних видова флексибилног радног времена, послодавци најчешће дозвољавају замену смене.

С друге стране, резултати ове студије говоре да запослени родитељи највише преферирају клизно радно време, које би им омогућило да почетак и крај радног времена померају у складу с породичним обавезама. Наиме, радно време највећег броја приватних и државних фирми најчешће се не поклапа с радним временом вртића и школа, па су родитељи принуђени да оставе дете у школском дворишту да чека почетак наставе или њихов повратак с посла и неколико сати након завршетка часова. Ако се има на уму да преко две трећине запослених у државној администрацији чине жене и да се у најнезавиднијем положају налази око 130.000 самохраних родитеља и да по слову Породичног закона дете млађе од десет година не би смело да буде у кући само дуго времена, онда је јасно да је неопходна помоћ државе у усклађивању рада и родитељства.

Све су то били разлози због којих је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања одлучило да од 1. новембра одлучило да својим запосленим радницима омогући флексибилно радно време и предложило осталим министарствима да следе њихов пример.

Како наглашавају у овом министарству, измене у распореду радног времена ступиће на снагу када почне примена електронског система евиденције присуства запослених и осталих радно ангажованих путем идентификационих картица, а министарство наставља да функционише у оквиру радног времена државне управе – од 7,30 до 15,30 часова. „Руководиоци организационих јединица Министарства могу да одобре својим запосленима клизно радно време, које може почети у интервалу од 7,00 до 8,30 часова и завршити се у интервалу од 15,00 до 16,30 часова, истеком осмочасовног радног времена, под условом да се у свакој ужој организационој јединици обезбеди континуирано обављање послова у периоду од 7,30 до 15,30 часова”, истичу представници Министарства рада.

На питање због чега је министар рада донео ову одлуку и да ли је том предлогу кумовала чињеница да се радно време већине жена запослених у државној администрацији не поклапа с радним временом школа и вртића, а сва истраживања која су рађена у нашој земљи говоре да су жене те које децу воде у школу и сачекају после ње, представници Министарства рада кажу:

„Овакав распоред радног времена уводи се због усклађивања приватних и пословних обавеза, а пре свега породичних обавеза, односно усклађивања рада и родитељства, као и боље организације посла у овом министарству. Наиме, потребе посла у највећем броју организационих јединица понекад захтевају да запослени остану да раде после 15,30 часова, а због завршетка започетог и неодложног задатка, односно хитних послова. Такође се појављују и случајеви када је потребно да запослени одређени задатак, односно своје послове заврши или припреми до почетка радног времена. Овим распоредом смањиће се потреба за прековременим радом, а почетак и завршетак радног времена прилагодиће се лакше потребама посла у оквиру осмочасовног дневног радног времена. Иначе, подаци говоре да жене чине 63 одсто запослених у Министарству рада – од 464 особа које се налазе на платном списку ове државне установе, 293 су жене.

У Министарству подсећају да се Конвенцијом Међународне организације рада број 156 о једнаким могућностима и третману за раднике и раднице, коју је Србија ратификовала, између осталог, утврђује да су проблеми радника с породичним обавезама аспекти ширих питања која се односе на породицу и друштво, о којима треба водити рачуна у националним политикама.


Коментари12
37713
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

znalac
Vidim dole neki hvale kapitalizam . A zapravo se sve svodi na surovu ponudu i tranju . Ako te gazda treba zbog neceg vaznog pa te ne moze zameniti ko guz papir i te kako ce ti dozovliti ne samo klizno radno vreme nego i mnogo toga drugoga. U suprotnom kuku tebi. Ja sam nezadovoljan otisao iz SFRJ davno u USA. A onda sam napravio inovaciju gazdi. E da vidite kad nema izbora kako ON (gzada) igra kako ja sviram. Ja sam svoje zavrsio za mene i potomke , ali je tuzno sve ovo procitati . SNS raj
Саша
Док држава на разини свих људи не уведе ред закон тржишта ће људе користити као капиталу одговара не питајући која је цена свега тога. А цена је немогућност одгајања деце на нормалан начин, преоптерећеност, неспавање итд. Ко плаћа ту цену? Па та предузећа не али плаћају сви на дуге стазе. А како? Па тако што су људе сведени на потрошну робу а имање деце и одгајање се своди на ризик, трошкове и објективно скраћени животни век. И онда ето кукњаве. Није тешко схватити ко жели.
Fonko
Tema je nepotpuna,ali dobra.osim drzavne uprave postoji i druga polovina,tj vecina roditelja koji imaju druge smene,rade vikendom.vrtici ne rade vikendom a niko se ne pita kako se snalaze svi ti ljudi.pa samo i trznim centrima koji postoje,koliko zena radi do 22h,vikend ne moze da bude slobodan.misli li neko sve te ljude u trgovini,ugostiteljstvu,proizvodnji.NE naravno,a to je stvarno pakao kako se oni snalaze.
Marko Okram
Citajuci ove komentare vidim da sprskom narodu neke stvari izgleda jos uvek nisu jasne. Dobrodosli u kapitalizam, socijalna drzava u kojoj ste ziveli je bila neodrziva - sto se moze videti prema stanju te bastine koju ste ostavili nama mladima. Ne ide se na posao zbog prava, odmora, ili porodiljskog. Na posao se ide da se radi, a za to je isplacena plata prema unapred potpisanom ugovoru. Ako vam se neki uslovi ne svidjaju, izvolite nadjite drugu. Ponuda i potraznja - najsavrseniji zakon prirode.
Лазар
@Воја Тачно! Клизно радно време је добро и за фирму, тако да не разумем да постоји отпор послодавца. Стицајем околности сам учествовао, као члан синдиката, на преговорима о клизном радном времену у једној фирми у Норвешкој. Запослени одраде исти број сати који би иначе, само нпр. неки дан 6, неки 10, или једноставно раније почну и раније заврше.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља