среда, 11.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:05
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: професор др РАДАН ЏОДИЋ, председник Канцеролошке секције Српског лекарског друштва

Борба против рака почиње едукацијом

„Алтернативне методе лечења су заблуде. Да то заиста има ефекта велике фармацеутске куће би од тога направиле бум. Требало би кажњавати људе који тако нешто пропагирају”.
Аутор: Данијела Давидов-Кесарнедеља, 10.11.2019. у 23:30
(Фото Д. Јевремовић)

У Србији сваке године од рака оболи око 36.000, а премине око 22.000 људи. Према проценама Међународне агенције за истраживање рака, наша земља има средњи ризик оболевања јер се налази на 12. месту од 40 европских земаља, али се сврстава у државе с високим ризиком умирања од малигних болести и налази се на другом месту, одмах иза Мађарске. Рак плућа је најчешће дијагностикован карцином код мушкараца у Србији и чини 14,5 одсто свих нових случајева оболевања. Више од петине мушкараца оболелих од рака страда управо због ове врсте карцинома, док је малигни тумор дојке најчешће дијагностикован код жена и водећи је узрок смртности.

У разговору за „Политику”, професор др Радан Џодић, председник Канцеролошке секције Српског лекарског друштва, која је организовала 56. Канцеролошку недељу која је јуче завршена у Београду, наглашава да је лош тренд што са суседном Хрватском делимо сам врх неславне статистике по броју умрлих и да је највећи проблем што се озбиљно касни с добром превенцијом.

Због чега у Србији велики број људи умире од рака?

Код нас је проблем што се људи не одазивају лекарима када их позивају на прегледе. Свега 20–25 одсто жена се јави на позив за снимање на мамографу, где може да се уочи рак дојке у раном стадијуму. То се дешава јер, иако смо у 21. веку, постоји недостатак едукације. Многи људи се боје да изговоре да болују од рака, већ кажу: „Имам ону болест”. Неки не желе да прођу поред Института за онкологију и радиологију Србије у Пастеровој улици у Београду јер имају исконски страх од болести који је потпуно неприродан. Не схватају да је боље да се суоче на време с болешћу јер је рак излечив. То није смртна осуда. Када се открије у касном стадијуму, лекари се труде да то постане хронична болест и да пацијенти живе годинама без нарочитих тегоба. У друштву постоји неки фатализам да треба избегавати људе оболеле од рака, да се с њима не треба дружити. Нисмо још дорасли том проблему као друштво. Не знам на који начин морамо да приволимо људе да се одазивају скрининзима. Мислим да је едукација основ свега, почев од деце у вртићима и основним школама.

Да ли је то једини разлог?

Не можемо да кажемо да је само народ крив. Постоји и проблем с лекарима опште медицине, који морају више да уче о области онкологије. Мислим да су лекари више оријентисани ка збрињавању кардиоваскуларних болести него ка онкологији. Осим тога, ту је и проблем што доктори много више гледају папире и лабораторијске анализе него што прегледају пацијента, како би увидели промене које можда указују на карцином.

Сматрате ли да се у Србији пацијенти оболели од рака лече на добар начин?

Апсолутно да. Имамо одавно конзилијуме и добро едуковане докторе, добре терапије. Али не можемо да имамо све јер је ово скупа област, а код нас је све бесплатно. Има много проблема, али нисмо најгори. Омогућено је лечење свим лековима који су доступни. Оно што је добро јесте чињеница да већ имамо имунотерапију и циљану терапију. То значи да смо доста напредовали. Поседујемо велики број важних уређаја, осим „да винчи” робота којим се оперише, а чија је цена виша од милион евра. То јесте будућност, али важније да прво порадимо на превенцији и на свим модалитетима лечења.

Да ли су сада испуњени стандарди за зрачење пацијената оболелих од рака и постоје ли листе чекања?

Не постоје листе чекања, већ само заказивања. Наша мала земља Србија је направила огроман напредак у онкологији последњих шест година. Министарство здравља и министар др Златибор Лончар су успели да издејствују да се онкологија и радиотерапијски центри за зрачење обнове у Београду, Нишу, Крагујевцу, Сремској Каменици и Кладову. Захваљујући томе је цела територија Србије добро покривена овим уређајима. Сада су испуњени стандарди да на 250.000 становника постоји један апарат за зрачење. Набављени су и „гама” и „икс” нож. Лако је сада додавати апарате. Оно што је неопходно је изградња нове зграде Института за онкологију и радиологију Србије, јер је постојећа почела да се гради 1939. године. Драго ми је да смо успели да на онкологији одшколујемо добар кадар. Направљен је предмет Клиничка онкологија, који је био неопходан за студенте. Јер, ако немате добро едуковане докторе, џаба вам све. Можете да купите модерне апарате, али они не могу да раде сами.

Колико је, по вашем мишљењу, бомбардовање Србије 1999. године утицало на повећање броја оболелих од рака?

Загађења којима смо изложени, од разних загађивача попут издувних гасова од аутомобила, загађења ваздуха, лоше индустрије, доводи до оболевања од болести плућа и појаве разних па и малигних болести. Бомбардовање је уништило бројну индустрију, а донело нам је осиромашени уранијум за који нико неће да призна да штети, а и те како је штетан. Да не говорим о стресу који смо преживели.

Које су ваше препоруке да се људи заштите од појаве карцинома?

Идите у природу и опуштајте се. Ако живите у Београду – ту вам је Ада Циганлија. Живот без пушења цигарета и конзумирања алкохолних пића је неопходан, као и то да морамо да се изборимо с гојазношћу. Елиминацијом фактора ризика може да се редукује трећина новооболелих. Исто је важна и здрава генетски немодификована храна.

Да ли у Србији постоји генетски модификована храна?

Има много хране која је генетски модификована, а која значајно утиче на појаву злоћудних болести. Треба размислити шта све увозимо. Питање је зашто ми нисмо довољно паметни да производимо здраву храну. Кинезима је неопходно да имају генетски модификовану храну јер морају да је произведу за милијарду и по људи. Али у земљи Србији, где су територије с њивама, пашњацима, планинама практично пусте, могли смо да правимо здраву храну и да обезбедимо наше тржиште, али и да зарадимо од тога. Да ли су нам баш потребни страни инвеститори да нам покажу како се гаји једна овца? То је тужно. Жао ми је што су села опустела и што су људи побегли у велике градове. А требало би да буде обрнуто.

Има пацијената који се плаше агресивних онколошких терапија па се окрећу алтернативним методама лечења, односно више верују да ће им помоћи сирова храна, сода бикарбона, петролеј... Какав је ваш став о томе?

То је страшно. Такве особе немају шансе да дуго преживе. Јер, нелечена болест води у прогресију. Такве алтернативне методе су заправо заблуде. Знам да су неки пацијенти држали такозвану Бројсову дијету, користили алоју, разне капи... Да то заиста има ефекта велике фармацеутске куће би од тога направиле бум. Требало би кажњавати људе који тако нешто пропагирају. У последње време је актуелна и квантна медицина. Пацијент се прикачи на лаптоп и наводно лечи, а болест и даље напредује. Можда ће та медицина бити будућност, али то за сада није решење. Као што није решење увек ни хемиотерапија, већ се све више уводи имунотерапија. Рецимо, она се успешно код нас спроводи код пацијената с меланомом или раком плућа. Раније није могло да се замисли да пацијенти са тим дијагнозама дуго живе, а сада је то могуће годинама.

Да ли је у томе решење за излечење од рака?

Мислим да ће аутоимуна терапија бити коначно решење. То значи да се „науче” сопствене имуне ћелије да се бране од тумора. И да га елиминишу. То је суштина. Почео сам да се бавим онкологијом с 22 године и ево до сада исто мислим: нема чаробног штапића који ће у једном потезу донети излечење оболелима. Једног дана ће се, можда, пронаћи спасоносни лек за рак, али ће се појавити неке друге болести које ће доносити велику смртност. 

План борбе по француском моделу

Има мишљења да злоћудне болести нападају углавном старије људе и да је генетика главни „кривац”. Колико има истине у томе?

Србија ће очигледно бити једна од најстаријих нација у Европи за коју годину. Али злоћудне болести нису резервисане само за људе у трећем добу. Оболевају и деца и млади. Такође, не може све да се подведе ни под теорију да је наслеђе главни кривац. За појаву рака дојке генетика је одговорна у 10 до 20 одсто случајева, за меланом у пет одсто случајева, за рак штитасте жлезде 20 одсто... Услови живота више утичу на појаву карцинома. Примарна превенција подразумева да учинимо све што је до нас да се болест не појави, а ту је и секундарна превенција која се спроводи да би се рано открила болест. Зато се организују скрининзи на рак дојке, дебелог црева и грлића материце, јер се промене тада уоче на време када је рак излечива болест. Пацијенти тада још не осећају никакве тегобе и болест је ухваћена на време. Нажалост, код многих пацијената се болест открива у касном стадијуму. Код нас ће примарна и секундарна превенција донети најбоље резултате, много брже него у развијеним земљама, које су далеко одмакле јер су достигли максимум. Направили смо један документ „Превенција рака” и мислим да је време да га Влада Србије усвоји. То је план борбе против рака, направљен по француском моделу. То треба да заживи.

О нежељеним ефектима терапије на Канцеролошкој недељи

О чему су стручњаци највише дискутовали на управо одржаној 56. Канцеролошкој недељи у Београду?

Кацелорошка недеља, која је формирана 1953. године, највећи је национални састанак онколога. Ове године је највише речи било о раку дојке, коже, дебелог црева, минимално инвазивној хирургији, имунотерапији, али и о томе да је пацијент централна личност у мултидисциплинарном тиму. Посебна пажња била је посвећена нежељеним ефектима онколошке терапије и указано је на значај правовременог препознавања токсичности и њеног лечења, као и на важну улогу супортивне онкологије у домену бола, депресије и анксиозности који се веома често јављају код болесника. Скренута је пажња и на едукацију људи о правилним начина живота и исхране. У оквиру хирургије уживо, један од предавача из Немачке је у Институту за онкологију и радиологију демонстрирао минимално инвазивну хирургију надбубрега.


Коментари8
5b74a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jelena
Moju mamu hemioterapija je za malo ubila,i potom je dobila otpusnu listu. Znaci,idi kuci i cekaj sudnji dan. Pri tom,na konzilijumu je dobila i zracenje,a ni jednom je nisu zracili. Odgovornost ili neodgovornost lekara na Institutu za onkologiju???
rade
Gledao sam umiranje drage mi osobe od raka i to mi se useklo u secanje za sva vremena i kad citam neke povrsne tekstove (ne ovaj) o tome pitam se znaju li ti sta je rak.Sta sve uz bolesnika prozivljava cela porodica i mislim da nakon toliko decenija istrazivanja i lecenja nismo daleko odmakli.Iz clanka se vidi da kod nas trecina prezivi a bilo je tekstova da farmacijskim kucama nisu u interesu neka jeftinija lecenja i prosto se covek zapita da li je to moguce.Mi ne znamo nista o tome.
Jedna od milion
Imam 58 godina, nikad nisam bila pozvana ni na jedan preventivni.pregled (iako su mi oba roditelja bolovala od raka)
Ljiljana
@ Dragan Privatno moze da ide ko ima para. Preglede ne mozete dobiti zato sto se vama hoce, vec samo ako lekar opste prakse (zna da) proceni da je to potrebno. Bila sam prinudjena da placam preglede, a kada je novca nestalo, poslednje analize i magnetnu rezonancu, iako je na uputu pisalo "hitno", sam cekala skoro 6 meseci. Srecom, operacija vratne kicme je usledila brzo nakon toga, i mogu da hodam. Hirurg mi je rekao da sam cekala jos mesec-mesec i po, da bih sigurno bila u kolicima.
Препоручујем 2
Драган
На колико места, на која нисте били позвани, сте до сада били? Зашто би Вас неко звао да проверите своје здравље и , ако је потребно, предузмете медицински третман? Требали да вам неко по ливрејисаном батлеру пошаље позивницу са златотиском, а касније да дође по Вас свечаном кочијом?
Препоручујем 20
Akihiro Masaaki
Porazavajuce su neke konstatacije profesora Dzodica, evo nekolikih: "Strah od bolesti koji je potpuno neprirodan"- jer je taj strah veoma prirodan i od njega je samo jaci strah od smrti; "Doktori mnogo vise gledaju papire nego pacijenta"-tacno, ali im je upravo od dr Dzodica hvaljeni ministar Loncar nametnuo normu koja im ne dozvoljava da ucine vise; "Ovo je skupa oblast, a kod nas je sve besplatno"- sramno, kod nas nista nije "besplatno", jer citav radni vek uplacujemo u zdravstveni fond...
Lola
Sve ste tacno rekli.
Препоручујем 4
Gaga
Rak je izlečiv, a kriva je genetski modifikovsna hrana. Za šta?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља